1
Univerzitet u Nišu
Prirodno matematički fakultet
Odsek: Ekologija i zaštita prirode
SEMINARSKI RAD
Tema: Bioindikatori radioaktivnosti
U Nišu, maj 2013.
2
SADRŽAJ
1. Uvod…………………………………………….3
2. Biljke kao bioindikatori radioaktivnosti………...5
3. Mahovine kao bioindikatori radioaktivnosti…….6
4. Studijska istraživanja sa Farskih ostrva…………7
5. Terestrične životinje kao biološki indikatori……10
6. Zaključak………………………………………..16
7. Literatura………………………………………..17
4
čestica, pa do visokoenergetskih fotona i miona. Ono interaguje s atomima u
gornjim slojevima atmosfere i tako proizvodi radionuklide, koji su najčešće kraćih
vremena poluživota. To su, na primer, ugljenik 14, tricijum, berilijum 7 i drugi.
Ljudi su svojim delovanjem, naročito razvojem nuklearnih reaktora i testiranjem
nuklearnog oružja, stvorili još neke radioaktivne elemente, poput stroncijuma 90,
joda 129, joda 131, cezijuma 137 , plutonijuma 239 itd.
Kad se govori o opasnostima od zračenja uglavnom se misli na jonizujuće
zračenje. To je zračenje koje ima dovoljnu energiju da jonizuje neke atome u telu.
Tako nastali joni narušavaju biohemijske procese u ćelijama, što može dovesti do
raznih poremećaja u njihovom funkcionisanju i deljenju, i konačno do nastanka
ozbiljnih bolesti, poput raka. U jonizujuće zračenje spadaju α, β, γ i X zrake, kao I
kosmičko zračenje i neutroni.
Neki živi organizmi imaju sposobnost akumulacije radioaktivnih elemenata u svom
telu, i na taj način mogu pokazati stepen zagadjenosti odredjene sredine
radioaktivnim elementima.
5
Biljke kao bioindikatori radioaktivnosti
Različite biljne vrste mogu da usvajaju i koncentrišu različite teške metale
pa čak i radioaktivne elemente. Demonstracioni projekti izvedeni su na više
lokacija, kao što je Černobilj u Rusiji, koji je bio teško zagađen radioaktivnim
elementima nakon havarije nuklearnog reaktora.
Utvrđeno je da zemljišta kontaminirana URANIJUMOM mogu da se tretiraju
LIMUNSKOM KISELINOM što za 100 puta povećava mogućnost usvajanja i
koncentracije ovog radioaktivnog elementa od strane korenovih sistema biljaka, jer
ova kiselina povećava rastvorljivost uranijuma u vodi i njegovo usvajanje.
Skoro je uvrđeno da AMONIJUMOVI JONI povećavaju sposobnost usvajanja
CEZIJUMA iz zemljišta od strane biljaka tako da vrsta
Amaranthus retroflexus
čak
do 40 puta više usvaja ovaj radioaktivni element iz kontaminiranog tla od ostalih
biljaka.
Slika 1.
Amaranthus retroflexus
Slika 2.
Amaranthus retroflexus
