Visoka škola strukovnih studija za menadžment u
saobraćaju
Smer: Pravo i bezbednost
U
LOGA DRŽAVE U STVARANJU I PRIMENI PRAVA
SEMINARSKI RAD
Mentor: Student:
Niš 2013.
2
Sadržaj:
I Uvod .............................................................................................................................3
II Pojam države..............................................................................................................4
III Poreklo i funkcije države...........................................................................................5
IV Značenje države u pravnoj i društvenoj nauci...........................................................9
V Sociološke pravne teorije..........................................................................................12
VI Uticaj države na pravo ..........................................................................................14
VII Zaključak...............................................................................................................16
Literatura....................................................................................................................17
4
U opštoj teoriji prava i države ne postoji saglasnost u pogledu definisanja države i
prava. Razlozi za bezbrojne teškoce u definisanju države i prava proističu iz složenosti
ovih društvenih pojava.
Da je državu teško odrediti, potvrđuju brojna imena, tj. nazivi koji se koriste za njeno
označavanje:
1. RES REPUBLICA – javna ili zajednička tekovina. Naziv države u ovom smislu
zadržali su Poljaci, a isti smisao imala je i engleska reč commonwealth;
2. STATUT- stanje, postojanost, stabilnost. Izvedenice ove latinske reči koristili su
romanski i germanski narodi ( il stato, etat, staat, state, stat);
3. DERŽAVA, GOSUDARSTVO, PANSTVO- karakteristični su za većinu slavenskih
naroda.
Država se zasniva na potčinjavanju vlasti koja drži i održava zemlju i sav društveni
poredak.
Iz ovoga proističe srpski naziv DRŽAVA, izvedeno d stratoslovenskih reči DERŽ, DRŽ-
posedovati, stabilizovati, činiti, vršiti, čuvati.
Teškoće u određivanju države nastaju i kao posledica različiite ocene njenog značaja:
1. ANARHISTI I MARKSISTI- država je nepotrebna, štetna ustanova koju treba ili
uništiti ili pustiti da odumre.
2. HOBS, HEGEL- država je potrebna i izuzetno korisna društvena ustanova, “smrtni
Bog”, “nešto zemaljski božanstveno”.
3. ARISTOTEL- čovek je očigledno političko biće,
zoon politikon
, upućeno na život u
zajednici.
Država je nužno sredstvo za ostvarenje čovekovih ličnih i društvenih ciljeva.
5
Iako nam se čini da znamo šta je država, izuzetno je teško ustanoviti jednu kratku i za
sve prihvatljivu definiciju države. U mnoštvu različitih značenja koja su data reči država
izdvajaju se, kako je to zapazio Entoni Gidens, dva osnovna značenja te reči. Prema
prvom značenju, država predstavlja jednu od društvenih organizacija u sastavu globalnog
društva s posebnim obeležjima. Prema drugom značenju, država se identifikuje s
posebnom političkom zajednicom ( narodnom, nacionalnom ili višenacionalnom ).
Država bi se mogla definisati kao osnovna politička organizacija u globalnom
(potpunom) društvu, poseban politički aparat odvojen od civilnog društva, koji raspolaže
najvišom, suverenom, vlašću nad stanovništvom nastanjenim na određenoj teritoriji,
utemeljenoj na pravu na legitimnu upotrebu monopola fizičkog nasilja i koja uživa bar
minimum podrške vlastitog stanovništva. Država nije samo poseban aparat političke
vlasti, već predstavlja i političku zajednicu, koja se od drugih zajednica odvaja izvesnim
obeležjima. Georg Jelinek izučavajući predmoderne i moderne političke zajednice, kao i
njihove nazive, zaključio je da se država sastoji iz tri elementa: državne teritorije,
državnog naroda i državne vlasti. Na ovo Jelinekovo učenje vezuje se i čuvena definicija
države kao subjekta međunarodnog prava data u članu 1. Međunarodne konvencije o
pravima i obavezama država, zaključena 1933. godine u Montevideu. Prema toj
definiciji, „država kao subjekt međunarodnog prava poseduje sledeće karakteristike: a)
stalno stanovništvo ; b) određenu teritoriju ; v) vladu i g) sposobnost da stupa u odnose
sa drugim državama“. Polazeći od ovog učenja, u uporednom ustavnom pravu i u teoriji
države, data je sledeća definicija države: „Država je teritorijalna zajednica ljudi s
vrhovnom vlašću“.
III Poreklo i funkcije države
Istorija je nepobitno potvrdila da je država nastala na određenom stepenu razvoja
prvobitnih društava. Kada je to prvobitno društvo dostiglo određeni stepen razvitka,
javila se potreba za obavljanjem određenih funkcija upravljanja tim društvom. Upravo, ta
