Zastita biodiverziteta

1.    UVOD

Biodiverzitet ili biološka raznovrsnost predstavlja raznovrsnost svih živih bića na planeti Zemlji, odnosno, sveukupnost:

•    gena, genetički diverzitet
•    vrsta, specijski diverzitet i
•    ekosistema, ekosistemski diverzitet.

1. Genetički diverzitet predstavlja skup gena svih postojećih živih bića na našoj planeti pošto je svaki organizam neponovljiva kombinacija gena.
2. Sve vrste na našoj planeti od postanka života do danas predstavljaju specijski diverzitet. Procenjuje se da na Zemlji živi preko 80.000.000 vrsta, a po nekim skromnijim procenama taj se broj kreće oko 30 – 35.000.000 vrsta, a do sada jedeterminisano oko 1,5 miliona vrsta.

Ekosistemski diverzitet predstavlja raznovrsnost staništa, biocenoza kao i svih procesa koje vrše organizmi u sklopu ekosistema.
Raznovrsnost živog sveta najbolje je proučena kod evoluciono najsavršenijih biljaka i životinja pri čemu se misli naskrivenosemenice (cvetnice), među biljkama, odnosno, sisare, kičmenjake, u fauni.
Prema biološkoj raznovrsnosti naša zemlja predstavlja jedan od 6 evropskih i jedan od 153 svetskih centara biodiverziteta.

2.    ZAŠTITA I OČUVANJE BIODIVERZITETA

Zaštita biodiverziteta predstavlja skup mera i postupaka kojima se ugrožene biljne i životinjske vrste štite od negativnog čovekovog delovanja. Ona se sastoji od čitavog niza metoda i radnji koje zalaze u oblast nauke, prava i primenjenih bioloških disciplina (šumarstvo, poljoprivreda, hortikultura, farmacija i sl.) i mogu se grupisati u tri osnovne celine:

•    Naučna osnova za zaštitu ugroženih vrsta
•    Pravna zaštita ugroženih vrsta
•    Praktične mere zaštite ugroženih vrsta

 
2.1.    Naučna osnova za zaštitu ugroženih vrsta

Jedan od prvih i veoma važnih koraka, u zaštiti ugroženih vrsta je određivanje statusa ugroženosti vrsta, što omogućava utvrđivanje obima i uzroka ugroženosti kao i predviđanje konkretnih mera zaštite. Specijalizovane publikacije koje sadrže sve neophodne podatke za rešavanje problema zaštite vrsta i njihovih staništa, označene su kao „Crvene liste“ i „Crvene knjige“.

Crvene liste  sadrže  u vidu tabela osnovne podatke o prisustvu  i stepenu ugroženosti vrste na određenoj teritoriji. To su značajne publikacije na kojima se baziraju mere zaštite.

Crvene knjige  sadrže podatke o osobinama vrste, o stepenu njene ugroženosti, faktorima ugrožavanja, kao i predloge mera za njenu zaštitu. Crvene knjige su naučna osnova za pokretanje konkretnih vidova zaštite ugroženih vrsta. U njima su ugroženi taksoni svrstani u kategorije predložene od  strane Medjunarodne unije za zaštitu prirode  (International  Union of the conservation of Nature – IUCN).