Intezivna   upotreba   mobilnih   telefona   od   strane   dece,   kao   i   ukupno   povećanje   u   korišćenja
mobilnih   telefona   kod   odraslih,   dovelo   je   do   značajnog   izlaganja   ljudi   elektromagnetskom
zračenju. S obzirom na bogatstvo sadržaja koji nude pametni telefoni, oni su postali neizostavni
detalj   kod   svih   starosnih   kategorija   stanovništva.   Svakodnevna   upotreba   mobilnih   telefona
nameće pitanje uticaja elektromagnetskog zračenja na ljude, a pogotovu na decu.

Izloženost elektromagnetskom zračenju emitovanog od strane mobilnih telefona zavisi od
modela telefona, konfiguracije antene i jačine signala. Slab signal dovodi do viših nivoa
izloženosti, budući da uređaj zahteva kvalitetan prijem signala.

Uprkos zabrinutosti o zdravstvenim posledicama dugoročnog izlaganja RF zračenju, popularnost
korišćenja bežičnih uređaja među malom decom je u naglom porastu, čak i kod veoma male
dece. Devetnaest procenata dece uzrasta od dve do pet godina češće želi da koristi pametni
telefon nego da vreme provodi baveći se nekim drugim aktivnostima. Skoro isto toliko dece
uzrasta od dve do tri godine (17%) igraju se pametnim aplikacijama kao i deca starosti od četiri
do pet godina (21%). Jedna četvrtina od sve dece uzrasta od dve do pet godina znaju kako da
pozivaju mobilnim telefonima (slika 1). Brojni telefoni su posebno dizajnirani za malu decu,
neki sa aplikacijama za decu predškolskog uzrasta.

Slika 1. Aktivno korišćenje mobilnih telefona od strane male dece

Vlasnicima pametnih telefona je dostupan veliki izbor različitih aplikacija. Najpopularniji tip
aplikacija kod dece su svakako igre i aplikacije društvenih mreža. Prosečno, vlasnici pametnih
telefona provedu i do osam sati mesečno igrajući igre. Prema jednom istraživanju pokazano je
da korisnici iPhona igraju skoro 15 sati svakog meseca, dok oni sa Android uređajima igraju oko
devet sati mesečno.

Pametni telefoni su postali sastavni deo školskih aktivnosti. Dizajn obrazovnih aplikacija je
doveo do usvajanja pametnih telefona u mnogim školama i na fakultetima kod đaka i studenata.
Nastavnici i administratori koriste smartfon aplikacije za proveru prisustva, ankete u učionicama,
slanje informacija o domaćim zadacima, ispitima, školskim dešavanjima i još mnogo toga.
Današnja deca će svakako imati mnogo veću izloženost zračenju mobilnih telefona tokom svog
života nego odrasli.

Zabrinutost zbog zdravstvenih rizika po decu od zračenja mobilnih telefona dovela je do zabrane
korišćenja mobilnih telefona u školama u Francuskoj i širom Evrope. Konkretno, Francuska
zabranjuje upotrebu mobilnih telefona u vrtićima, osnovnim školama i fakultetima kao mere
predostrožnosti kako bi se smanjili potencijalni zdravstveni rizici.

S druge strane, pametni telefoni su našli veliku primenu u obrazovanju. Čak 67% roditelja u
SAD bi kupla mobilni uređaj za njihovo dete za rad u školi ako škola to dozvoljava, a 61%
podržava ideju učenika koji koriste mobilne uređaje za pristup udžbenicima.

Većina studija koja se bavi uticajem elektromagnetskog zračenja koje potiče od mobilnih
telefona se fokusirala na utvrđivanje apsorbovane energije u standardnim modelima glave
odrasle osobe.

Standardi i uputstva o granicama izlaganja elektromagnetskim poljima su razvijeni na osnovu
istraživanja za odrasle. Iz tog razloga, neophodno je utvrditi da li su ove bezbednosne granice
dovoljno validne i za decu.

Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC - International Agency for Research Cancer)
je označila zračenja elektromagnetnih polja kao moguće kancerogena i svrstala ih u 2B grupu.
Ova preporuka je posledica istraživanja povećanja malignog tipa tumora mozga.

U ovom radu akcenat je na modelovanju i analizi uticaja elektromagnetskog polja mobilnih
telefona na decu. Nakon Uvoda, u drugom poglavlju Elektromagnetske osobine tkiva, biće dati
izrazi na osnovu kojih se izračunava specifična brzina apsorpcije elektromagnetske energije kao i
kratak opis elektromagnetskih osobina tkiva. U trećem poglavlju Numerički modeli i rezultati
predstavljeni su numerički modeli različite složenosti koji treba da simuliraju glavu korisnika
mobilnog telefona. U istom poglavlju dat je jedan primer simulacije razgovora mobilnim
telefonom pri čemu je korišćen realni model glave deteta. U četvrtom poglavlju prikazani su
potencijalno mogući biološki efekti kod korisnika mobilnih telefona. Peto poglavlje je Zaključak,
iza koga sledi Literatura.

Pored razlike u morfologiji i sastavu tkiva, bitna razlika između glave deteta i odrasle osobe je
veličina i oblik glave. Tu se pre svega misli na tanja tkiva i organe, pre svega lobanje i ušne
školjke. Samim tim i izlaganje dece elektromagnetskom zračenju je veće nego kod odraslih.

Više vrednosti SAR u glavi deteta prema nekim autorima je posledica tanje ušne školjke modela
glave deteta, pa je samim tim i položaj antene bliži glavi. Takođe, smanjenjem debljine ušne
školjke redukuje se apsorpcija RF energije u površinskim tkivima, i potencijalno povećava SAR
u dubljim tkivima.

U prvim studijama istraživanja uticaja elektromagnetskog polja mobilnih telefona korišćeni su
jednostavni modeli glave čoveka. Prvi modeli su bili u obliku sferičnih fantoma i fantoma koji
su imali oblik ljudske glave. Sastojali su se od sloja koji je simulirao kožu i unutrašnjeg sloja koji
je imao elektromagnetske karakteristike mozga (slika 2).

Ovako dobijeni rezultati nisu oslikavali realno stanje jer nisu uzimali u obzir stvarnu strukturu
glave. Samim tim nisu uzete stvarne karakteristike svih tkiva i organa kao i granični uslovi
prilikom prostiranja elektromagnetskog talasa kroz različita tkiva i organe.

U nekim studijama, modeli glave deteta su dobijeni skaliranjem postojećih modela glave odrasle
osobe.