Seminarski rad
1. TRANSPORT
1.1. Pojam transporta
Pod transportom u užem smislu se podrazumeva prevoz stvari sa jednog mesta na
drugo.
Pod Transportom u širem smislu se podrazumevaju sve aktivnosti neophodne za
obavljanje prevoza i drugih prevoznih radnji, čuvanje i obezbedjenje stvari i dokumentacije
tokom transportnog procesa.
Transport se može posmatrati kao:
1
ulazni transport,
unutrašnji transport,
izlazni transport.
Ulazni transport
se odnosi na transport materijala proizvodenih unutar kompanije i
transport materijala nabavljenih iz spoljašnjih izvora. Transport materijala proizvedenih
unutar kompanije se obavlja
unutrašnjim transportom
, a transport materijala nabavljenih iz
spoljašnjih izvora se obavlja
spoljašnjim transportom
.
Transport poluproizvoda se uvek obavlja unutrašnjim transportom sledom pogon -
unutrašnje skladište - pogon - izlazno skladište.
Izlazni transport
se odnosi na transport proizvoda, koji se može obaviti delimično
unutrašnjim, a delimično spoljašnjim trasnportom.
1.2. Funkcije i efekti transporta
Transportom se obavlja prevoz, pretovar, utovar, istovar i čuvanje materijala,
poluproizvoda i proizvoda u toku navedenih radnji.
Veza transporta i skladištenja je direktna. Skladištenje je efikasnije ukoliko se:
objedine isporuke,
adekvatno koristi prostor u prevoznom sredstvu,
odaberu adekvatne rute.
Objedinjavanjem isporuka smanjuje se potrebna količina rada i vremena isporuke za
veći broj proizvoda. Nema potrebe za ponavljanjem operacija isporuke.
Transport oslobađa skladišni prostor od proizvoda koji se čuvaju do momenta
potrošnje i podiže frekvenciju zaliha. Koliko se efikasno proizvodi prevezu i sačuvaju
tokom prevoza, toliko zalihe bivaju blagovremeno popunjene.
1
1
Seminarski rad
Prevremen transport dovodi do veće količine materijala na zalihi, koji „čeka" na
proizvodnju ili do veće količine zaliha proizvoda na prodajnom mestu. Ma koliko
prevremeno, nikada ne može da dovede do rasta troškova zaliha, koliko može nabavka, čije
vreme ni količina nisu optimalni.
Zakasneli transport, i pored efikasno obavljene funkcije snabdevanja, može dovesti
do zastoja u proizvodnji ili prodaji. MRP koncept upravljanja proizvodnjom i zalihama
predviđa sigurnosni nivo zaliha, kojim eliminiše mogući negativan uticaj transporta na
proizvodnju ili prodaju.
Transport doprinosi zadovoljstvu potrošača, ponudom pravih proizvoda na pravom
mestu, tj. mestu na kojem potrošač očekuje proizvod u traženoj količini i obećanim
performansama.
1.3. Uslovi za obavljanje transporta
Za obavljanje transportnih aktivnosti neophodno je postojanje:
transportnih sredstava,
transportne infrastrukture,
opreme za manipulaciju u transportu,
obučenih kadrova.
Transport dobija podršku od skladišne infrastrukture. Adekvatan skladišni prostor je
opremljen skladišnom opremom i opremom za manipulaciju.
Skladišta prate parking prostori za unutrašnja i spoljna trasnportna sredstva i
prostorom namenjenom higijensko zdravstvenoj brizi vozača. Na njima se obavlja
popravka, pregled i opskrba vozila gorivom i preventivna higijensko-zdravstvena zaštita
nosioca/izvršioca transportnih aktivnosti.
Oprema za manipulaciju može biti ručna, mehanizovana ili automatska. Ručna
oprema su obično kolica na vuču ili guranje. Mehanizovanu opremu čine viljuškari, kranovi,
kranovi-kašikari za rasutu robu i si. Automatizovana oprema je specijalizovana u vidu
integrisanih dizalica ćele prikolice sa teretom na sve tri strane.
Obučeni kadrovi su potrebni u oblasti upravljanja, rukovođenja i izvršenja. Naročito
se od vozača očekuje da budu sposobni i spremni za rukovanje proizvodima i
dokumentacijom u transportu.
1.4. Vrste transporta i transportnih sredstava
Transport može biti unutrašnji i spoljašnji. Frekvencija upotrebe unutrašnjeg i
spoljašnjeg transporta nije jednaka. Mnogo češće se koristi unutrašnji transport.
Unutrašnjim transportom se prevoze manje količine, jer je on manjeg kapaciteta u odnosu
na spoljašnji.
Transportna sredstva mogu biti: transportna sredstva unutrašnjeg transporta i
transportna sredstva spoljašnjeg transporta.
2
Seminarski rad
Kapacitete drumskog prevoza ograničavaju kapacitet vozila, vrsta proizvoda,
zakonska regulativa.
Cene drumskog prevoza su prilično visoke.
U drumskom prevozu može se prevoziti tovar i komadni proizvodi sa malim
pošiljkama do 31,5 kg i komadnim pošiljkama do 2 tone.
Ukoliko se prevozi Tovar, utoliko se koristi pun kapacitet vozila za tovar. Ukoliko se
prevoze komadni proizvodi, tada se manje količine međusobno kombinuju radi efikasne
popune prostora vozila.
Povećanje efikasnosti transportne aktivnosti koja se obavlja drumskim prevozom
omogućava
kompjuterska
tehnika i informaciona tehnologija.
Elektronska razmena podataka i elektronsko komuniciranje su osnova veza koje se
uspostavljaju između drumskog prevoznika,
kompanije-klijenta
i drugih
kompanija-
partnera
.
Kod internih komunikacija najznačajnija je komunikacja baze sa vozilom, preko
kompjutera koji je ugrađen u vozilu. Nalozi koje vozač treba da obavi se iz baze šalju na
kompjuter vozila, pri čemu, takođe, vozač vozila može preko kompjutera slati sve podatke
iz vozila ka bazi. Na taj način je moguće upravljati vozilom (stepen potrošnje goriva, brzina
vožnje i si.), upravljati prevozom (raspored rute, mesto, vreme
isporuke, čekanja itd.).
U međunarodnom poslovanju upotreba drumskog prevoza je ograničena različitim
državnim regulativama i procedurama, što može produžiti vreme isporuke i ugroziti kvalitet
proizvoda. Održavanje dogovorenog vremena isporuke u međunarodnom saobraćaju je
omogućila upotreba carinske konvencije TIR koja je uprostila carinski pregled
(dokumentacija „karnet TIR").
Drumski prevoznici se udružuju u udruženja kao što je IRU
(International Road
Transport Union).
Pravni osnov za pristupanje je pogodba za međunarodni prevoz robe po
drumu CMR.
Drumski prevoz će i dalje ostati primarna vrsta prevoza, koja će koliko samostalno
omogućavati i dalje efikasno obavljanje prevoza, toliko će služiti drugim vrstama prevoza
kao pomoćni prevoz u dugom lancu isporuke kada su polazišta i odredišta slabo dostupna
alternativnim vrstama prevoza.
Kompanija može samostalno organizovati transport, koristeći sopstvena transportna
sredstva.
Strategija sopstvenog transporta je privilegija tržišno snažnijih i finansijski moćnijih
kompanija. Obim njihovih transportnih aktivnosti opravdava investiciju u vozni park.
Kompanija investira u:
vozila, rezervne delove, opremu i materijale za održavanje,
objekte za garažiranje i opravku vozila,
obuku vozača i osoblja za upravljanje transportom.
4
Seminarski rad
Izborom strategije sopstvenog transporta menadžment kompanije prihvata obavezu
rešavanja svih problema koji mogu nastati u prevozu proizvoda. Međutim, menadžment
kompanije ima veću kontrolu u celom logističkom lancu, posebno u prevozu proizvoda.
Kompanija može iznajmiti prevoz. Ona može organizovati transportne aktivnosti, ali
će prevozno sredstvo i vozača, po utvrđenoj naknadi, iznajmiti od kompanija čija je to
osnovna delatnost. Kompanije tada gube kontrolu nad prevozom, ali se lišavaju investicija u
prevoz i rizika u upravljanju prevozom.
Kompanije mogu koristiti kombinovani pristup, što je u savremenim uslovima
poslovanja najčešća strategija. Tada će koristiti sopstvena i iznajmljena vozila.
1.7.Samostalni transport ili transport preko posrednika
Kompanija može:
sama organizovati i realizovati aktivnosti transporta ili
organizaciju, realizaciju i praćenje realizacije poveriti specijalizovanim institucijama
koje mogu i ne moraju da imaju vozni park.
U sopstvenoj organizaciji kompanija može koristiti sopstvena ili iznajmljena
prevozna sredstva.
Poveravanjem aktivnosti transporta specijalizovanim institucijama, kompanija im
predaje obavljanje aktivnosti transporta.
Kompanija-naručilac ne brine o transportnim aktivnostima. Specijalizovane
institucije su obično špediterske kompanije ili druge institucije specijalizovane za poslove
špedicije, transporta, carinjenja i kontrole.
5
