Manifestacije – organizovani događaji kao turistički resursi

1

 Manifestacije - organizovani događaji kao turistički resursi

1. Pojam manifestacija

Manifestacije   su   sve   značajniji   činilac   pri   izboru   turističkih   destinacija,   koje   svojom 

atraktivnošću   privlače   milione   posetilaca   tokom   godine.  

Organizacija   manifestacija   je 

negovanje   običaja   i   kulturnog   nasleđa

,  

ali   i

efikasan   vid   promocije   turizma

.  Zahtevi 

savremenog   turiste   se   menjaju   uz   sve   prisutniju   tražnju   šireg   izbora   događaja,   odnosno, 

manifestacija   koje   turističku   ponudu   čine   bogatijom   i   bez   sezonskih   ograničenja.   Dakle, 

manifestacije   ili   organizovani   događaji   u   vezi   sa   kulturom   (muzički   festivali,   koncerti, 

izložbe,   takmičenja   itd.),   sportom   (regate,   skijanje   na   vodi   itd.),   tradicijom   (karnevali, 

gastronomija, folklor, itd.), dobijaju sve veći značaj u savremenom turizmu mnogih regiona 

kao i u turističkoj privredi Srbije.

Termin 

manifestacija 

potiče od latinskereči 

manifestare 

koja znači – objaviti, javno nastupati 

u   svrhu   zajedničkog   izražavanja   pripadanja   jednom   cilju.  

Savremeno   značenje   reči 

manifestacija je karneval, festival, smotra, svečanost i drugo

, dok se u istom značenju koristi 

termin – 

organizovani događaj

. Najpoznatije manifestacije su upravo 

karnevali 

čija je ključna 

osobina  

izjednačavanje   svih   ljudi  

(bez   obzira   na   status)   i   prepuštanje   uživanju   u   veseloj 

atmosferi. Najpoznatiji i najposećeniji svetski karnevali su u Rio de Žaneiru i u Veneciji.

2. Vrste manifestacija

Manifestacije   prema   vrsti   možemo   podeliti   na:  

kulturne,   umetničke,   folklorne,   viteške   i 

istorijske   igre,   političke,   sportske,   zabavne,   poslovne,   kao   i   kongresne   ili   stručne 

manifestacije (skupove).  

Njihov stepen privlačnosti određuje vrsta i značaj priredbe, kao i 

mesto i vreme održavanja manifestacije. Ako je veći značaj predstave ili festivala, ako kvalitet 

izvođenja dostiže nivo svetski priznatih kriterijuma i ako se priredbe ponavljaju u određenim 

razdobljima (svake godine u isto vreme ili u nekom drugom jednakom razmaku), to je sve 

veća privlačna zona delovanja i sve heterogenija struktura posetilaca. Prema tome, dodela 

Oskara Američke akademije za filmsku umetnost, ili filmski festival u Kanu, festival piva u 

Minhenu, filmski bijenale u Veneciji, novogodišnji koncert u Beču, Dubrovačke letnje igre, 

svetski skijaški kup, novogodišnji skijaški skokovi “četiri skakaonice”, koje se ponavljaju i 

koje već imaju dugu tradiciju i visoka dostignuća, mogu se turistički i ekonomski dobro 

2

valorizovati,   naročito   ako   je   zemlja   dostigla   visok   stepen   turističkog   razvoja,   ako   ima 

razvijenu   saobraćajnu   infrastrukturu,   receptivne   kapacitete   i   iskustvo   u   organizovanju, 

propagandi i promociji takvih priredbi. Zato, na pr., kulturne i etno-socijalne vrednosti čak i 

visokog stepena atraktivnosti mnogih zemalja Afrike, Azije i Latinske Amerike nemaju veću 

posetu, a znatno manje atraktivni kulturni i etno-socijalni resursi razvijenih zemalja Evrope ili 

SAD   beleže  istovremeno   visoke  turističke  posete.   To   se  dešava  zahvaljujući   činjenici  da 

turizam u tim zemljama ima dugu tradiciju, a zemlje imaju visok nivo opšteg ekonomskog i 

kulturnog razvoja.

Posebnu   vrstu   manifestacija,   koje   turisti   rado   posećuju,   predstavljaju   sajmovi   tehnike, 

automobila, lova, ribolova, turističke opreme, nautike i dr. Još značajnije su već tradicionalne 

svetske izložbe, na kojima gotovo sve zemlje sveta imaju svoje izložbene paviljone i prostore. 

Svetska izložba u Londonu, Parizu, Briselu, Vankuvere, Sevilji, višestruko potvrđuju svoju 

opravdanost. Na njima se, između ostalog plasiraju i turistički propagandni materijali zemalja 

učesnica. To je još karakterističnije za Svetsku turističku berzu, koja se u martu svake godine 

održava u Berlinu, kao i za Svetski sajam turizma, koji se održava u Parizu.

Manifestacije se prema veličini kontraktivne zone (zona privlačenja) svrstavaju u  

lokalne 

(Dani maline u Brankovini, Hajdučko jatački dani u Lajkvcu, na pr.),  

regionalne

  (Šabački 

vašar,   Leskovačka   roštiljijada),  

nacionalne

  (Sabor   trubača   u   Guči,   Egzit),  

kontinentalne 

(Prvenstvo Evrope u umetničkom klizanju) i 

svetske

 (Filmski festival u Kanu).

Posećenost turističkih manifestacija zavisi od vrste priredbe, ranga učesnika, vremena i mesta 

održavanja, opšte poruke, mogućnosti doživljavanja, organizacije prevoza i smeštaja i sl. Po 

pravilu, najbolje su posećena sportska takmičenja i koncerti popularne muzike, kao i filmski 

festivali,   jer   u   većini   slučajeva   ove   manifestacije   ne   zahtevaju   visok   kulturni   nivo   i 

informisanost turista, kao što zahevaju operske ili dramske predstave.

3. Značaj manifestacija

Organizacija manifestacija  ili  događajaja je kompleksan  posao  koji  iziskuje  odgovarajuće 

resurse (materijalne i tehničke), kadrove i vreme za adekvatno organizovanje. U stručnoj 

literaturi postoje različite podele, ali je suština da svaka vrsta manifestacija ima svoju ciljnu 

grupu

.  Važno   je   definisati   profil   gostiju   za   svaku   manifestaciju,   a   ponudu   prilagoditi 

definisanom   segmentu   posetilaca

.   U   tom   smislu   se   ističe   da   turističke   manifestacije 

doprinose obogaćivanju sadržaja boravke na nekoj destinaciji, produženju turističke sezone i 

povećanju turističke i ukupne potrošnje. Pored toga, manifestacije imaju veliki značaj za