UPRAVNO PRAVO-
Upravni akt i upravne radnje
1. UVOD
Poslove državne uprave obavljaju ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstva
(uprave, inspektori, direkcija), ali se mogu obrazovati i posebne organizacije
(sekretirijati, javne agencije, zavodi, centri) i javne službe (javne ustanove, javna
preduzeća) i drugi oblici organizovanja kojima se ostvaruju prava i potrebe građana i
pravnih lica.
U upravljanju svoje delatnosti, država donosi upravne propise kojima propisuje opšte
pravilo za neodređen broj slučajeva i lica, zatim upravne akte kojima uprava propisuje
posebna pravila za konkretan slučaj i određeno lice, sklapa upravne ugovore i čini
upravne radnje kojima uprava pruža građanima javne usluge (vođenje evodencije,
davane uverenja itd.)
Upravno-pravni odnos predstavlja takav odnos u koji na autoritativan način stupaju
javni organi sa pojedincima, pravnim licima i drugim strankama. Jedna strana u
upravno-pravnom odnosu je uvek javni organ, upravni organ, drugi državni organ ili
institucija koja vrši javna ovlaštenja. Dakle, upravno-pravnog odnosa nema između
dva građanina ili privredna društva koji ne vrše javna ovlaštenja.Upravno-pravni
odnos se ne zasniva putem sporazuma subjekata koji u njemu učestvuju, nego na
osnovu jednostrane jače volje upravnog organa, kao jednog obaveznog učesnika u
upravno-pravnom odnosu.
Da bi nastao upravno-pravni odnos nije potrebna saglasnost oba učesnika u odnosu, a
to znači da se upravno-pravni odnos zasniva protiv volje drugog učesnika u odnosu.
Upravno-pravni odnosi nastaju najčešće na osnovu upravnog akta, tj. akta koji sadrži
konkretnu autoritativnu odluku javnog organa. Sa izuzetkom, upravni odnos može
nastatina osnovu neke pravne činjenice i šutnjom uprave. Prema tome, upravni odnos
nastaje donošenjem upravnog akta.
-1-
UPRAVNO PRAVO-
Upravni akt i upravne radnje
2. UPRAVNI AKT
U teoriji upravnog akta problematika upravnog akta ima posebni značaj budući da u
domenu upravnog akta još uvek postoje brojna pitanja sporna po svojoj prirodi –
pravomoćnost i dr. U teoriji se javlja mnoštvo različitih definicija, ali u svim tim
definicijama javljaju se određene karakteristike koje se mogu nazvati zajedničkim
odlikama. S obzirom na to, može se reći da ipak postoji ujednačenost u teorijskim
definicijama, barem što se tiče bitnih karakteristika upravnog akta, dakle o onom što
karakterizuje srž upravnog akta. Pojam upravnog akta susreće se i u teoriji i u
zakonodavstvu. U pravnoj teoriji granice definicije upravnog akta sežu od najširih
određenja prema formalnom kriteriju, do sužavanja pojma na samo one karakteristike
koje su nužne za određivanje upravnog akta kao posebne kategorije.
Termin upravni akt nastao je u Francuskoj – acte administratif – početkom 19.veka do
kada se izraz akt koristio samo u sudstvu. Bitno je naglasiti da je njegova pojava
proizvod vremena koje obelžava proces podvođenja uprave pod pravo i uspostavljanje
načela zakonitosti uprave.
Upravni akt postaje temeljni instrument uprave kojim uprava u svojoj osnovnoj
delatnosti primjenjuje pravno pravilo na konkretan slučaj odlučujući pri tome formom
upravnog akta o pravima i obavezama subjekata u konkretnoj upravnoj stvari. Na
koncepciju upravnog akta bitno je uticala koncepcija sudskih odluka. Termin upravni
akt nije se probio u sva moderna prava – više se primenjuje u teoriji nego u
zakonodavstvu i praksi. Moramo reći upravni akt prema “aktu uprave” Upravni akt =
autoritativno i jednostrano odlučenje u konkretnoj upravnoj stvari. “Akt uprave” =
svaka vrsta akta koji tela državne uprave donose u ostvarivanju svoje funkcije.
Upravni akti kao pojedinačni pravni akti su akti kojim se utvrđuje neko pojedinačno i
konkretno pravo na određen slučaj i određeno lice.
Upravni akt je zakonski određen i u procesnom-formalnom i u sadržinskom-
materijalnom pogledu. U procesnom smislu, izdaje ga ovlašćeni organ, prema
pravilima odgovarajućeg zakonskog postupka, u propisanoj formi. Upravni akt je
uvek zasnovan na merodavnom propisu čije norme primenjuje u datom slučaju.
Ali, Zakon o upravnim stvarima, pojam upravne stvari određuje. Upravna stvar je
pravna situacija u kojoj se rešava o pravima, obavezama ili pravnim interesima
pojedinaca ili pravnog lica u pojedinačnom slučaju. U takvom slučaju, upravnim
aktom se pravno konkretno uređuje upravna stvar određenog lica o određivanju pojma
definicije što je upravna stvar u domaćem pravu nema.
Upravna stvar je pojedinačna, načelno vansporna životna situacija od javnog interesa,
pravno zrela za autorativno regulisanje od strane nadležnog organa, u predviđenom
postupku neposredne primene propisa.
-2-
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
