KAKO MOTIVACIJA UTIČE NA UČENJE
Vladislava Cvetković
APSTRAKT
U ovom radu su prikazani osnovni pojmovi motivacije vezane za školski uspeh, njena podela kao i komponente
motivacije za postignuće. Takođe su objašnjeni pojmovi lokusa kontrole i naučene bespomoćnosti i data je
definicija samoefikasnosti. U radu su takodje objašnjeni uticaji uspeha i neuspeha među učenicima u odeljenju.
Ključne reči: motivacija, naučena bespomoćnost, lokus kontrole, samopercepcija…
UVOD
Pojam motivacije
Sam izraz motivacija potiče od latinske reči “moves, movere’’ što znači: kretati se.
Motivacija je unutrašnja pokretačka sila koja nas snabdeva pokretačkom snagom za ostvarivanje
ciljeva i zadovoljavanje potreba.
Ljudsku aktivnost pokreću motivi, usmeravaju je i održavaju sve dok se aktivnost ne ispuni.
Pod pojmom motiva podrazumeva se unutrašnji ljudski faktor koji pokreće, usmerava,održava i
obustavlja ljudsku aktivnost.
Za pojam motivacije vezani su:
motivaciono stanje
- predstavlja izvesnu zaokupljenost osobe nekim motivom i aktivnošću
pokrenutom tim motivom.
motivacioni proces
- obuhvata proces pokretanja, usmeravanja i regulisanja aktivnosti
odredjene osobe.
MOTIVACIJA I ŠKOLSKI USPEH
Nije moguće preuveličati važnost motivacije za školski uspeh. To znači npr.ako dete želi da postane
lekar ili profesor nije dovoljna samo ta želja već se moraju uložiti napori i preduzeti određene
aktivnost da bi se to ostvarilo.
Ukoliko u razdoblju između početne želje za uspehom i eventualnog postignuća istog ne postoje
ohrabrenja i nagrade, šanse za uspeh su veoma male.
Različite potrebe su manje ili više važne u različitim trenucima, prema tome Abraham Maslow je
formulisao hijerarhijski sistem po kome temeljne potrebe dominiraju nad drugim motivima, a različite
želje i potrebe postaju izraženije nakon što su druge potrebe zadovoljene.
Posvećivanje pažnje školskom učenju je lakše onoj deci čije su druge potrebe u potpunosti
zadovoljene: oni mogu slobodno usmeriti svoju energiju na zadovoljavanje potrebe za znanjem i
razumevanjem.
Uspeh u učenju može zadovoljiti i druge potrebe: potrebu za samopoštovanjem, ljubavlju i
pripadanjem.
Nagrade i pohvale mogu imati kako pozitivne tako i negativne posledice. Npr ako nastavnici često
hvale učeničke likovne crteže oni ce kasnije postati manje kreativni i bez volje za rad.
Postoje dve vrste motivacije:
unutrašnja i spoljašnja.
Spoljašnju motivaciju izgrađujemo i prepoznajemo ako je učenikovo ponašanje usmeravano
nagradama i kaznama (učenje za ocenu, nagradu, pohvalu).
Unutrašnja motivacija znači zainteresovanost učenika za samu aktivnost, ona ispunjava učenika
zadovoljstvom (potreba za znanjem).
Kada se veruje da su deca unutrašnje motivisana, više se podržava njihov izbor i samostalnost,a kada
se veruje da su deca spoljašnje motivisana, to se više kontroliše i ograničava.
MOTIVACIJA ZA POSTIGNUĆE
Postoje značajne razlike među pojedincima u snazi njihove motivacije za postignuće.
Motivacija za
postignuće obično je jača kod mladih ljudi koji imaju podršku roditelja (odrasaju u toploj sredini,
porodici punoj razumevanja i podrške itd).
Prema Davidu Ausbelu u školskom okruženju motivacija za postignuće ima tri komponente:
Kognitivni motiv
- “orjentisan na zadatak” (zainteresovanost učenika za zadatak koji se radi);
Komponenta koja pojačava ego
- motivisanje učenja indirektno (motivacija kroz nagrade,
pohvale, ocene…);
Afilijativne komponente
- odobravanja od strane drugih osoba (učenici deluju da bi izazvali
reakcije roditelja i nastavnika).
Svaka od ove tri motivacije varira po snazi i po smeru i menja se kako dete raste. Afilijativne
komponente su najprisutnije kod mlađe dece koja su željna pažnje i žele da izazovu divljenje ljudi
iz njihove okoline dok je kod starije dece ova komponenta prisutna jako retko ili čak uopšte nije.
