ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА ЋУПРИЈА
Семинарски рад
Предмет: Здравствена нега 1
ТЕМА: Нега болесника код прелома кука
МЕНТОР: СТУДЕНТИ:
проф. др. Сања Трговчевић Данијела Станковић 859
Дејан Стојановић 867
ЋУПРИЈА, 2014
0
САДРЖАЈ:
Увод………………………………………………………………....................................2
1. Преломи кука.................................................................................................................3
2. Лечење прелома кука....................................................................................................4
3. Нега болесника код прелома кука...............................................................................5
4. Рехабилитација после прелома
кука...........................................................................7
4.1. Фактори који утичу на коначан исход опоравка након прелома кука.............9
5. Превенција...................................................................................................................11
6. Закључак......................................................................................................................12
Литература
1
1. Преломи кука
Термином “прелом кука“ означени су преломи проксималног окрајка бутне
кости. Ови преломи настају према механизму ударом у колено или стопало
(адукциони прелом - чешћи код млађих), при удару у предео великог трохантера
(абдукциони прелом који секундарно може постати адукциони), при ротацији
екстеремитета (углавном код старијих особа са остеопоротичном структуром
костију) и може настати као последица микрофрактура. Преломи кука знатно су
веће учесталости у популацији старијих болесника, због нарушене структуре
костију,
али
и
чешћих
падова.
Преломи кука се класификују на основу радиолошке слике прелома у циљу избора
оптималног начина лечења као и предвидвиђања могућег исхода лечења. Најчешће
коришћена класификација прелома кука је према локализацији и то на
интракапсуларне или преломе врата бутне кости и екстракапсуларне преломе или
преломе трохантерне регије (интертрохантерни, транстрохантерни,
субтрохантерни).
Преломи врата бутне кости се анатомски могу раздвојити на субкапсуларне који
настају испод артикулне површине главе и имају најнеповолнију еволуцију,
трансцервикалне преломе у нивоу средње попречне линије врата, између главе и
великог трохантера, и базицервикалне преломе који обихватају подножје врата
бутне
кости
близу
капсуларног
припоја.
Интертрохантерички преломи бутне кости представљају прекид континуитета
кости између малог и великог трохантера, и спадају у екстракапсуларне преломе.
Захваљујући бољој васкуларизацији, ови преломи зарастају боље него преломи
врата бутне кости и са мањим бројем аваскуларних некроза као компликација.
Субтрохантерички преломи бутне кости су они чија се фрактура пукотина налази у
региону од линије малог трохантера и 5цм дистално. Ово могу бити изоловани
преломи али и делови већих прелома трохантерне тегије. Васкуларизација овог
дела је нешто лошија него у интертрохантерном делу тако да ови преломи спорије
зарастају од интертрохантеричких.
3
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
