ТРИНАЕСТА БЕОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА
Смер: Природно-математички
Предмет: Географија
МАТУРСКИ РАД
Тема:
Национални паркови и резервати Војводине
Ментор: Ученик:
Проф. Мирјана Живовић Нина Ристић 4/5
Београд, март 2015.
~ 2 ~
Садржај:
1. Увод.........................................................................................................3
2. Фрушка гора............................................................................................4
2.1. Положај и границе........................................................................5
2.2. Геологија.......................................................................................6
2.3. Морфологија................................................................................6
2.4. Тектоника....................................................................................12
2.5. Рељеф...........................................................................................13
2.6. Морфолошка својства...................................................................13
2.7. Клима..........................................................................................15
2.8. Воде..............................................................................................16
2.9. Земљиште....................................................................................18
2.10. Флора и фауна............................................................................19
3. Резервати Војводине................................................................................20
3.1. Делиблатска пешчара...................................................................20
3.2. Слано копово.................................................................................21
3.3. Засавица......................................................................................22
3.4. Селевењске пустаре.......................................................................23
3.5. Царска бара....................................................................................23
4. Закључак..............................................................................................24
Литература...........................................................................................26
~ 4 ~
рус. Автономна Покраїна Войводина
хрв. Autonomna Pokrajina Vojvodina
Иако се име Војводине у континуитету користи од 1848. године, назив има дубље
историјско порекло, тако да је још 1690. и 1694. године Србима у Хабзбуршкој монархији
било признато право на војводу и засебну територију (војводину), а још у 9. веку су на
подручју данашње Војводине постојала војводства, којима су владале бугарске војводе.
Као туристичка дестинација, Војводина је позната по лову и риболову, бројним
фестивалима хране, етно фестивалима, музичким фестивалима, као и богатим
архитектонским и културним наслеђем, које укључује бројне православне манастире,
дворце, тврђаве, као и остатке античке Римске цивилизације од којих су најзначајнији
остаци римског Сирмијума.
2. Фрушка гора
Фрушкогорска територија јесте веома битна упоришна тачка на којој се сусрећу
различити природни утицаји. Незамисливом природном лепотом и разновршношћу
константно представља циљ многобројних истраживача чија проучавања указују да њени
питоми обриси само маскирају трагове бурне геолошке прошлости и динамичност
савремених природних процеса. Мало је врхова Фрушке горе који прелазе 500 m и тиме
испуњавају географски услов који ову планину уврштава у ниска планинска подручја. На
овом изузетно битном планинском масиву у рељефу Војводине природни ресурси се
знатно разликују од оних у равничарским областима. Одлика ове мале територије је
уникатни тектонски, литолошки и стратиграфски мозаик, настао посредством сложене
геолошке еволуције због чега ова јединствена острвска планина чини несвакидашњу
ризницу геолошког, рељефног, климатског, хидролошког, педолошког и био диверзитета.
Од памтивека до данас она представља дом људи који је и данас насељавају у
великом броју. Наша потреба за природним богатствима Фрушке горе нарушила је њену
~ 5 ~
природну равнотежу. Наш задатак је да кроз разумевање закономерности одвијања
природних процеса сачувамо најзначајније природне вредности Фрушке горе.
•
Фрушка гора
(мађ.
Tarczal
, лат.
Alma Mons
) је острвска планина у Срему. Највећи
део Фрушке горе се налази у Србији (у Војводини), док мали део залази у источну
Хрватску, у Вуковарско-сремску жупанију. Простире се на дужини од око 75 km,
ширине је од 12 до 15 km и захвата површину од 25.525 km². Фрушка гора је 1960.
године проглашена националним парком и тиме је постала први национални парк у
Србији. Највиши врх је
Црвени Чот
(539m), а остали значајни врхови су
Стражилово
(321m),
Иришки Венац
(451m),
Велики Градац
(471m) итд.
2.1. ПОЛОЖАЈ И ГРАНИЦЕ
Ф
рушка гора се простире између 45° 00' и 45° 15' северне географске ширине и
између 16° 37' и 18° 01' источне географске дужине. Њена територија лежи између
Балканског полуострва и простора Средње Европе. Геолози је, у погледу тектонске
припадности, класификују или у део вардарске субдукционе зоне, или у крајњи изданак
Источних Алпа, односно Динарида. У морфолошком смислу она представља ниску
изоловану структуру која се издиже у односу на низијски панонски простор који је
окружује. Југоисточни део Панонског басена представља сушну територију, јер је знатно
удаљен од атланских климатских утицаја. У близини Фрушке горе теку воде великих река
Дунава, Саве и Тисе које уз разноврсне локалне хидролошке објекте на овом простору
чине један од најважнијих хидролошких чворова Европе.
Планинско подручје Фрушке горе условно је огранично изохипсом од 150 m, овако
дефинисано оно се простире од узвишења Телек на западу до крајњих источних огранака
код Старог Сланкамена на истоку. Граница на југу се прилично подудара са линијом Шид-
Ердевик-Јазак-Ириг-Бешка-Крченик-Нови Сланкамен, док се на северу протеже од Илока,
преко Нештина, Сусека, Черевића, Беочина, Раковца, Сремске Каменице, Петроварадина и
Сремских Карловаца до Заграда. Пружајући се упоредничким правцем, сочивасто тело
~ 7 ~
ПАЛЕОЗОИК
(570-245 милиона година)
Најстарије стене које учествују у геолошкој грађи Фрушке горе су метаморфити,
који највероватније одговарају старијем палеозоику. На површини се уочавају у
централном делу фрушкогорског масива. То су различите шкриљасте творевине
класификоване у две групе. Зелени шкриљци чине старију серију, док млађу сачињава
агрилитино-филитна серија. Њихова одлика је изостанак фосила који би ближе могли да
одреде њихову стратиграфску припадност.
МЕЗОЗОИК
(245-65 милиона година)
На Фрушкој гори су мезозојске формације комплетније развијене од
палеозоитских. Оне су депоноване на простору великог океана Тетис формираног између
Афричке тектонске плоче и Палеоевропе.
Тријас
(245-208 милиона година)
Стене тријаске старости немају велико распрострањење на Фрушкој гори.
Превасходно се могу наћи у склопу јужних падина и делом у централном делу гребена.
Доњи тријас је представљен конгломератима, а потом се јављају аркозони пешчари,
глиновити пешчари и глинци. У литолошком погледу, током средњег тријаса углавном су
формиране кречњачке фракције. Силификовани и сиви средње тријаски кречњак јавља се
у мањим количинама на северним падинама.
