Revizija finansijskih izveštaja

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................................................3

1. REVIZIJA FINANSIJSKIH

IZVEŠTAJA .....................................................................6
1.1.

Finansijska revizija u funkciji poboljšanja informativnih mogućnosti

finansijskih izveštaja ...............................................................................................6

1.1.1. Ciljevi finansijskog

izveštavanja ............................................................7

1.1.2. Kvalitet finansijskog

izveštavanja .........................................................7

1.1.3. Ključni akteri procesa na relaciji „profesionalna odgovornost – javni

interes“ .................................................................................................8

1.1.4. Izvor gepa informacionih

očekivanja ..................................................10

1.1.5. Okvir finansijskog izveštavanja kao kriterijum za

reviziju ..................10

1.1.5.1.

Računovodstvena načela i standardi kao okvir

finansijskog izveštavanja

......................................................10

1.1.5.2.

Kodeks za profesionalne računovođe

...........................10

1.1.5.3.

Zakonski propisi kao okvir finansijskog izveštavanja

..10

1.1.6. Neophodne pretpostavke za reviziju finansijskih

izveštaja ..................11

1.1.6.1.

Revizorska načela

.........................................................11

1.1.6.2.

Standardi revizije

..........................................................11

1.1.6.3.

Zakonski propisi o reviziji

.............................................12

1.1.6.4.

Problemi revizorske prakse

...........................................12

1.1.6.5.

Moguća unapređenja revizorske profesije

....................12

2. NEOPHODNOST USPOSTAVLJANJA KOOPERATIVNIH ODNOSA ( I TOKOVA

SARADNJE ) IZMEĐU EKSTERNE I INTERNE REVIZIJE, U NAŠIM USLOVIMA,
NA REVIZIJI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ...................................................................13

2.1.

Pojmovne i sadržajne sličnosti i razlike između eksterne i interne revizije .....13

2.1.1. Saradnja interne i eksterne revizije na međunarodnom

planu ..............14

2.1.2. Budućnost odnosa između eksterne i interne revizije u domaćoj

praksi...................................................................................................16

3. REVIZIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREMA MEĐUNARODNIM

STANDARDIMA REVIZIJE ...........................................................................................16

4. REVIZIJA ZAVRŠNOG RAČUNA .................................................................................19

4.1.

Faktori koji utiču na obim, pravac i vreme ispitivanja završnog računa ..........20

4.1.1. Vremenski period obavljanja postupaka ispitivanja realnosti bilansnih

pozicija ...............................................................................................20

4.1.2. Završna revizija ključnih pozicija bilansa

stanja .................................21

4.1.2.1.

Revizija vrednovanja likvidne imovine prvog stepena

(novčanih sredstava i hartija od vrednosti)

..........................21

4.1.2.2.

Revizija verifikovanja potraživanja od kupaca

.............23

4.1.2.3.

Revizija vrednovanja zaliha

..........................................25

4.1.2.4.

Revizija vrednovanja stalnih sredstava i nematerijalnih

ulaganja

................................................................................27

4.1.2.5.

Revizija vrednovanja finansijskih plasmana

.................30

4.1.2.6.

Revizija vrednovanja izvora poslovnih sredstava

.........33

4.1.2.7.

Revizija verifikacije prihoda i rashoda

.........................37

5. SNAGA I SLABOST ZAVRŠNE REVIZIJE .................................................................38

ZAKLJUČAK ........................................................................................................................41

LITERATURA .......................................................................................................................42

PRILOZI ................................................................................................................................43

se zvanje „ovlašćeni javni računovođa“. Razvoj revizorske delatnosti usko je povezan sa
razvojem tržišne privrede, te je zato ona najrazvijenija u SAD-u, Nemačkoj, Velikoj Britaniji,
Kanadi, Francuskoj i td. Osnivanje nacionalnih instituta ovlašćenih revizora je presudno bilo
za razvoj eksterne revizije. Dok je interna revizija produžena ruka menadžmenta, eksterna
revizija ima zadatak da zaštiti interes vlasnika kapitala, i to:

osiguravanje realnih i objektivnih finansijskih izveštaja, tj. istinito i fer izveštavanje.

Istorijski gledano, primarni zadatak eksterne revizije je da sprečava prevare i greške, tj.

upotrebu i zabunu, te se zato ističe da:

„privrednik ne sme vršiti svoje poslove po sećanju“ osim ako ima pamćenje kao car
Lir.

pismeni dokumenti fiksiraju ono o čemu se raspravlja i pomoću njih mogu se izbeći
sporni, pa i javni skandali, i onaj koji vodi poslovne knjige naučiće ugovarati i
zaključivati poslove.

Kad se govori o revizijskim načelima u stvari se misli na osnovna pravila ponašanja u

struci. Načela su temelji struke koja ima teoretsku osnovanost potvrđenu praksom.

Razvojem teorije i prakse revizije dolazi do promene revizijskih načela. Standardi

predstavljaju detaljniju razradu pojedinih načela, te zbog toga možemo reći da revizorska
načela predstavljaju ishodište standarda. Uobičajena su sledeća načela:

načela zakonitosti,

načela nezavisnost,

načela stručnosti i kompetentnosti,

načela dokumentovanosti,

načela korektnog izveštavanja,

načela odgovornosti.

U kontekstu osnovnih revizijskih načela razmatra se sledeća problematika – nezavisnost,

čestitost, objektivnost, profesionalna nadležnost i dužna pažnja, poverljivost, profesionalno
ponašanje, tehnički standardi.

Reviziju finansijskih izveštaja i reviziju poslovanja moguće je kvalitetno sprovesti uz

pretpostavku da se uvažavaju navedena načela.

Kriterijumi za klasifikaciju vrsta revizije su:

1. Mesto organa koji obavlja reviziju (interna i eksterna revizija);
2. Subjekat koji sprovodi reviziju (pojedinačna revizija i kompletna revizja);
3. Objekat koji se pregledava (knjigovodstvene revizije, privredna revizija, finansijska

revizija sonivanja, revizija statičkih promena, revizija likvidacije, revizija ZR);

4. Vreme i period kada se revizija obavlja (prethodna revizja, završna revizija, revizija

koja se izvodi u određenom razdoblju bez prekidanja, kontinuirana revizija, potpuna
revizija, delimična revizija, uvid u poslovanje, proceduralna revizija).

Bitno je naglasiti da se razlike među pojedinim vrstama revizije odnose na: eksternu,

državnu ili javnu i internu reviziju, a najbitnija razlika u pojedinim vrstama revizije bi trebala
biti:

1. organ koji sprovodi ispitivanje;
2. objekat ispitivanja;
3. područje ispitivanja.
Prilikom razmatranja vrsta revizije važno je naglasiti da različite vrste revizije proizilaze

iz specifičnih aspekata poslovanja. Npr. reviziju finansijskog izveštavanja mogu sprovoditi i
eksterni i interni revizori, dok obaveznu reviziju finansijskog izveštaja sprovode isključivo
eksterni revizori i u tom kontekstu moguće je govoriti o komercijalnoj reviziji.

Bitno je naglasiti da jedna vrsta revizije ne znači stavljanje u drugi plan ostalih vrsta, već,

naprotiv najčešće se jedan postupak revizije može razmatrati u kontekstu različitih vrsta
revizije

*William F.Messier, Jr, Revizija, str. 13. Zagreb, 2006.

TEMELJNE VRSTE REVIZIJE

Prema organu koji sprovodi
ispitivanje

Prema objektu ispitivanja

Prema području ispitivanja

INTERNA
REVIZIJA

EKSTERNA
REVIZIJA

DRŽAVNA
REVIZIJA

KOMERCIJALNA
REVIZIJA

REVIZIJA FIN.

IZVEŠTAVANJA

REVIZIJA
POSLOVANJA

1.1.1. Ciljevi finansijskog izveštavanja

Računovodstveni informacioni sistem definiše se kao proces prikupljanja finansijskih

podataka, njihovog procesiranja i sastavljanja različitih računovodstvenih informacija,
zapisanih u obliku finansijskih izveštaja. Cilj finansijskog izveštavanja treba da zadovolji
informacione potrebe korisnika finansijskih izveštaja. Odbor za standarde finansijskog
računovodstva (Financial Accounting Standards Board - FASB), je još davne 1976, godine
doneo određena rešenja, a na osnovu kojih su identifikovanatri osnovna cilja finansijskog
izveštavanja, i to:

prvi   cilj   indicira,   da   finansijsko   izveštavanje   mora   da   obezbedi   upotrebljive
informacije   sa   dašnjim   i   potencijalnim   kreditorirna   i   investitorima,   kao   i   drugim
korisnicima   za   donošenje   racionalnih   odluka   o   investiranju,   kreditiranju   i   slično.
Informacija mora biti razumijiva svimkorisnicima.

kao drugi osnovni cilj navodi se da finansijsko izveštavanje treba da osigura
informacije koje će pomoći sadašnjim i potencijalnim investitorima i kreditorima (i
ostalim korisnicima), u procenjivanju iznosa, vremena i neizvesnosti budućih primanja
od dividendi, kamata, prodaje i sl. Drugim rečima, moraju se obezbediti informacije o
novčanim tokovima.

treći osnovni cilj ukazuje da finansijsko izveštavanje treba da obezbedi informacije o
ekonomskim resursima preduzeća, funkciji tih resursa i načina upotrebe, efektima
transakcija i promeni resursa, o potrebama za dodatnim resursima i s1. Po sebi se
razume, da je za reviziju svih navedenih ciljeva potrebno da finansijski izveštaji budu
sastavljeni u skladu sa odgovarajućim računovodstvenim načelima i standardima koji
služe kao vodič prilikom obračunavanja pojedinih elemenata finansijskih izveštaja,
kao i njihovog sastavljanja.

I u okviru za sastavijanje i prezentiranje finansijskih izveštaja Međunarodnih

računovodstvenih standarda je razmatrana problematika ciljeva finansijskog izveštavanja. Cilj
finansijskih izveštaja je da pruže informaciju o finansijskom položaju, uspešnosti i
promenama finansijskog položaja preduzeća. Finansijski izveštaji pripremljeni za ovu svrhu
zadovoljavaju uobičajene potrebe većine korisnika.

Revizijski cilj je, na neki način, i izražavanje mišljenja o stupnju realnosti i objektivnosti

kojim financijski izvještaji prikazuju financijski položaj, rezultate poslovanja i novčani tok u
skladu s općeprihvaćenim računovodstvenim načelima. Treba znati da revizor ne izražava
mišljenje o pojedinačnim računima ili bilješkama već samo o njihovom sveukupnom prikazu.

1.1.2. Kvalitet finasijskih izveštaja

Prilikom razmatranja kvaliteta računovodstvenih informacija govori se o dva nivoa

kvaliteta: o primarnom i sekundarnom kvalitetu. Informacija je korisna u procesu poslovnog
odlučivanja,   na   nivou   primarnog   kvaliteta,   ako   je   relevantna   i   pouzdana.   Na   nivou
sekundarnog   kvaliteta,   informacija   je   korisna   ako   je   zadovoljen   uslov   uporedivosti   i
doslednosti.   Kvantitativna   obeležja   su   karakteristike   koje   informaciju   predočenu   u

http://www.moj-bankar.hr/Kazalo/C/Cilj-revizije

(06.06.2013.)