Trgovina ljudima

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

VISOKOŠKOLSKA NASTAVNA JEDINICA NIŠ

PRAVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA

Predmet

ORGANIZOVANI KRIMINAL

Tema

TRGOVINA LJUDIMA

Seminarski rad

          Mentor                                                                               Student

Prof. dr Nebojša Teofilović                                                      Jovana Damnjanović2/1095-09

Niš, 2013. godine

2

SADRŽAJ

Sadržaj

2

1. Uvod...........................................................................................................

3

2. Pojam trgovine ljudima..............................................................................

4

3. Ko su žrtve trgovine ljudima................................................................

6

4. Uzroci trgovine ljudima..........................................................................

6

5. Trgovina ljudima kao oblika organizovanog kriminaliteta........................

5.1. Kontrola nad žrtvama trgovine ljudima..................................................................

6
8

6. Trgovina ljudima u Srbiji...........................................................................

9

7. Sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima..............................................

10

8. Zaključak.................................................................................................... 12
9. Literatura....................................................................................................

13

4

2. POJAM TRGOVINE LJUDIMA

Pojam trgovine ljudima je novijeg datuma i odnosi se na pojavu koja je poznata pod 

nazivom „trgovina belim robljem“

1

, koji ima dugu istoriju. Pitanje trgovine ljudima je još 

odavno postavljeno kao međunarodni problem. Međunarodne institucije priznaju postojanje 
ovog fenomena i ističu, da je trgovina ljudima međunarodni problem i da predstavlja jedan od 
najunosnijih poslova organizovanog kriminaliteta. 

U međunarodnim dokumentima, postoje različite definicije pojma trgovine ljudima, 

koje su široke i neprecizne. Tako npr. Konvencija OUN za suzbijanje trgovine ljudima i 
eksploatacije drugih u prostituciji iz 1949. godine ne sadrži definiciju trgovine ljudima, već je 
organičena   prostitucijom   kao   oblikom   eksploatacije,   pri   čemu   ne   pravi   razliku   između 
dobrovoljne i prinudne prostitucije i zanemaruje druge oblike eksploatacije. 

Preporuka Komiteta ministara Sveta Evrope iz 2000. godine, Združena akcija Saveta 

Evropske Unije 97/154/JNA i Ministarska deklaracija iz Haga o evropskim smernicama za 
efikasne mere prevencije i borbu protiv trgovine ženama radi seksualne eksploatacije iz 1997. 
godine, su međunarodni dokumenti u kojima se trgovina ljudima isključivo definiše u smislu 
seksualne eksploatacije. Pri tome se Ministarska deklaracija iz Haga odnosi samo na žene, 
žrtve seksualne eksploatacije, dok su zanemareni muškarci kao žrtve, odnosno drugi oblici 
ekspoloatacije.  Konvencija OUN o  eliminisanju  svih  oblika  diskriminacije  žena iz  1979. 
godine zabranjuje trgovinu ženama i iskorišćavanje njihove prostitucije, ali ne definiše sam 
pojam trgovine ženama. Ministarski komitet saveta Evrope u svojoj preporuci R (2000) 11 
državama članicama o akciji protiv trgovine ljudskim bićima u cilju seksualne eksploatacije 
obuhvata problem trgovine ljudima, ali ograničava obim definicije na trgovinu sa ciljem 
seksualne   eksploatacije.   Konvencija   EUROPOL-a   definiše   trgovinu   belim   robljem   kao 
„činjenicu da se jedna osoba podvrgava stvarnoj ili ilegalnoj vlasti drugih lica uz korišćenje 
nasilja ili pretnji ili zloupotrebljavajući odnos autoriteta ili drugi način radi eksploatacije 
prostitucije, drugih oblika eksploatacije i seksualnog nasilja u odnosu na maloletnike ili u 
vezi sa trgovinom napuštenom decom“.

2

Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija o nasilju nad ženama je 2000.godine usvojio 

definiciju trgovine ljudima koja je po svom kvalitetu prevazilazila tada postojeće: Trgovina 
ljudima   podrazumeva   regrutovanje,   prevoz,   kupovinu,   prodaju,   prebacivanje,   smeštaj   ili 
prijem osoba: 1) uz pretnju ili upotrebu nasilja, otmice, sile, zastrašivanja, prevare ili prinude 
(uključujući i zloupotrebu moći) ili dužničko ropstvo, sa ciljem 2) smeštanja ili zadržavanja 
takvih osoba, bilo da su one plaćene ili ne, u prinudni rad ili ropski položaj, u zajednicu koja 

1

Danas se pod ovim pojmom podrazumeva krijumčarenje ljudi, organizovana prostitucija i trgovina ljudskim 

organima.

2

Čl. 2 Aneksa Konvencije Evropol, u: Lopandić, D., Janjević, M., Sporazum iz Šengena – Za Evropu bez 

granica, Medjunarodna politika i drugi, Beograd, 1996. str. 157.