Osnovi međunarodne poslovne etike
Osnovi međunarodne poslovne etike
- Evromenadžment i etika -
Međunarodni menadžment je
poseban oblik menadžmenta koji koristi faktore okruženja i
interne diferencujalne prednosti za nastup na svetskom tržištu. Međunarodni menadžment
predstavlja osnov uspeha multinacionalnih korporacija.
Savremeno izučavanje menadžmenta pretpostavlja određene razlike u menadžerskim
veštinama u zavisnosti od multinacionalnih sredina, zbog čega se sve veća pažnja posvećuje
primeni savremenih međunarodnih principa delovanja. Pored niza zajedničkih karakteristika,
savremene civilizacije se razlikuju po specifičnim kulturnim i drugim društvenim obeležjima.
Važno je znati, da se u zapadnoevropskim zemljama menadžment kao teorija i praksa razvijao
pod uticajem američkog učenja i konkretnih iskustava. Uprkos tome, specifični uslovi razvoja
evropskih zemalja, posebno kulturne tradicije, uticali sun a razvoj menadžmenta evropskih
zemalja. Velike porodične firme koje posluju u Evropi, kao što je to Fiat u Italiji, Mercedes Benz
u Nemačkoj, Mišelin u Francuskoj, nemetnule su specifičan način upravljanja, mada se i u njima
sve više oseća američki stil rukovođenja i upravljanja poslovima.
Demokratske promene u srbiji, privatizacija velikih državnih preduzeća, njihovo prestruktuiranje
i jasan cilj aktuelne vlasti o integraciji u evropske tokove privređivanja, nužno nameće potrebu
izučavanja i primene savremenih principa menadžmenta u multinacionalnom okruženju.
2. EVROMENADŽMENT I ETIKA
Evromenadžment je deo procesa učenja menadžerskih veština koji se u novije vreme pojavljuje
sa ciljem da se izbegne upotreba pojma integracija evropske privrede, odnosno privrede članica
Evropske Unije. Pa iako se termin integracija još uvek koristi, imamo pojavu evromenadžmenta i
evromenadžera, koje ćemo u ovom seminarskom radu predstaviti izučavajući poslovnu etiku,
ponašanje menadžera i njihovo prilagođavanje kulturama i poslovnim običajima raznih zemalja
EU.
Prva faza procesa izučavanja evromenadžmenta je osvešćivanje i zauzimanje stave prema
političkim, kulturnim i socijalnim razlikama unutar evropskih zemalja. Druga faza podrazumeva
pažljivo ispitivanje i upoređivanje različitih upravljačkih stilova, privrednih veza i odnosa između
vlada i biznisa ovih zemalja. Ako se ovim aktivnostima priđe sa dovoljno pažnje, te uoče razlike i
prednosti na tim područjima, mnogo ćemo lakše steći objektivnu sliku o uverenjima, praksi,
snazi i slabostima svake pojedinačne članice EU. Ovo nas upučuje na činjenicu da če Evropa, kao
nova ekonomska, politička, kulturna svetska sila, pretrpeti korenite promene. Diskusije i
sučeljavanja u tom procesu, biće predmet učenja evromenadžmenta. Odlučujući korak prema
evromenadžmentu, ili kako se u novije vreme naziva transnacionalizaciji, imaćesamo oni koji
budu znali da poštuju principe i iskoriste sve mogućnosti koje nudi EU.
“Navedeni razlozi će zahtevati mnogo više od primene univerzalnih upravljačkih tehnika i
principa, a to podrazumeva doro obučenog menadžera, sposobnog i spremnog da pravi
