-
,
Криминалистичко полицијска академија Београд
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА
КРИВИЧНО ПРАВО
Тема :
Кривично дело
- Недозвољене полне радње -
Предметни наставник
Студент
Доц. др Драгана Коларић
Александар Максимовић
број индекса
13/09
ШКОЛСКА
2009/2010.
ГОДИНА
-
,
Криминалистичко полицијска академија Београд
С А Д Р Ж А Ј
1.
Уводне напомене
2.
Сексуални морал и заштита сексуалног морала
3.
Развој кривичног дела недозвољене полне радње
у кривичном праву
3.1. Најважније историјске напомене о овом кривичном делу
3.2. Кривично дело недозвољених полних радњи у Казнителном
законику за Књажевство Сербију од 1860. године
3.3. Кривично дело недозвољене полне радње у Кривичном
законику Краљевине Југославије од 1929. године
4.
Кривично дело недозвољене полне радње у
упоредном праву
4.1. Недозвољене полне радње у Кривичном законику
Македоније
4.2. Недозвољене полне радње у Кривичном закону Хрватске
4.3. Недозвољене полне радње у Кривичном законику Руске
Федерације
4.4. Недозвољене полне радње у кривичном праву Енглеске
5.
Недозвољене полне радње у Кривичном законику
Републике Србије из 2005. године
6.
Битна обележје кривичног дела недозвољене
полне радње
6.1. Основне карактеристике и радња извршења недозвољених
полних радњи
6.2. Последица кривичног дела недозвољене полне радње
6.3. Кривица код кривичног дела недозвољених полних радњи
7.
Квалификовани облици недозвољених полних
радњи
8.
Однос кривичног дела недозвољене полне радње
и силовања – сличности и разлике
9.
Закључак
-
,
Криминалистичко полицијска академија Београд
У нашем кривичном законодавству, кривично дело недозвољене полне
радње не представља специфичност нашег правног система у апсолутном
смислу, те ће стога у овом раду бити пожељно извршити један упоредно-правни
преглед, како би се сагледала одговарајућа законска решења ове кривично-
правне норме у појединим државама.
Поред тога, неопходно је сагледати и историјско-правни преглед
недозвољених полних радњи, што и није баш једноставно, узимајући у обзир да
је ово кривично дело релативно новијег датума. Инкриминисано је тек у
Краљевини Југославији, тако да ово кривично дело егзистира непун један век.
Такође, поред правно-формалног становишта, неопходно је сагледати и
социјалну и криминално-политичку основу овог кривичног дела.
Иако, не очекујем да ћу у овом раду дати одговоре на сва питања која су
предмет разматрања, надам се да ћу у извесној мери заокружити до сада
стечена сазнања о овом кривичном делу.
Па, пођимо редом.
-
,
Криминалистичко полицијска академија Београд
2. Сексуални морал и заштита сексуалног морала
Сексуални морал је део општег морала, који представља урођену свест
сваког појединца, и он регулише човеково понашање у самој области
сексуалних односа. Пошто је човек друштвено биће, он мора, у самој тој сфери
сексуалних односа, једноставно да очува морална осећања која имају извесну
друштвену вредност, да би тиме заштитио и своје достојанство. Сексуални
морал такође подразумева и сва понашања појединца, без обзира на пол, чији
је основ задовољење или побуда сексуалног нагона у било којем виду, као и
вредновање те сексуалности.
Како свако друштво поред општег морала има и сексуални, и он је, као и
сваки други, релативан и подложан променама, што значи да се мења степеном
друштвеног развоја.
Ти чиниоци који га детерминишу и мењају зависе од различитих фактора,
као што су : друштвено уређење, економски односи, општа култура и идеологије
које владају у друштву. Самим тим, на основу горе поменутих фактора долази и
до оцењивања различитих облика сексуалних понашања у једном друштву.
Морал је у прошлости био под великим утицајем религије, и управо овај
утицај је био изражен код сексуалног морала. Хришћанска теологија, а нарочито
католичка црква, посебно је заузимала негативан став према сексуалном
нагону, кога је сматрала злим и грешним и једноставно недостојним човека. Она
је допуштала једино хетеросексуалне односе и то само у браку зарад
продужења људске врсте, а све остало је сматрала грехом.
Већ смо напоменули да је сексуални морал подложан променама, па је
нарочито у доба буржоаске револуције, и сам став цркве према сексуалности
еволуирао и ослободио цензуре и њеног директног утицаја.
За кривично право је од великог значаја схватање сексуалног морала
приликом прописивања инкриминације. Поред тога у сваком конкретном случају
мора се утврдити постојање повреде норми сексуалног морала, с обзиром да се
она сматра битним елементом кривичног дела.
Данас се уочава настојање сужавања кривично-правне заштите у
области сексуалних односа, па преовлађује схватање да је сексуални живот
човека његова приватна ствар. Тако да држава у овој области треба да своју
кривично – правну интервенцију сведе на најмању меру, нарочито ако су
сексуални односи добровољни и свесни, и последица одговорних особа, и у
складу са њиховим слободним опредељењем.
Оно што човека снажно мотивише јесте управо сексуални нагон и један је
од најдубљих покретача у његовој природи. Кроз сам тај сексуални нагон може
се испољити и она друга, животињска страна човека тј. агресивно људско
понашање које није у складу са његовом природом, а то аутоматски ствара
потребу за интервенцијом од стране друштва, да би се задржала у допуштеним
оквирима. Та интервенција се између осталог остварује и кроз примену
кривичног права. Међутим, интервенција кривичног права је „
ultima ratio
“ или
последње средство, и она наступа после других средстава интервенције и
заштите попут моралних забрана, табуа, обичаја, и др.
Кривично право ипак представља најефикасније средство заштите у
сузбијању људског понашања којима се нарушавају или угрожавају основне
вредности човека као појединца и друштва у целини.
У многим законодавствима, па и у нашем опште је прихваћено да
недозвољене полне радње треба инкриминисати, јер се њима вређају морална
осећања у погледу сексуалности.
