ГИМНАЗИЈА „ БОРА СТАНКОВИЋ“ ВРАЊЕ
ПАРЛАМЕНТАРИЗАМ У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ
(матурски рад)
Ментор: Кандидат:
Јун 2013.год.
САДРЖАЈ
УВОД……………………………………………………………………...3
1.Краљевина Југославија-парламентарна монархија.......................4
1.1.Период од 1921. до 1929.г....................................................................4
1.2.Период од 1929. до 1941.г....................................................................7
2.Политичке партије у Краљевини Југославији.................................8
3.Националне мањине
и њихова политичка ангажованост....................................................11
ЗАКЉУЧАК..............................................................................................13
ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................15
УВОД
2
1.Краљевина Југославија-парламентарна монархија
На основу уставног одређења Краљевине СХС као
парламентарне монархије, могло је само да се очекује поштовање
парламентарне праксе, у којој Народна скупштина произилази из
слободне воље бирача и представља суверен орган власти, а влада се
образује из састава скупштинске већине. Међутим, решења у Уставу
Краљевине СХС нису обавезивала краља да министре именује из
састава Народне скупштине нити да поштује ставовес купштинске
већине, чиме су доприносила обезвређивању парламентаризмаи
његових институција од првог дана њиховог живота до краљеве
диктатуре 1929, чинећи да таква парламентарна пракса остане у
историји позната као привидан или „псеудопарламентаризам".
1.1. Период од 1921. до 1929.г.
-У периоду од 1921. до 1929. владе су махом састављене на двору, а не
у народној скуштини. Видовдански устав је дао широка овлашћења
краљу што је овај искористио да обезвреди идеју парламентаризма.
Краљ Александар Карађорђевић
4
Краљ Александар је био противник јаких странака и снажних
политичких вођа, настојећи да држи све нити власти у својим рукама и
сузи поље рада политичарима. Краљ је често именовао министре који
нису били посланици Народне скупштине нити се обазирао на
скупштинску већину. У периоду 1921 – 1929 г. владе су махом
састављане на двору а не у скупштини. Краљ је рушио владе са
скупштинском већином или формирао владе без скупштинске већине.
Ако му се нешто не би допало, краљ је распуштао скупштину. За своје
поступке,по Видовданском уставу, ником није одговарао те је постао
доминантни фактор у политичком животу краљевине СХС.
- краљ Александар је желео да све полуге власти држи у својим рукама.
До 1929г. велики утицај је добио двор, односно дворска камарила а на
двору су формиране владе. Преко дворске камариле краљ се мешао у
рад владе.Поред тога, краљ је имао и подршку у војсци, и као њен
врховни командант, и преко организације ’’Бела рука’’ на чијем челу се
налазио генерал Петар Живковић, командат краљеве гарде и потоњи
премијер у шестојануарској диктатури.
Парламент у доба Краљевине Југославије
Куриозитет парламентарног живота у Краљевини СХС :
1) нити једна скупштина, изабрана у периоду 1921-1929 г., није
испунила свој четворогодишњи мандат.
2) честе смене влада
3) Парламент је био претворен у трибину за политичко митинговање,
доношење закона и утврђивање буџета а није био оспособљена за
решавање привредних и социјалних питања.
4) постојање мноштва странака
(нпр. на изборима 1925 г. појавило се 45 странака)
5) неприципијелност странака – странке су често мењале своје ставове,
опредељења и савезнике у зависности од политичких потреба (значи:
битнија је била политичка комбинаторика и прагматизам но
принципијелност и доследност страначког програма
6) чести ванредни избори (1923, 1925, 1927)
5
