1. Medjunarodni Marketing je sprovodjenje poslovnih aktivnosti koje usmeravaju
tok proizvoda I usluga ka potrosacima korisncimavise od jedne zemlje
2. Kod globalne strategije bitan je : primena globalne strategije, ali I prilagodjavanje
lokalnim trzistima
3. Medjunarodne-globalne orijentacije menadzmenta (poznate kao EPRG okvir) su:
ETNOCENTRICNA, POLICENTRICNA, REGIOCENTRICNA,
GEOCENTRICNA
4. Podsticajne snage globalnog marketinga su (navedite minimalno 5) : 1. ekonomija
obima, 2. ime marke, 3. pristup jeftinim resursima, 4. subvencije, 5. izbegavanje
trgovinskih barijera, 6. pristup nacionalnim podsticajima
5. Ogranicavajuce snage globalnog marketinga su: Menadzment miopija,
organizaciona I nacionalna kultura
6. Svetska Banka je razvila system klasifikacije zemalja, prema nivou ekonomskog
razvoja koristeci kao osnovu:
INFLACIJU, BRUTO NACIONALNI DOHODAK, BROJ STANOVNIKA.
7. Karakteristike zemalja sa niskim dohotkom (prema klasifikaciji Svetske Banke)
su: ogranicena industrijalizacija I visok procenat stanovnistva angazovanog u
Poljoprivredi I proizvodnji osnovnih poljoprivrednih proizvodaza zivot, visoka
stopa Nataliteta, niska stopa pismenosti, veliko oslanjanje na inostranu pomoc,
politicka nestabilnost I nemiri.
8. Karakteristike zemanja sa srednje-nizim dohotkom (prema Svetkoj Banci) su:
glavna konkurentna prednost ovih zemalja je u zrelim standardizovanim, radon –
intezivnim industrijama, osnovni marketing koncepti se mogu primeniti tako da se
dizajniraju proizvodi koji odgovaraju potrebamai prihodimana trzistima manje
razvijenih zemalja.
9. Karakteristike zemalja sa srednje- visim dohotkom: procenat stanovnistva
angazovaan u poljoprivredi se smanjuje, ljudi se usmeravaju prema industrijskom
sektoru I povecava se stepen urbanizacije, plate zaposlen su znatno manje u
odnosu na razvijene zemlje, zemlje u ovoj grupi ubrzano se industrijalizuju.
10. Karakteristike zemalja sa visokim dohotkom: osim nekoliko naftom bogatih
nacija, zemlje ove grupe su dostigle svoj sadasnji nivo dohotka u procesu
ekonomskog razvoja, vaznost usluznog sektora je vise od 50% bruto nacionalnog
dohotka
11. Nivoi ekonomske integracije su:
zona slobodne trgovine, carinska unija,
zajednicko trziste I ekonomska unija.
12. Zona slobodne trgovine: se formira izmedju dve ili vise zemalja , kada se
dogovore da ukinu sve interne barijerepri medjusobnoj trgovini, I mogu da
uspostavljaju nezavisne trgovinske politike prema zemljama koje nisu clanice.
13. Carinska unija: pored eliminisanih internih barijera za trgovinu, zemlje
uspostavljlaju zajednicke eksterne barijere.
14. Zajednicko trziste: pored ukidanja internih I ukidanja eksternih barijera,
zajednicko trziste omogucava slobodno kretanje faktora proizvodnje, ukljucujuci
radnu snagu, capital I informacije. Primer: system integracije Centralne Amerike
15. Ekonomska Unija: ukidanje internih, formiranje eksternih barijera I slobodni tok
faktora. Potrebna je kordinacija I uskladjivanje ekonomske I socijalne politike u
okviru unije. To je zajednicko trziste za proizvode, usluge I capital.
16. Nmaterijalne determinante culture su: stavovi verovanja I jezik, religija,
obrazovanje, drustvene institucije I estetika
17. Primer razlicitog shvatanja vremena kao oblika neverbalne komunikacije: U
zavisnosti od kultura, percepcija kasnjenja varira. Na Zapadu kasnjenje od 5 min
se smatra prihvatljivi. 10 min , domacin ocekuje dobar razlog za kasnjenje. 15
min smatra se da nece ni doci. Dok na arapskim trzistima ova kasnjenja bi se
smatrala beznacajnim. Za njih je 15 min kasnjenja isto kao 3 min za zapadne
partnere.
18. Primer razlicitog shvatanja prostora0 rastojanja u odnosu na druge osobe kao
oblika neverbalne komunikacije: Arapi vole da stoje blizu ljudi sa kojima
razgovaraju.Ako se npr. Amerikanac “nezadovoljan” blizinom poslovnog partnera
malo udalji od Arapina, moze da bude shvacena kao negativna reakcija.
19. Primer razlicitog shatanja medjusobnog poznavanja I poverenja kao oblika
neverbalne komunikacije: U nekim zemljama se smatra da je bolje licno
poznavati poslovnog partnera pre nego sto se posao zakljuci. U nekim zemljama
ugovori se zakljucuju rukovanjem, a ne dugim I slozenim pregovorima.
20. Materijalne determinante culture predstavljaju: privredna, drustvena, finansijska I
marketing infrastruktura
21. Politicki rizici predstavljaju promene uu : 1. ekonomskom okruzenju 2.
polotickom okruzenju ili vladinoj politici koje bi mogle negativno da uticu na
poslovanje kompanije
22. Vrste politickih rizikasu: rat, socijalni nemiri, birokratija, korupcija, medjunarodni
sporovi, konfiskacija, nacionalizacija…
23. Regulisanje transfera proizvoda I usluga sprovodi se na osnovu: uvoznih carinskih
obaveza, kvota- kvantitativne kontrole, zakonodavstva u pogledu kupovine,
standarda I licenci,ogranicenja u pogledu usluga.
24. Zemlje regulisu transfer novca na osnovu: Kontrole deviznih kurseva, kapitala,
nadgledavanje inostranih aktivnosti domacih banaka…
25. Zasto se inostrani krajnji potrosaci razlikuju po tome sta kupuju: Inostrani krajnji
potrosaci se razlikuju u odnosu na domace potrosace u odredjenom stepenupo
svim aspektima ponasanja potrosaca. Po tome KAKO, ZASTO, STA,
KO ,KADA I GDE kupuju.
26. Kako se inostrani krajnji potrosaci razlikujuna osnovu pitanja ZASTO KUPUJU:
Iako je veoma tesko dati odgovor na pitanje zasto neko kupuju, najcesci odgovor
je uticaj porodice na potrosaca kao I uticaj referentnih grupa, drustvenih klasa I
slojeva, ekonomskih okolnosti I dr..
27. Zasto se inostrani krajnji potrosaci razlikuju na osnovu DONOSILACA
ODLUKA O KUPOVINI: Odluke o kupovini donose roditelji, deca ili supruznici,
u zavisnosti od uloge I structure porodice, porodicne situacije itd.
28. Zasto se inostrani krajnji potrosaci razlikuju na osnovu kupovine (KAKO
KUPUJU): Razlikuju se po naporuku koji ulazu u toku kupovine, Postoje
kategorije: 1. Rutinska- mali napor 2. Ograniceno resavanje problema-
istrazivanje informacija I vise vreme, 3. Ekstenzivno resavanje problema- vise
informacija, vremena I napora. Druga razlika je u tome kako se razmatraju faze
kupovine: 1. faza- podsticanje potrebe 2. faza- trazenje informacija, 3. faza-
trazenje alternative, 4. faza- donosenje odluke o kupovini
davanja odgovora je uslovnjeno kulturom, 3. problemi jezika I prevoda:
instrumenti istrazivanja ne mogu da budu jednostavno prevedeni na inostrani
jezikjer svako inostrano trziste I po nekoliko jezika. 4. Problemi nivoa pismenosti
I obrazovanja: U zemljama sa visokom stopom nepismenosti , pisani upitnici su
beskorisni, a u zemljama sa srednjim nivoom pismenosti moze doci do problema
u komunikaciji. 5. problem neadekvatne infrastructure: Istrazivanja putem poste
zahtevaju pismenost I adekvatne postanske usluge
Drugi kolokvijum
1. Prema Porteru, determinante konkurentne prednosti drzava su: 1. fakror
uslova, 2. uslovi traznje 3. srodne I pretece industrije, 4. strategija, truktura I
rivalitet kompanija.
2. Navedite I objasnite kljucne faktore uslova koje prema Porteru uticu na
konkurentnu prednost drzava: 1. faktor ljudskih resursa- zemlje sa povecanom
ponudom radnika imaju prednost u proizvodnji radon intezivnih proizvoda. 2.
FIZICKI faktor- raspolozivost, kvantitet, kvalitet, troskovi zemlje , vode I
minerala, 3. FAKTORI ZNANJA –drzava je konkurentnija ako raspolaze sa
velikim brojem ljudi koji su naucno, tehnicko I trzisno orijentisani, 4.
FAKTORI KAPITALA- Konkurentnije su zemlje sa niskim troskovima
kapitala. 5. FAKTOR INFRASTRUKTURE- zemje sa razvijenom
infrastrukturom su razvijenije na trzistu
3. Navedite I objasnite kljcne uslove traznje koji prema Porteru uticu na
konkurentnost drzava: 1. struktura domace traznje 2. Velicina I stopa rasta
domace traznje- lakes je investirati u velike proizvodne kapacitetekada je
domace trziste dovoljno veliko, 3. Brz rast domaceg trzista- podsticaj za brze
investiranje I prihvatanje nvih tehnologija, 4. Nacin na osnvu kojih se
nacionalni proizvodi I usluge usmeravaju inostranim trzistima
4. Objasni znacaj I uticaj srodnih I pratecih industrija na konkurentnu prednost
drzava prema Porteru: Drzava je konkurentna ako ima medjunarodno
konkurentne industrije. Dobavljaci obezbedjuju impute pratecim industrijama,
ove industrije imaju laksi pristup imputima I tehnologijama kao I bolje
kontakte I koordinaciju sa dobavljacima. Slicne prednosti se stvaraju kad
postoje medjunarodno konkurentne industrije koje su srodne, kod njih je
moguce koordiniranje I podela aktivnosti u okviru lanca vrednosti.
5. Objasnite znacaj I uticaj strategija, struktura I rivaliteta na konkurentnu
prednost drzava (prema Porteru): Razlike u stilovima upravljanja,
organizacionim sposobnostima I strategijskim perspektivama kao I razlike u
intezitetudomace konkurencije stvaraju prednosti I slabosti za kompanije koje
posluju u razlicitim industrijama. Npr. U nemackoj struktura kompanije I stil
upravljanja nastoje da budu hijerarhijski, dok u italiji tezi da budu porodicni
poslovi. Najveci uticaj na konkurentnost ima domaca konkurencija.
6. Objasnite znacaj slucajnih dogadjaja I vladinih uticaja na konkurentnu
prednost drzava (prema Porteru): Slucajni dogadjaji su izvan kotrole
kompanija, industrija I vlada. Ovde spadaju ratovi I njihove posledice,
tehnoloska otkrica, promene faktora ili imputa , troskova kao sto su naftne
krize I dramaticne oscilacije dnevnih kurseva. –Vladini uticaji se ostvaruju na
osnovu uloge kao kupca proizvoda.
7. Cetiri genericke strategije koje uticu na stvaranje konkurentne prednosti
kompanija, prema Porteru : 1. Vodjstvo u troskovima, 2. Diferenciranje
proizvoda, 3. Fokus na troskovima, 4. fokusirano diferenciranje.
8. Navedite I objasnite kljucne osnvne geografske segmentacije medjunarodnog
trzista: Nacin za grupisanje drzava jeste njihova klasifikacija prema
regionlnim oblastima. Transporti komunikacije je lakes sprovoditi na
regionalnoj osnovi. Drzave u istom regionu imaju cesto zajednicke
karakteristike. Geografska blizina ne garantuje iste trzisne mogucnosti za
medjunarodno poslovanje. Upravljanje poslovanjem u udaljenim zemljama
predstavlja veliki izazov.
9. Navedite I objasnite znacaj I uticaj broja stanovnika, kao demografske
varijable segmentacije trzista: Broj stanovnika na odredjenom trzistu jedan je
od osnovnih pokazatelja velicine potencijala trzista. Za proizvode cija je cena
niska, broj stanovnika je vaznija varijabla od dohotka pri odredjivanju
trzisnog potencijala. NPR. U zemljama poput Kine, poseban marketing izazov
je uspesno zadovoljiti postojece masovno trziste jeftinim proizvodima.
10. navedite I objasnite znacaj I uticaj starosne structure stanovnistva, kao
demografske varijable segmentacije trzista: Starost stanovnistva predstavlja
vaznu demografsku varijablu u globalnom marketingu. Globalni segment
zasnovan na demografskim podacima predstavljaju : Globalni tinejdzeri I
Globalna elita.
11. Objasnite ponasanje globalnih tinejdzera: Zbog zajednickog interesovanja u
pogledu mode, muzike, I zivotnog stila, tinejdzeri ispoljavaju ista ponasanja u
potrosnji sirom sveta. NPR. Svi zele da imaju NIKE patike, I-phone
telephone, da gledaju MTV itd
12. Objasnite ponasanje globalne elite : To su ljudi koji imaju puno novca, koji su
dosta putovali I koji imaju potrebu da svoj novac trose na prestizne elitne
proizvode koje prate imidz I ekskluzivnost. NPR. Svi voze skupe automobile,
piju skupa pica, kupuju odela najekskluzivnijih marki itd.
13. Navedite I objasnite kljucne osnovne ekonomske segmentacije
medjunarodnog trzista: Kljucne varijable su Dohodak- jer trziste se sastoji od
ljudi koji zele I koji su u mogucnosti da kupe. – Broj stanovnika: Kad je rec o
kupovini jeftinih proizvoda.
14. Navedite znacaj psihografske segmentacije medjunarodnog trzista:
Psihografskom se ljudi grupisu prema svojim stavovima, vrednostima,
zivotnim stilovima. Podaci se dobijaju na osnovu upitnika koji od ispitanika
zahtevaj da kazu u kom se stepenu slazu sa nizom pitanja. Postoji sest
globalnih psihografskih segmenata potrosaca: 1. Borci, 2. Pobozni, 3. Ateisti,
4. Intimni, 5. zeljni zabave, 6. kreativci
15. navedite znacaj bihevioristicke segmentacije medjunarodnog trzista:
Bihevioristicka segmentacija se fokusira na to da li ljudi kupiju I koriste
proizvod I koliko cesto. Tipovi potrosaca se mogu podeliti prema stepenu
korisceja: 1.Jako, 2. Srednji, 3. Slabi korisnici, 4. Nekorisnici. Prema statusu
