1. Mesto i uloga benčmarkinga...................................4 2. Istorijat benčmarkinga..............................................7 3. Vrste benčmarkinga...................................................8 3.1.Interni benčmarking...............................................8 3.2.Eksterni benčmarking.............................................9 3.2.1.Konkurentski benčmarking...............................9 3.2.2.Funkcionalni benčmarking................................9 Generički benčmarking.................................................10 4. Proces benčmarkinga................................................10 5. Prednosti i nedostaci.................................................13 6. Benčmarking i logistika............................................14 7. Performanse logističkih sistema............................15
Zaključak ..........................................................................21 Literatura .........................................................................22
2
Benčmarking kao moderna metoda u strategijskom menadžmentu poslovanja
Uvod
Benchmarking je metoda posvecena unapredenju rada i kvaliteta koju najcesce
koriste uspesne kompanije. Na engleskom benchmark znaci standard, vrednost ili
reper prema kome se mere ili uporeduju druge vrednosti. Kao tehnika ,
benchmarking je osmisljeni sistematski pristup unapredenju procesa i aktivnosti
u organizaciji koji se odvija kroz njihovo uporedenje sa istim ili
slicnim procesima koji se objektivno smatraju najboljim, bilo da se ti procesi
odvijaju u drugim delovima organizacije ili van nje.
Benchmarking se, dakle, sastoji u otkrivanju, utvrnivanju i razumevanju procesa
i poslova koji se na nekom drugom mestu obavljaju na bolji ili najbolji način i
njihovom prenošenju i prilagonavanju na druge, (iste ili slične) procese u
organizaciji.
CILJ
benchmarkinga je da se u organizaciji unaprede procesi I
poslovi, postave novi standardi rada koji ce doprineti da se i sama organizacija
razlikuje i izdvoji od konkurencije. U suštini benchmarkinga lezi jasna, prirodna i
razumljiva želja:
DA SE U
Č
I OD ONIH KOJI SU U NE
Č
EMU BOLJI ODNAS.
Menutim u celoj priči o benčmarkingu potrebno je voditi računa o osnovnim
načelima korporativne društvene odgovornosti jer se samo na taj način postiže
preduzetnički goodwill. Tema ovog rada i jeste da pojasni process benčmarkinga i
korporativne društvene odgovornosti posebno u savremenom poslovanju uz
osvrt na proces brendiranja.
"Oni koji ne znaju neka uče, a oni koji znaju
neka nalaze zadovoljstvo u tome da se
podsećaju."
(Latinska izreka)
2
Benčmarking kao moderna metoda u strategijskom menadžmentu poslovanja
uključio u svoje projektno rešenje distributivnog objekta. Proces benčmarking u
Xerox-u funkcioniše i danas, kada je kompanija postala″svetska klasa″ (world-
class rating).
SBC je jedan od najvećih nacionalnih snabdevača u oblasti telekomunikacija u
Americi. Menadžment je postavio zadatak smanjenja logističkih troškova za 20%
uz održavanje ili unapređenje nivoa opsluge korisnika. Direktor kompanije je
uputio poziv drugim kompanijama, koje su imale superiorne performanse u
oblasti skladištenja i distribucije.
Kompanije koje su pozitivno odgovorile na poziv, bile su otvorene za davanje
informacija i saradnju. Izabrane su tri kompanije (John Deere, United Stationers i
Exel Logistics), koje su sa SBC formirale uspešno benčmarking partnerstvo. U
prvom zajedničkom koraku, formiran je upitnik na osnovu kogaće se porediti
kompanije. Svaka kompanija je dostavila svojih 12 pitanja, tako da je upitnik
imao 48 pitanja o poslovanju kompanije. U sledećem koraku, svaka kompanija je
popunila upitnik i SBC je uradio analizu dobijenih odgovora, i na osnovu toga
formirao izveštaj. Posle tri meseca benčmarking partneri su organizovali radni
sastanak, na kome je svako dobio temu o kojojće edukovati ostale. Edukatori su
izabrani na osnovu izmerenih rezultata iz upitnika. Posle tri meseca organizovan
je sledeći sastanak. Proces koji je trajao tokom godine je doneo unapređene
performansi za svaku kompaniju.
U Evropi postojoji udruženje EFQM (Europian Foundation Quality Management)
sa sedištem u Briselu, koje obuhvata oko 30 državačlanica. U okviru EFQM postoji
Benchmarking Group, koja se bavi istraživanjem i razmenom iskustava u svim
oblastima rada.Članovi Benchmarking Group su istaknuti stručnjaci iz Evrope,
koji pripadaju različitim oblastima. Grupa se bavi: organizovanjem seminara,
obučavanjem i edukacijom menadžera, povezivanjem benčmarking partnera,
poslovima konsaltinga, izradom različitih studija i pilot projekata.
APQC (American Productivity & Quality Center) je američka asocijacija, koja se u
jednom segmentu svog rada, bavi benčmarkingom.Članovi su vodeće kompanije i
eksperti različitih oblasti. Asocijacija ima svoju bazu podataka o kompanijama i
2
Benčmarking kao moderna metoda u strategijskom menadžmentu poslovanja
njihovim pokazateljima rada, na osnovu koje formira listu lidera u svakoj oblasti.
Asocijacija se bavi pružanjem usluga u procesu benčmarkinga, organizovanjem
radnih skupova i povezivanjem benčmarking partnera.
Navedeni primeri svetskih kompanija i udruženja, ukazuju da dobro realizovano
benčmarking istraživanje skoro sigurno donosi uspeh kompaniji. Dobra
realizacija benčmarking istraživanja podrazumeva zadovoljenje sledećih
preduslova:
Razumevanje procesa u sopstvenoj kompaniji
Dobar izbor benčmarking objekta
Dobar izbor benčmarking kompanije
Poznavanje benčmarking postupka
Razumevanje sopstvenih procesa podrazumeva poznavanje svih podsistema
kompanije, njihovih hijerarhijskih nivoa i poslovnih procesa i funkcija koji se u
njima realizuju. Analiza pokazatelja rada procesa i funkcija u kompaniji ukazuje
na promene, koje treba da unaprede poslovanje kompanije.
Benčmark objekat
je cela kompanija, ili neki njen podsistem ili proces na koje se
primenjuje benčmarking istraživanje.
Menadžment kompanije
donosi odluku o obimu i nivou realizacije promena
(pojedini poslovni procesi ili funkcije, jedan od podsistema kompanije ili promene na nivou cele kompanije), odnosno definiše benčmark objekat.
Benčmark
je izabrani lider, najbolja praksa sa kojom se kompanija poredi.
Dobar izbor benčmarka
je preduslov za uspeh benčmarking istraživanja. Strana
iskustva ukazuju da za benčmark treba birati najbolju kompaniju, lidera u
oblasti, da bi se ostvarili očekivani ciljevi. Kada se za benčmark izabere prosečna
kompanija, na kraju istraživanja i sopstvena kompanijaće biti samo jedna od
prosečnih.
2
Benčmarking kao moderna metoda u strategijskom menadžmentu poslovanja
2. Istorijat benčmarkinga
Osnovu benčmarkinga predstavlja termin benčmark, koji ima više značenja:
standard za poređenje
reper (fiksna, referentna tačka)
oznaka visine, oznaka za nivelaciju pri merenju zemljišta
model
U najopštijem smislu benčmark je prvobitna izvorna tačka sa koje mogu biti
izvršena merenja ili standard u odnosu na koji se rade merenja.
Polovinom XX veka Japanci su počeli da posećuju najbolje kompanije Amerike i
Evrope, u nameri da prikupe znanja i ideje o uspešnom poslovanju. Primenom i
modifikacijom prikupljenih saznanja, Japanci su u značajnoj meri unapredili
svoje poslovanje i Japanske kompanije su postale konkurentne i vodeće na
svetskom tržištu. Ideja benčmarkinga sažeta je u Japanskom terminu″dantos″, što
znači pokušaj da se bude najbolji među najboljima.
Današnji koncept benčmarkinga je razvijen u Americi 60-tih godina XX veka.
Originalno su ga razvile kompanije koje funkcionišu u industrijskom okruženju.
Danas se benčmarking primenjuje na sve oblike privrednih i neprivrednih
subjekata (proizvodni sistemi, obrazovne ustanove, državni organi, nevladine
asocijacije, ...). Uspešne kompanije na kraju XX i početkom XXI veka koriste
benčmarking kao tehniku strategijskog upravljanja.
