ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
Предмет: Кривично право
КРИВИЧНА ДЕЛА РАТНИХ ЗЛОЧИНА
Семинарски рад
Професор:
Студент:
др Милан Милошевић
Бајрам Морина
Бр. Индекса И0513-18
Пожаревац
Фебруар 2020. Године
САДРЖАЈ
1. Увод.......................................................................................... 2
2. Кривично дело ратни злочин..................................................2
3. Појам и класификација дела ратног злочина........................5
3.1. Ратни злочини против цивилног становништва.......7
3.2. Ратни злочини против рањеника и болесника..........10
3.3. Ратни злочини против ратних заробљеника.............11
4. Закључак...................................................................................12
5. Литература ...............................................................................13
1
су се бавили многи историчари, филозофи, социолози, правници и други, још у Старом и
Средњем веку који су се бавили проблематиком ратних злочина и уопште. Међународна
заједница и човечанство били су током своје дуге историје практично немоћни у спречавању
рата, ратних разарања и ратних злочина. Покушавало се прописивањем одређених правила за
вођење рата и његове хуманизације. Чињеница је да сви ти покушаји у разним периодима људске
историје нису доносили жељене резултате практично све до XIX века. XIX век представља
прекретницу у регулисању правила за вођење рата, заштити цивилног становништва - не бораца,
рањеника и уопште његовој хуманизацији.
Први корак у том правцу је Париска декларација о поморском рату из 1856. године, која
садржи правила о забрани блокаде мора. Затим долазе много важнији и опсежнији међународни
документи из ратног права. У Женеви је 1864. године донета Конвенција о побољшању судбине
војних рањеника у рату. Убро после тога, 1868. године усвојена је Петроградска декларација,
која, поред забране употребе експлозивних зрна тежине мање од 400 грама, садржи и неке
основне полазне принципе ратног права.
Најважније су кодификације правила ратног права извршене на Хашким конференцијама
1899. године и 1907. године када су донете значајне и бројне конвенције и декларације.
Напоменимо да је између два светска рата усвојено неколико конвенција које регулишу ову
материју као што су Женевка конвенција о поступању са ратним заробљеницима из 1929. године
и Лондонска поморска конвенција из 1930. године.
После Другог светског рата донето је више међународних правних аката: Повеља
Организација Уједињених Нација непосредно после завршетка Другог светског рата, четри
Женевске конвенције из 1949. године о заштити жртава рата и најкасније уз њу и додатни
протоколи, што представља даљи велики напор да се побољша положај, бораца, рањеника, и
цивилног становништва у оружаним сукобима.
Први и Други додатни протокол Женевске конвенције усвојени су 1977. године. С
обзиром на развој наоружања и доктрина за вођење рата, увојен је читав низ конвенција о
забрани вођења хемијског и нуклеарног рата.
Чињеница је да је у ратним сукобима поред бораца највише страдало цивилно
становништво и њихова имовина. У већини ратова током људске историје вршени су и масовни
ратни злочини, који су често остајали некажњени. Све до краја XIX. века ратни злочини нису
били правно регулисани као посебно кривично дело. Тек крајем XIX. века после усвајања
Хашких конвенција, настаје нова ера у регулисању и инкриминизацији ратних злочина, тако, да
многе земље уносе ово кривично дело у своје кривичне законе, или пак то регулишу посебним
законима. Усвајањем многобројних међународних конвенција о регулисању рата, ратних
разарања и ратних злочина, инкриминацијама у кривичним законима нису престали ни рат, ни
ратна разарања, ни ратни злочини. Напротив, нарочито током читавог XX века вођени су
многобројни ратови у разним деловима света са огромним жртвама и уз вршење ратних злочина.
Основна карактеристика ових кривичних дела је то што она највећим делом нису уперена против
друштвених односа само једне земље, него против читаве међународне заједница (светски
ратови). Из ове основне карактеристике произилази да су ова кривична дела на првом месту
регулисана Међународним споразумима којима се поједине државе обавезују да та кривична
дела унесу у своја кривична законодавства. Такав поступак је усвојила и наша земља која је
прихватила низ конвенција међународног карактера која уствари представљају основ и садржину
ове групе кривичних дела.
3
