Informatika (drugi deo)

Informatika drugi kolokvijum

Računarske mreže

Pojam i podela računarskih mreža

-Računarsku mrežu čine dva ili više računara, koja su povezana i koja dele zajedničke
resurse. Pod računarskim resursima se podrazumevaju hardverske komponente(skener,
štampač,modem) i softverske komponente(informacije,baze, aplikacije.).
Umreženi računari mogu da dele:
-podatke,
-poruke,
-softver,
-računarske fax uređaje,
-modeme,
-ostale hardvarske komponente.
-Računari se povezuju u mreže zbog povećanja efikasnosti i smanjenja troškova.
Svrha mreže je:
-zajedničko korišćenje programske podrške, koja se pojavljuje kao zajednička aplikacija
za sve korisnike,
-objedinjavanje pristupa mrežnim resursima(štampači, skeneri..),
-pristup zajedničkin bazama podataka,
-elektronska komunikacija elektronska pošta(slanje podataka),
-upravljanje i vođenje administracije nad podacima,
-povezivanje različitih platformi(UNIX, OS/2)
-povećanje produktivnosti i smanjenje troškova poslovanja.
Performanse mreže su: propusna moć, raspoloživost, sigurnost i cena koštanja.
Zajedničke komponente, f-je i karakteristike svih mreža su: serveri(odnosno računari koji
opsulužuju umrežene korisnike), klijenti(računari koji koriste zajedničke mrežne resurse),
medijum(sredstvo kojim se računari povezuju), zajednički podaci(datoteke koje server
obezbeđuje umreženim korisnicima na korišćenje) i resursi koji se stavljaju na
raspolaganje umreženim korisnicima(npr. štampači, skeneri, i sl.)
Računarske mreže se mogu podeliti u dve osnovne klase prema veličini razdaljine koje
pokrivaju: lokalne i globalne mreže.
-Lokalne mreže(Local Area Network-LAN)- je mreža računara i dr. komponenata,
locirana u okviru malog prostora(npr. 1000 metara), na primer sprat u jednoj zgradi.
Ova mreža omogućava zajedničko korišćenje korporacijskih resursa, kao što su: npr.
uređaji za arhiviranje, štampači, skeneri, baze podataka, aplikacije.(velika brzina prenosa
i malo kašnjenje)
-Globalne mreže(Wide Area Network-WAN)- je mreža koja povezuje računare locirane
na većim udaljenostima, npr. u različitih gradovia, država i kontitentima. WAN pokriva
veliku geografsku oblast, i one su javno dostupne mreže. (telefonske kompanije ili
međunarodne mreže, kao što su globalni provajderi.) .Ove mreže kombinuju kontinuirane
i direktne linije, mikrotalase i sateliske komunikacije. U resurse spadaju podaci,
aplikacije i periferni uređaji(spoljašnji disk,štampač, modem,skener).

Svojstva računarskih mreža

Osnovna svojstva računarskih mreža su:
-Otvorenost- dostupnost svim potencijalnim korisnicima.
-Ekonomičnost-koja se posmatra sa stanovišta korisnika.
-Modularnost-mogućnost naknadnog uključivanja novih sistema.
-Flexibilnost-mogućnost promene načina povezivanja u toku rada same mreže.
-Elastičnost-mogućnost povezivanja sa dr. mrežama.
-Adaptivnost-način upravljanja samom mrežom da se postigne max. kvalitet u odnosu na
korisnika.
-Transparentnost-mora postojati jedinstvena tehnologija, koja povezuje korisnike na
mreži.

Komunikacioni medijumi

Komunikacioni mediji se mogu podeliti na žične i bežične medije.

-Žični mediji- su :

upredena parica, koaksijalni kabl i fiber-optički kabl.

-upredena parica-predstavlja par bakarnih žica i najrasprostranjeniji je oblik povezivanja
jer se koristi za sve telefonske instalacije.Ovaj medij je jeftin, lak za poslovanje.
-koaksijalni kabl- se sastoji od izolovanog bakarnog jezgra, koje je obavijeno punom ili
pletenom metalnom uzemljenom presvlakom i celokupno omotano plastičnim omotačem.
(skuplji i teži za rad)
-fiber-optički kabl-je komunikacioni medij velikog kapaciteta, sastavljen od
mnogobrojnih tankih staklenih niti i informacije, umesto električnog , on nosi svetlosni
signal koji putuje kroz unutrašnjost fiber-optičkog kabla.Prednosti: veliki kapacitet,
brzina,bezbednost, a mane: visoka cena, i teško se postavlja.

-Bežični medijumi-su:

mikrotalasni sistemi, satelitski prenos i radio prenos.

-Mikrotalasni sistemi-koriste mikrotalase koji putuju površinom zemlje i obezbeđuju
prenos između različitih lokacija. Nedostatak ovih sistema je što zahtevaju da između
predajne i prijemne strane postoji optička vidljivost, zatim smetnje(snežna oluja i jaka
kiša).
-Satelitski sistemi-kod njih se signal koji emituje zemaljska stanica prenosi ka satelitu,
koji ga ponovo emituje ka drugoj zemaljskoj stanici. Danas se sateliti postavljaju na tri
vrste orbita:
-Sateliti u geostacinarnoj zemaljskog orbiti- nalaze se na orbiti udaljenoj od ekvatora
35.800 km, i imaju nepromenjiv položaj u odnosu na površinu Zemlje. Sateliti su skupi i
veliki i u ovu orbitu ne može da se postavi više od 150 ovakvih satelita( za slanje tv-
programa).
-Sateliti u srednoj zemaljskoj orbiti-nalaze se na oko 10.000km. iznad površine Zemlje u
orbitama koje su nagnute prema ekvatoru.
-Sateliti u niskoj zemaljskoj orbiti- nalaze se mnogo bliže Zemlji, smanjuju ili eliminišu
kašnjenje signala.Oni koriste manje energije, i njihovo lansiranje je jeftinije, neko dr.
satelita.
-Radio prenos-prenosi informacije bežično, koristeći radio-talase koji su nižih frekvencija
od mikrotalasa. Prednosti: laka instalacija i niska cena uređaj, a nedostaci su: mogućnost
prisluškivanja(zbog eventualno iste frekvencije).