2
Sadržaj:
Uvod ………………………………………………………………………………………
1. ORGANIZACIJA BROKERSKO DILERSKOG DRUŠTVA …………………….
1.1 Funkcije berzanskih posrednika ………………………………………………..
1.2 Predmet delatnosti berzanskog posrednika ..........................................................
1.3 Supervizija (kontrola poslovanja) berzanskog posredovanja ..............................
2. USLUGE BROKERSKO DILERSKOG DRUŠTVA ………………………………
3. RAD SA KLIJENTIMA ……………………………………………………………...
4. ETIKA I ODGOVORNOST …………………………………………………………
Zaključak ………………………………………………………………………………….
Literatura ………………………………………………………………………………….
3
5
6
7
7
8
10
12
14
16
4
obavljanje poslova brokera. Ovu dozvolu izdaje Komisija za hartije od vrednosti pošto lice
odsluša brokerski kurs i položi odgovarajući ispit.
S obzirom na rizik kojem je brokersko dilersko društvo izloženo u svom poslovanju,
Zakonom je propisano da kapital društva mora uvek odgovarati iznosu kapitala koji je potreban
da bi se obezbedilo pokriće mogućih gubitaka. Iznos ovog kapitala, kao i metodologiju za
njegovo izračunavanje, propisala je Komisija za HoV. Takođe, da bi se umanjio rizik iz
poslovanja, propisano je da izloženost riziku, odnosno zbir svih potraživanja prema nekom licu,
vrednost ulaganja u hartije tog lica, kao i vrednost udela kapitala brokersko dilerskog društva u
tom licu ne sme biti veća od 25%. Ovi propisi nastali su sa ciljem da se minimizira rizik i tako
umanji opasnost da će investitori i druči učesnici na finansijskom tržištu biti drastičo oštećeni
ukoliko brokersko dilersko društvo doživi poslovnu smrt.
U Srbiji je kod Komisije za hartije od vrednosti trenutno registrovano 74 brokersko dilerska
društva, dok je registrovano još 20 ovlašćenih banaka, koje takođe obavljaju brokersko dilerske
poslove na Beogradskoj berzi. Od njih ukupno 94, 88 je ima status člana Beogradske berze i kao
takvi mogu obavljati sam proces trgovanja.
5
1. ORGANIZACIJA BROKERSKO DILERSKOG DRUŠTVA
Organizacija brokersko dilerskih društava zavisi od njihove veličine, kao i od broja i vrsta
usluga koje obavljaju. Kako je poznato da brokersko dilerska društva mogu obavljati poslove
brokera, dilera, market mejkera, investicionog savetnika, portfolio menadžera, agenta emisije i
pokrovitelja emisije, tako će i sama organizacija zavisiti od broja ovih funkcija koje obavlja jedna
kuća.
Ukoliko se društvo odluči da će im u njihovoj aktivnosti brokersko dilerski poslovi biti
dominantni, onda će svakako najbitnije i najrazvijenije biti odeljenje za trgovanje. U okviru njega
se nalaze brokeri, koji u svoje ime i za tuđ račun trguju na berzi, kao i dileri, trgujući u svoje ime
i za svoj račun. Osnovni proces unutar ovog odeljenje predstavlja primanje i izvršenje naloga
klijenata.
Naime, klijent lično ili nekim sredstvom komunikacije (telefon, faks, elektronski...) izdaje
nalog svom brokeru, koji ga potom unosi u sistem berze. Na osnovu ralizacije naloga, broker
naplaćuje proviziju, koja se ogleda u određenom procentu od vrednosti trgovanja, pri čemu se on
najčešće kreće od 0,5 do 2%. Kako provizija predstavlja osnovni vid zarade brokera, zato je više
nego jasno da je ovo odeljenje, u kom se zarada stvara, jedno od najvažnijih, ako ne i najvažnije u
brokersko dilerskom društvu.
Odeljenje za trgovanje, najčešće prati i odeljenje za istraživanje, odnosno analizu. Ono
posmatra i analizira tržišne trendove, istražuje buduće investicione mogućnosti i, kao rezultat
svega toga, daje izveštaje koje koriste kako zaposleni u brokerskoj kući, tako i klijenti i mediji.
Od kvaliteta informacija koje dolaze iz ovog odeljenja u najvećoj meri zavisi poslovanje
brokerske kuće, jer ukoliko klijent vidi da su analize i procene kvalitetne i da se na osnovu njih
može zaraditi, vrlo je verovatno da će svoje poslovanje usmeriti na tu kuću. Izveštaji ovog
odeljenja uključuju analizu lokalnih kompanija, privrednih sektora, kao i ekonomije u celini.
Većina brokersko dilerskih društava poseduju korporativno odeljenje, manje ili više
razvijeno, u zavisnoti od broja i obima usluga koje pružaju svojim klijentima. U ovom sektoru
dominiraju poslovi korporativne agenture, odnosno vođenje administrativnih poslova za emitenta,
koji proizilaze iz zakonskih obaveza, a tiču se objavljivanja prospekta, evidencije hartija u
