Zloupotreba interneta

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U

ZRENJANINU

Nastavni predmet:

Poslovno pravo i etika

Studijski program: Inženjerski menadžment

Modul: Računarstvo

Zloupotreba interneta

- seminarski rad-

PREDMETNI NASTAVNIK: STUDENT, Br. indeksa.:

U Zrenjaninu, mart 2014. god.

Sadržaj

1.Uvod………………………………………………………………………………………………………………2

2.Etika I moral……………………………………………………………………………………………………4

3.Poslovna etika………………………………………………………………………………………………..5

4.Internet………………………………………………………………………………………………………….8

5.Spam…………………………………………………………………………………………………………….11

5.1. Šta je SPAM……………………………………………………………………………………………13

5.2. Postoji nekoliko vrsta SPAM poruka………………………………………………………15

6.Trafiking……………………………………………………………………………………………………….17

7.Ileglna trgovina…………………………………………………………………………………………….18

8.Krađa……………………………………………………………………………………………………………19

9.Zaključak………………………………………………………………………………………………………21

10. Literatura…………………………………………………………………………………………………..22

Internet je, neformalan, te na njemu ne postoje zakoni. Postoje samo preporuke
koje zvanično nemaju obavezujuću ulogu, ali u praksi ih se svi u manjoj ili većoj
meri pridržavaju. Ove preporuke su distribuirane u obliku RFC dokumenata, no
njih ima mnogo i pokrivaju sve aspekte Interneta počev od najosnovnije tehničke
dokumentacije, pa do kodeksa ponašanja.

RFC1855 - Netiquete Guidelines, predstavlja dokument koji navodi pravila
pristojnog ponašanja na Internetu, koji je nastao u vreme samoregulacije, kada je
bilo dovoljno apelovati na svest korisnika Interneta. Sve je više ljudi koji slobodu
koju u svakom pogledu pruža Internet pogrešno tumače.

Oni Internet servise koriste na taj način da nanose štetu, kako drugim pojedincima
tako i firmama i raznim organizacijama. U ovom seminarskom radu ću se osvrnuti,
(pored širenja računarskih virusa), na dva najmasovnija vida zloupotrebe
Interneta:



“Bombardovanje” SPAM e-mail porukama.



Trafiking



Ilegalna trgovina



Krađa

2.Etika i moral

Reč

etika

potiče od grčke reči ethos (što znači - običaj, značaj, ćud). U suštini etika

predstavlja nauku o moralu i ima zadatak, ne samo da nas upozna sa tim: šta je
moral, koje su njegove osnovne komponente, nego i da zauzme kritičko stanovište
prema postojećoj moralnoj praksi. Zadatak etike nije samo u tome da ukaže na sva
različita gledanja ljudi, nego i da izvrši vrednosnu ocenu i da ukaže na prave
istinske vrednosti.

Reč

moral

obrazovana je prema latinskom prevodu (mos, genitiv - moris, moralis)

izvornog grčkog termina ethos koji označava ono što se u ljudskom ponašanju i
običajima odobrava ili prihvata kao valjano ili dobro, odatle je izvedena opšta
odredba morala kao skupa ili sistema normi ljudskog ponašanja.

Etiku

možemo definisati kao discilinu koja se bavi sistematizacijom, utvrđivanjem i

preporučivanjem koncepata dobrog i lošeg ponašanja. Etika se takođe naziva i
filozofija morala.

Kakva je uloga etike?

- Učenje razlikovanja šta je dobro, a šta loše, šta je ispravno, a šta pogrešno u
postupcima ljudi u njihovoj svakodnevnici.

- Osveštava pojedinca, grupe, društvo prema usvojenim društvenim vrednostima,
idealima koji su obično navedeni u ustavu nacionalne države, odnosno u kodeksu
ponašanja preduzeća i organizacija.

- Uči pojedince, grupe i društvo u celini normama i poželjnom ponašanju (stvara
društveni karakter).

- Prilagođava ljude i društvo promenama do kojih tokom razvoja dolazi u
odnosima poželjnog ponašanja.

- Integriše, udružuje, uklapa pojedine grupe, nacije u određenu društvenu
zajednicu kojoj teže.

Kao što je menadžer odgovoran da podstiče i povećava produktivnost u svojoj
radnoj sredini, on je odgovoran i da se njegovi direktno podređeni ponašaju u
skladu sa etičkim normama organizacije.

Pritom, nije samo važno postaviti etičke ciljeve u ponašanju, već je isto tako važno
nastojati da se oni i ostvare. Kao što je poznato, zaposleni uvek pridaju više
značaja onome što menadžeri rade nego onome što menadžeri govore i zbog toga
je važno da menadžeri iskoriste svaku priliku da kroz svoj rad i postupke pokažu
svojim ljudima dobre primere etičkog ponašanja.

Ako su menadžeri zainteresovani za etičko ponašanje svojih podređenih, važno je
da vode računa, ne samo da cilj koji su zacrtali bude ostvaren, već da taj cilj bude
ostvaren na način koji je korektan i etički ispravan.

Ako su zaposleni nagrađeni za ostvarenje cilja nezavisno od metoda koji su
koristili, veća je verovatnoća da neće voditi računa o etičnosti i da će pre preći crtu
neetičkog ponašanja.

Etički pravilnici imaju značenje etičke opredeljenosti preduzeća i moraju biti
smisleni i ne trebaju biti skup mera i ograničenja koju je izradila grupa
rukovodilaca.

Bitno je da etički pravilnik preduzeća sadrži i elemente osećanja obaveze da se taj
pravilnik poštuje kao i elemente koji se odnose na prava zaposlenih. Važan uslov
za sprovođenje etičkih pravilnika u preduzeću je da se pre njegovog puštanja u
primenu obavi niz konsultativnih razgovora na svim nivoima, kojima se pored
boljeg razumevanja, obezbeđuje i sagledavanje različitih etičkih pitanja i njihov
uticaj na različite delove organizacije. Etično ponašanje mora biti podržano kroz
stimulativni sistem preduzeća. Zaposlene treba nagrađivati za etično ponašanje, a
za neetično kažnjavati.