Značaj selekcije ljudskih resursa u uslužnim organizacijama

UVOD

Bez ljudi i ljudskih potencijala nema preduzeća niti njegovih uspeha. Iako su svi resursi preduzeća važni, ljudi predstavljaju najvažniji resurs. Ono što može jedna pametna glava – ne može ni stotine najmodernijih mašina. Ljudski resursi imaju presudan značaj za ostvarivanje ciljeva organizacije. Njihov značaj se ogleda u sledećem:

• ljudski resursi mogu da stave u funkciju sve umne, fizičke i druge potencijale sa kojima raspolažu,
• ljudski potencijali koji su dobro ukomponovani i timski usmereni obezbeđuju združeni efekat, koji ukupne radne rezultate čini većim od pojedinačnih rezultata,
• jedino čovek može oblikovati viziju preduzeća, projektovati njegovu strategiju, stalno inovirati, biti kreativan, osmišljavati nove proizvode i usluge,
• pojedinačna znanja, sposobnosti i kvaliteti predstavljaju jedinstven potencijal organizacije, naročito ako se dobro ukomponuju i na pravi način usmere ka ostvarivanju ciljeva preduzeća,
• ljudski resursi imaju sposobnost da se obnavljaju i razvijaju, oni se stalno potvrđuju i povećavaju,
• ljudski resursi su povezani sa svim poslovnim funkcijama jer je funkcionisanje bilo kog poslovnog procesa nezamislivo bez uključivanja čoveka i njegovih potencijala i
• ulaganje u ljudske resurse je isplativije od ulaganja u bilo koje druge resurse, jer bez čoveka i njegovog rada nema stvaranja nove vrednosti.

Selekcija ljudskih resursa

Selekcija ljudskih resursa predstavlja identifikaciju i izbor između više kandidata, onih čija znanja, sposobnosti, osobine ličnosti i motivacija u najvećem stepenu odgovaraju zahtevima posla i ciljevima kompanije. Selekcija je proces u kome se vrši izbor među raspoloživim kandidatima za određeni posao i donosi se odluka o zapošljavanju onoga koji u najvećoj meri zadovoljava zahteve posla. Proces selekcije podrazumeva da se najpre odrede karakteristike potrebne za efikasno obavljanje konkretnog posla, a da se zatim svaki od kandidata oceni prema tome koliko ispunjava zahtevane karakteristike posla. Na osnovu rezultata testova i ličnog utiska tokom intervjua, menadžer donosi odluku o tome koga će zaposliti u kompaniji. U preduzećima na Zapadu prisutna je stroga selekcija prema zahtevima posla. Ovaj pristup je poznat kao “Western Style” u kome je svako radno mesto definisano određenim zahtevima po osnovu kojih se traže kandidati koji ispunjavaju te zahteve. Selekcija treba da omogući odabiranje najpogodnijih kadrova za obavljanje određenog posla. Primenom psihomotornih testova, intervjua, upitnika, medicinskih i drugih mernih instrumenata, utvrđuje se koji od kandidata za neki posao poseduje odgovarajuća svojstva, a koji ne. Kroz navedena testiranja potrebno je da se prikupi dovoljno informacija:

• o njihovim sposobnostima, znanjima i mogućnostima,
• o ličnim karakteristikama i interesovanjima i
• ostalim karakteristikama (rad u drugoj zemlji, rad vikendom, rad u smenama, noćni rad i slično).

Faze selekcije

Selekciju možemo posmatrati kroz četiri faze:

• Faza pripreme
• Faza tehničke organizacije
• Faza realizacije profesionalne selekcije
• Faza pripreme praćenja izabranih kandidata

Faza pripreme obuhvata:

• analizu radnih mesta u cilju utvrđivanja zahteva posla,
• izradu specifičnih kriterijuma za izbor kandidata za radno mesto za koje se vrši selekcija i
• izbor mernih instrumenata kojima se utvrđuju potrebne sposobnosti, veštine i umeća kandidata.