BEOGRADSKO POSLOVNA SKOLA
SEMINARSKI RAD
Menadzment u Saobracaju
Tema: Razvoj drumskog saobracaja u Republici Srbiji
1
1.Uvod
Rastom populacije u razvijenim, ali i u nerazvijenim zemljama, kao i rastom
potrosnje, proizvodnje i zivotnog standarda, raste i potreba za transportom ljudi, informacija,
robe ilisirovina a samim tim i potraznja predmeta koji ce imati ulogu transportera i prosirenje
kapaciteta saobracajnica. Taj konstantni rast je prirodan i ocekivan proces civilizacijskog razvoja
i jedan od najvaznijih pokazatelja razvitka jedne celine (bila to porodica, drustvo ili se ovo
odnosilo na celokupno covecanstvo).Ranije pomenuti transport se moze obavljati na mnogo
nacina, i to se jednom recju naziva saobracaj. Saobracaj (u uzem smislu, izostavljajuci
informacioni, telekomunikacioni icevovodni) moze biti drumski, vazdusni, zeleznicki i vodeni.
Neka najosnovnija definicija saobracaja bi bila da je saobracaj zapravo smisljeno i organizovano
kretanje transportnih jedinica na mrezi saobracajnica sa ciljem prenosa ljudi, robe i informacija
od jedne do druge tacke. U daljem tekstu, bavicemo se prevashodno drumskim saobracajem kao
vaznim aspektom svakodnevnog zivota, najrazvijenijim vidom transporta ljudi i necim bez cega
bi nas svakodnevni zivot bio potpuno nezamisliv. Cinjenica da se se najveci deo svakodnevnog
kretanja obicnog coveka obavlja bas na drumovima i da je drum najosnovniji, najbrzi I
najjednostavniji nacin da se osoba ili artikal prenesu od tacke A do tacke B (imajuci na umu
svakodnevne potrebe modernog coveka i udaljivai se od koncepta masovnog i transporta
navelike udaljenosti) govori u prilog autorovom izboru teme kojom cemo se u daljem
tekstu baviti.
2.Drumski saobracaj
Definicija
Put se moze definisati kao osnovna jedinica infrastrukture drumskog saobracaja. Drumski
saobracaj je, kao sto mu samo ime kaze, saobracaj koji se odvija na drumovima. On ima
svoja pravila i uredjen je zakonima koji su, po kategorijama primenljivi na razlicite ucesnike u
saobracaju, kao i velikim brojem opstih pravila koja vaze za sve i stvar su unutar drzavnih I
medjunarodnih konvencija, kao i etike ucesnika u saobracaju. Primer konvencije koja uredjuje
drumski saobracaj na globalnom nivou je Becka konvencija o drumskom saobracaju iz 1968.godine, doneta
kako bi pojednostavila medjunarodni drumski saobracaj i standardizovala zakone i pravila koja
se ticu drumskog saobracaja unutar zemalja potpisnica
Interesantna stvar vezana za ovu konvenciju je da ona nije potpisana od strane SAD i Kanade,a da je potpisana
od strane najveceg broja evropskih zemalja.Ogromna vecina svetskih zemalja je svoj saobracaj
uredila brojnim pravilima i sistemom znakova, saobracajnih signala i pravila koja su vazeca za
dati znak ili signal, kao i onih koja su vazeca u opstem smislu. Ipak, drumski saobracaj ne cine
samo pravila. cine ga iinfrastruktura (sa svim putevima, petljama, mostovima i tunelima) na
kojima se pravila primenjuju, i vozila zbog kojih je sve to i osmisljeno.
3
U takvom okruzenju, bilo je tesko govoriti o bilo kakvom urbanom sistemu, vec pre o relativno
samostalnim ekonomskim sistemima sa vrlo ogranicenom trgovinskom razmenom. Ipak, kao
najpoznatiji izuzeci ovog pravila jesu cuvena Rimska imperija i Kinesko carstvo. Oba carstva su
tokom svoje istorije posvecivale velike napore izgradnji saobracajne mreze, pokusavajuci na taj
nacin da odrze kontrolu nad svojom velikom teritorijom tokom duzeg vremena. Rimljani su bili
poznati graditelji puteva, te su tako prvo premostili kopnene provincije na Apeninskom
poluostrvu a potom i u drugim delovima carstva, povezujuci velike gradove u Mediteranu. Kako
je carstvo raslo, tako se putna mreza razvijala i dostigla u jednom trenutku 80.000 km odlicno
izgradjenih puteva (IIIvek).Mnogo vekova kasnije, Karl Benc, 1885. godine konstruise prvi
automobil sa unutrasnjim sagorevanjem na tri tocka, koji se smatra pretecom modernog
automobila. Iste godine Gotlib Dajmler konstruise pretecu danasnjeg motocikla, a godinu dana
kasnije isti covek konstruise prvi automobil na cetiri tocka. Godina 1913. se smatra prekretnicom
u industriji automobila jer se tada u Fordovim fabrikama automobila uvodi pokretna proizvodna
traka. U periodu od 1909 -1927. godine Fordove fabrike su proizvele 15miliona automobila
(cuveni model ÄT³) koji su preplavili americko trziste. Zasluge za razvoj automobilskog
saobracaja imaju jos i Rudolf Dizel i dvojica sinova Adama Opela, potom Lui Reno, Miselin
(zasluga za pronalazak pneumatske gume, ali je Danlop prvi patentirao pneumatsku gumu za
automobile 1890. godine), Milde,Dore, Porse, Frederik i Carls Rojs, Dizraeli (napravio
dvoetakni autobus), Vincenco Lancija, Americki veterinarski lekar.
3.1 Uloga drumskog saobracaja
Jos u predgovoru je pomenuta vaznost koju drumski saobracaj nosi u celokupnom razvitku jedne
zemlje. U prilog tome govori da se oko 80% prometa putnika i robe na kratke distance obavlja upravo na
drumovima.. Medju ostalim vrstama saobracaja vodeci je i po duzini mreze saobracajnica (24,000,000 km
ili 70% svetskog saobracajnog sistema). Modernizacija drumskog saobracaja ide u dva pravca -
modernizacija automobilskog parka i modernizacija drumske mreze. Zahvaljujuci specijalizaciji i
izradi vozila za specijalne namene i tecne terete, kontejnerovoza, panelovoza, rashladnih trejlera
i dr., drumski saobracaj je poceo uspesno da konkurise zeleznickom transportu.Sledeci bitan
odraz uloge drumskog saobracaja je i njegova ekonomska neophodnost. Naime,u 2009. godini je
proizvedeno 70,520,493 vozila i to 52,726,117 automobila i 17,794,376 namenskih vozila
Automobilska industrija ima godisnji obrt od 1,889,840 miliona dolara, uposljava preko 8miliona
ljudi, 50 miliona ljudi je indirektno zavisno od nje, pa sve to automobilsku industriju cini
parcetom od 5% ukupne svetske industrije. Dodajmo na to i sve one koji cive od izgradnje
puteva, sve one koji su tu da unaprede odvijanje drumskog saobracaja, sve one ciji poslovi
zahtevaju prevoz robe, ljudi i sirovina drumovima sirom sveta i tek cemo onda moci da
sagledamo punu vaznost ovog vida saobracaja na globalnom nivou. Pored ekonomske i
industrijske, uloga drumskog saobracaja moze biti i vojno-strateska i politicka. Vojno-strateska
uloga bi se mogla ogledati u ulozi mreze puteva u vanrednim situacijama, poput ratova, a u ovu
kategoriju slobodno mozemo uvrstiti i ostale vidove vanrednih situacija (zemljotresi, vulkani,
4
poplave) Ova uloga putne mreze se najjasnije mogla videti na primeru zemljotresa na Haitiju
2010. godine. Nezvanicni izvori UN su tada tvrdili da je od posledica kolere i nepravovremenog
pruzanja pomoci u hrani, pijacoj vodi,sanitarijama i lekovima, sto je direktno uzrokovano
nedostatkom putne infrastructure na ostrvu, kao i losim kvalitetom one koja je do zemljotresa
postojala, ali je istim devastirana,umrlo izmedju 15 i 20% od ukupnog broja poginulih. Studija
koja ce potvrditi ovo nikada nije sprovedena Politicki znacaj putne infrastrukture se ogleda u
kredibilitetu zemlje i proporciji njene regionalne uloge sa stanjem njene putne infrastrukture, ali i
u direktnoj vezi izmedju gradnje puteva, narocito u izbornoj godini i izbornog rezultata onih koji
su te puteve gradili (narocito vazi za lokalne izbore).
Saobracajna politka Republike Srbije
Saobracajna infrastruktura i razvijenost saobracaja u Srbiji, posmatrani po svim važecim
parametrima, vise su nego loši. Takvo stanje je posledica nedovoljno efikasnih Vlada u
proteklim vremenima. Puno zaostajemo, ne samo za EU, vec i za zemljama u okruženju. Sve se
to negativno odrazilo na naš privredni i sveukupni društveni razvoj. Od 1991. godine do
današnjih dana saobracajna politika je uredjivana sa više dokumenata, ali se po istima veoma
malo uradilo. Pomenucemo neke od dokumenata koji se na direktan ili indirektan nacin ticu
saobracajne politike:
1. Zakon o Prostornom planu Srbije (“Sužbeni glasnik RS” br.13/96, poglavlje – “Saobracaj i
komunikacije”).
2. Strategija i saobracajna politika do 2010 godine, koju je Vlada Srbije usvojila 1998 godine.
3. Nacionalna strategija za pristupanje Srbije EU, jun 2005. godine.
4. Strategija integrisanog upravljanja granicom u Srbiji (“Službeni glasnik RS” br. 11/06).
5. Strategija regionalnog razvoja Srbije za period 2007 – 2012. godine (“Službeni glasnik
RS” br. 21/07).
6. Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja (“Službeni glasnik RS” br. 22/06).
7. Strategija kojom se uredjuje privredni razvoj Srbije.
8. Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji.
9. Strategija za razvoj saobracaja Srbije od 2008. do 2015 godine (“Službeni glasnik RS” br.
55/05, 71/05 i 101/07).
10.Ostali dokumenti koji se ponaosob bave uredjenjem pojedinih vidova saobracaja.
6
Drumski saobracaj
Drumski saobracaj u svim segmentima zaostaje za okruženjem zbog lošeg stanja postojece putne
mreže i usporene gradnje saobracajnih koridora, zatim zbog zaostajanja u primeni savremenih
tehnologija u upravalju saobracajem i velike zastarelosti voznog parka.
*
Drumska infrastruktura
Putnu mrežu srbije cine saobracajnice u dužini od oko 40.845 kilometara. Od toga 835 km.
otpada na Koridor X sa kracima Xb i Xc od cega je završeno svega 57 % trase.
Prema kategorizaciji puteva, na puteve prvog reda otpada 4.891 km., na autoputeve 634 km., na
puteve drugog reda 11.540 km. i na opštinske puteve 23.780 km.
Po gustini putne mreže, promatrane prema površini teritorije, u Srbiji je tri puta manje
saobracajnica u odnosu na EU-27. (500 km/1.000 km2)
Prema broju stanovnika, dužina saobracajnica u Srbiji je 2,5 puta manja u odnosu na zemlje EU.
(5.500 km/ mil.stanovnika).
Takodje i auto-puteva, Srbija ima dva puta manje u odnosu na EU-27 posmatrano po oba
parametra.
Putna mreža srbije je jedna od najvecih kapitalnih investicija Srbije i procenjena je na 17
milijardi USD.
*
Drumski teretni saobracaj
Drumski transport u Srbiji predstavlja dinamican i dominantan vid saobracaja koji ucestvuje u
prevozu robe sa 52 % (mereno po ostvarenim t/km.), a broj teretnih vozila od 2000. godine
povecao se za 31 % i sada broji 126.045 vozila. Ovakvo povecanje predstavlja veliko
opterecenje za našu ionako lošu infrastrukturu. Sadašnji drumski transport karakteriše velika
starost voznog parka, koja iznosi nesto više od 15 godina, što se negativno odražava na tehnicku
ispravnost i sigurnost u saobracaju, zatim na visoku emisiju štetnih gasova, nisku stopu
energetske efikasnosti i sl. Ovo može biti alarm nadleznim u Srbiji da preduzmu odgovarajuce
mere za otklanjanje opasnosti.
U 2006. godini, u Srbiji je bilo 564 preduzeca koja su se bavila transportom robe i doprineli su
da se obim transportnih usluga od 2000. godine poveca za 37 % (podaci RZS). Medutim,
primecuje se tedencija smanjenja obima unutrašnjeg transporta i istovremeno povecanje obima u
medjunarodnom transportu. Logicno se može zakljuciti kao prvo, da se kod nas obim
proizvodnje robnih fondova smanjuje, što je veoma loša indikacija i kao drugo, da ima tržisno-
komercijalnog prostora za povecanje medunarodnog transporta. I za ovo bi nadležni trebali
preduzeti odgovarajuce mere da se medunarodnim transporterima omoguce povoljniji uslovi za
nabavku savremenih vozila, jer je “najzdraviji” devizni priliv iz medunarodnog transporta
