ВИСОКА ТЕХНОЛОШКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
АРАНЂЕЛОВАЦ
СТИЛОВИ ЛИДЕРСТВА
:
Предмет Менаџмент
:
Студијска група Менаџмент у туризму и угоститељству
:
Професор Ана Дукић
:
Радио студент
.
Војкан М Благојевић
Аранђеловац
,
децембра
2016.
године
Ко на брду, ак'и мало стоји,,
Више види но онај под брдом.
''Горски вијенац'' Петар Петровић Његош
-
?
Како да дефинишемо менаџмент
.
Једноставно
,
:
Циљ менаџмента није само да радимо добро већ и да нађе одговор на питање
-
?
Како да радимо боље
.
Наравно одговор није толико једноставан Менаџмент је наиме једна
,
мултидисциплинарна универзална наука која решава бројне проблеме а међу њима
:
су најдоминанднији
,
.
технолошки организациони и развојни
''
,
,
.''
Истовремено менаџмент је и наука и професија и вештина
1
:
На основу ове дефиниције лако долазимо до закључка
-
да ако имамо
професију
морамо имати
професионалца
;
-
а ако имамо
вештину
,
морамо имати
мајстора вештине
.
Иако се менаџмент на први поглед заснива на потреби за вођом који поступа
по тачно писаним правилима за које је потребан
–
–
,
вођа професионалац менаџер
.
који ће их без додатних питања спровести у дело Просто речено егзекутор
,
: ''
доктрине особа која спроводи зацртану доктрину не постављајући питања како и
?''.
,
зашто
Неко ког занима пре свега продуктивност и ефикасност реализација
,
,
свакодневних послова краткорочни поглед у будућност и одржавање мира у кући
.
без емоција и сентименталности
Једном речју особа која ће решити све проблеме да би други могли да
.
раде
2
Да ли он свој посао ради ходом по усијаном лименом крову или вожњом
.
аутопутем то нас данас не занима Он је тај који треба да води рачуна да у процесу о
.
ком се стара тим којим руководи утроши што мање енергије и времена
1
1999,
. 10
Стефановић
стр
2
,
, 2012,
. 245
Робинсон Коултер
стр
Ко живи своју личну легенду, тај зна шта треба да зна. Снови постају
неоствариви само из једног разлога: страха од неуспеха.
''Алхемичар'' – Паоло Коељо
.
Насупрот својим разликама савременој фирми су потребне обе врсте вође
Пример разлике менаџера и лидера се можда најлакше може објаснити у
.
релативно блиској историји
Наиме војска и рат су доктрине које захтевају дословно и неупитно
,
спровођење наређења по вертикалној командној линији баш такво спровођење
.
наредби какво се замишља у савременом пословном менаџменту
(
)
Већ десетинама година школују се официри менаџери који ће бити
,
егзекутори доктрине савременог ратовања они производе рат и мир за разлику од
.
пословних менаџера
Наравно као и у савременом пословном менаџменту и у војсци постоје
.
различите теорије организације војске и вођења рата Много фактора утиче на то ко
,
.
и која ће доктрина у рату употребити а још више која ће победити
Обично ратови настају визијом једног човека који је претвара у своју
.
.
овоземаљску мисију Рат можемо поредити са сукобом титана Где су људи
.
појединци потрошни репроматеријал у постизању крајњег циља
(
)
Обично вође сукобљених страна потичу из истог миљеа официра менаџера и
ретко се када на директно сукобљеним позицијама нађу толико другачије воже као
,
што имамо пример наше земље у Другом светском рату где је судбина државе и
народа била везана за двојицу вођа да би показали екстремне вредности појмова
:
менаџер и лидер
-
Генерала Драгољуба Михаиловића
-
.
Јосипа Броза Тита
,
Генерал
Михаиловић
главнокомандујући
(
вођа
)
.
Југословенске војске у отаџбини Школовани
(
официр
менаџер
),
врхунски
светски
стручњак
.
школован на Сорбони
Особа која се није помирила са окупацијом своје
(
државе
стечајем и ликвидацијом своје компаније
),
и као таква именована за вођу оружане обнове
(
разорене државе
менаџера тима за обнову
).
Као
(
школовани официр
менаџер
)
поступао је по
.
правилима
рата
Окупио
борбене
јединице
(
менаџмент тим
)
и чекао повољан тренутак да се
(
укључи у рат
повољан тренутак на тржишту да зада ударац монополисти
).
,
Чак и када је био приморан да делује јединице под његовом командом су
(
деловале по свим прописима једне добро организоване војске
компаније
).
(
Насупрот њега имамо Јосипа Броза
вођу
)
лидера
,
Народно ослободилачке војске Југославије
,
–
човека сумњивог порекла неформалног образовања
већим делом стеченог током боравка у Казненим
,
установама у Лепоглави Сремској Митровици и сличним
,
институцијама од искуства у рату имао је само пар
месеци Шпанског грађанског рата и заробљеништва у
.
Првом светском рату
Броз такође није хтео да прихвати ликвидацију
.
своје државе
,
Самоиницијативно вођен инстинктом
а не
.
правилима Не чекајући повољан тренутак да делује
(
организовао је партизанске јединице
менаџмент тим
)
и кренуо у обрачун с
(
непријатељем
борба против монополисте
),
али и ЈВуО генерала Драгољуба
(
Михаиловића
борба против конкуренције
).
,
,
,
,
Често су дејства НОВиПО била стихијска бесмислена сулуда без ефекта чак
,
;
,
и са контраефектима самоубилачка али стална и непрегидна па је сваки
(
тренутак те борбе имао одјека у народу и свету
на тржишту
).
Тако је током пет година рата сваки пут када нападне окупатора НОВиПО
,
,
.
наносила штету окупатору иако незнатну и небитну ипак је наносила штету
300
Попут осе од пар грама која са мртвог говеда од
кг односи мрву по мрву
.
меса да би на крају остале само кости
На крају се испоставило да такво герилско ратовање вођено урођеном
(
лидерском личношћу
визија и мисија
)
може да победи не само врхунску силу
(
Немачког окупатора
монополисте
),
него и по свим правилима организовану
(
).
ЈВуО легитимна конкуренција
Paterfamilias,
.
баш како је била уређена и породица у том времену Морало се
,
.
знати чија се реч поштује и ко доноси храну у кућу и ко одлучује
Шестдесетих година двадесетог века у време великих корпорација појављује
се
нови концепт
лидерства који колико год да гаји концептуалне разлике у односу
,
на претходни стил компатибилан је њему али се додају фактори важности развоја
,
компаније где је потребно да на место менаџера који руководи и има задатак да
,
,
процес производње тече дође човек који треба да унесе концепт раста путем
,
,
,
прерасподеле утицаја међусобног поверења тимског рада унапређивањем
,
међусобних односа једноставно да сваког појединца мобилише да буде мала
–
(1964.),
ликомотива
до ових закључака на овај или онај начин долазе и Аририс
(1960.)
(1967.).
МекГрегор
и Ликерт
Савремено лидерство је засновано на новој парадигми руковођења у којој се
разлике огледају у низу параметара везаних за само обављање посла и радну
.
атмосферу у којој се пословни процеси одвијају
,
У време када се стандардизује све са краја прошлог и почетком овог века са
9000-2000
аспекта стандарда ИСО
лидерство се тумачи као процес
.
успостављања сврхе и смера организације
У овој новој аксиоми најважнији услов успешног руковођења и пословања је
,
најбитније усклађивање захтева посла и знања вештина и способности запослених
.
као услова успешног пословања А уместо наметања циљева и одлука од стране
,
,
највиших у хијерархији захтева се укључивање одговорност и аутономија свих
.
запослених Док поред економских и квантитативних циљева организације
,
.
фаворизују се и квалитативни циљеви а посебно задовољство запослених Духовне
.
вредности имају високо место на листи вредности које лидер треба да фаворизује
Лидери су задужени за реализацију значајних промена у најкраћем могућем
.
времену Најчешће је реч о базичним системским променама које захтевају
максимално ангажовање људских ресурса који стоје на располагању у датом
.
моменту
Па би за дефинисање савремене тенденције улоге лидера могли да
:
искористимо следећу
''
,
Базична или историјска природа лидерске улоге мења се у правцу спознаје
функционалног модела синергијског акционог деловања лидера и свих људи који су
.
,
,
укључени у процесе Према томе лидерство није искључиво активизам једне особе
,
већ низ осмишљених међузависних функционалних међуљудских односа у
.
процесима Суштинска тачка гледишта савремених аутора промена је од лидера
''
појединца на односе између људи
4
,
''
односно лидерство као процес утицаја на људе
да се ангажују у остваривању одређеног циља претставља мултидисциплинарни и
,
изузетно комплексни феномен а срце лидерства је реализација потенцијала
''.
личности лидер и људи које предводи
5
Из претходно наведеног можемо закључити да су друштвене промене које се
,
,
дешавају кроз време промене које утичу на радно окружење а самим тим радно
окружење је најчешћи фактори који утичу на обликовање лидера и не само најчешћи
,
фактори који утичу него су и фактори који су најуочљивији и најлакше запажени и
као такви први уочени и на основу разлике која се примећује у понашању лидера по
4
, 2010,
. 41
Брунгарт
стр
5
, 2012,
. 38
Менекс
стр
