Zaštita na radu i bezbednost zaposlenih

Tokom istorije radnici su u više puta pokušavali da poboljšaju svoj status i prava. Jedan od prvih zabeleženih pokušaja desio se u Srednjem veku takozvana „Seljački ustanak Vota Tajlera“ u Engleskoj 1381. godine. Vođe bune su bili Vot Tajler, Džon Bol i Džek Stro. Seljačka buna je izbila zbog teških poreza nametnutih da bi se finansirao Stogodišnji rat.Crna smrt iliti kuga je ubila 1348.godine milione ljudi u Engleskoj i Evropi. Nakon Crne smrti osećao se veliki nedostatak radne snage, pa su slobodni seljaci i kmetovi tražili daleko veće plate i uslove. Veleposednici uspevaju da proguraju 1351.kroz parlament nepravedni „Statut radne snage“, po kome se limitira maksimalna zarada, a ograničava se i mobilnost radne snage, tako da kmet ne može preći na imanje vlastelina, koji nudi bolje uslove.Pobuna se završila slomom pobunjenika, dok su vođe pogubljene.To je jedan od prvih istorijskih dešavanja vezan za borbu za prava radnika.
Ulaskom civilizacije u industrijsku revoluciju pre svega otkrićem parne mašine, u Evropi se razvijaju industrijski centri, i razvija se trend migracije stanovništva iz seoskih u gradske predele.Rad u velikim fabrikama postaje svakodnevnica gradskog stanovništva, i otvara se pitanje bezbednosti i zdravstvene zaštite čoveka na radu usred nehumanih uslova na poslu.
Istorijski posmatrano, potreba za preduzimanjem određenih aktivnosti radi bezbednosti učesnika u radu javlja se sa prvim oblicima rada, jer je svaki rad praćen manjim ili većim opasnostima, ali se kao organizovana delatnost uspostavlja tek početkom 19.veka. Naime, razvojem industrije radnička klasa je brojno ojačala, ali su se uslovi rada pogoršali. Sa usavršavanjem sredstava za rad, a naročito sa tehničkim napretkom poznatim pod nazivom „industrijska revolucija“, broj povreda na radu i bolesti se naglo uvećava. Nezadovoljstvo uslovima rada raste do te mere da dovodi do otvorenih istupanja radnika sa osnovnim zahtevom za njihovo poboljšanje. Stvara se snažan radnički pokret i radnička udruženja koja vrše pritisak na državu i ona je prinuđena da ove odnose pravno reguliše kako biobezbedila minimalnu zaštitu radnika, a time i veću ekonomsku stabilnost i socijalni mir. Od tada počinje intenzivan razvoj zaštitnog zakonodavstva, širenje socijalnih prava i stvaranje međunarodnih organizacija koje u velikoj meri doprinose uspostavljanju stabilnihsistema bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
Počeci socijalnog osiguranja u svetu pojavili su se krajem 19.i početkom 20. veka. U Nemačkoj je 1883.godine prvi put uvedeno obavezno socijalno osiguranje za slučaj bolesti.