VISOKA ŠKOLA MODERNOG BIZNISA
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Strategije e-poslovanja opštine
Profesor: Kandidat:
Doc.dr Hadžib Salkic Sandra Udovičić
SADRŽAJ
6 Strategije elektronskog poslovanja .......................................................... 134
6.1 Klasični proces strategijskog menadţmenta...........................................134
6.2 Nove perspektive e-strategije.................................................................135
6.3 Generički model strategije e-poslovanja................................................136
6.4 Strateška analiza .....................................................................................138
6.4.1 Tehnike specifične za e-poslovanje .....................................................139
6.5 Strateški ciljevi ........................................................................................141
6.5.1 Definisanje vizije i misije ......................................................................141
6.5.2 Postavljanje ciljeva ...............................................................................142
6.6 Definisanje strategije...............................................................................143
1 Strategije elektronskog poslovanja
Neophodno je shvatiti da elektronsko poslovanje nije dodatak tradicionalnom poslovanju, već da ono
predstavlja revoluciju biznisa. Elektronsko poslovanje omogućuje prevazilaţenje brojnih barijera koje
su postojale do sada, obezbeĎuje mnogo pouzdaniju i brţu komunikaciju izmeĎu poslovnih partnera i
samim tim stvara uslove za bolju meĎusobnu kolaboraciju. Razlike izmeĎu tradicionalnog i Internet
poslovanja su velike. Poslovanje na Internetu je uslovljeno razvojem informaciono - komunikacionih
tehnologija i pripadajućih standarda, koji su omogućili unificirano povezivanje i komunikaciju izmeĎu
poslovnih partnera. Nove tehnologije su sa sobom donele i brojne probleme tradicionalnim
kompanijama. Mnoge kompanije koje su do tada mogle da postave relativno dugoročnu i precizno
definisanu strategiju, sada su počele da se suočavaju sa veoma promenljivim okruţenjem. Online
okruţenje se menja tolikom brzinom da je kompanijama teško da izaberu neku strategiju i da se
pridrţavaju te strategije.
1.1 Klasični proces strategijskog menadžmenta
Strateški menadţment je proces definisanja organizacionih ciljeva, razvijanja politika i planova radi
postizanja tih ciljeva, i alokacije resursa radi implementacije planova. Ovaj proces počinje sa
definisanjem vizije i misije kompanije. Vizijom i misijom se definiše svrha postojanja kompanije, sa
osvrtom na koristi koje ona donosi svojim ciljnim klijentima. Nakon formulisanja misije pristupa se
definisanju ciljeva. Ciljevi predstavljaju konkretizaciju misije, odnosno ono što kompanija ţeli postići.
Ciljevi mogu biti finansijski, orijentisani na kupce, interni ili eksterni, dugoročni ili kratkoročni itd.
Organizacija mora preispitati sopstvene snage i slabosti, kao što mora izvršiti i analizu eksternih
pretnji i šansi. Ovim analizama se utvrĎuje kojim resursima kompanija raspolaţe i kako najbolje te
resurse iskoristiti. Rezultati interne i eksterne analize omogućavaju kompaniji da stekne bolju sliku o
sebi i svom okruţenju i da na najbolji način definiše korporativnu strategiju. Strategije koje se odnose
na pojedine organizacione jedinice unutar organizacione strukture se nazivaju strategijama poslovnih
jedinica . Kada se jednom definiše strategija, menadţeri razlaţu tu strategiju na taktike i operativne
planove kojima se ona realizuje. Implementacija se vrši kroz niz planova, politika, programa,
procedura i zadataka. Nakon implementacije strategije potrebno je da menadţment kontroliše i
nadgleda rezultate koji su ostvareni i da ih uporeĎuje sa projektovanim ciljevima na početku procesa.
Proces strateškog menadţmenta je prikazan na slici:
Misija
Ciljevi
Eksterna analiza Interna analiza
Formulisanje strategije
Implementacija
Kontrola i nadgledanje
1.2 Nove perspektive e-strategije
Za e-strategiju je najbitnije da se inkorporira potreba za stalnom promenom i brzom adaptacijom na
eksterne promene. To su dva najznačajnija činioca strategije koja prave razliku izmeĎu uspešnih i
neuspešnih kompanija na Internetu. Danas je karakterističan prelazak sa klasične proizvedi-i-prodaj
ekonomije na oseti-i-reaguj ekonomiju. Ovo znači da kompanije više ne prave proizvode koje one
ţele, već proizvode koje potrošači ţele da kupe. To zahteva prethodnu detaljnu analizu potreba
potrošača i maksimalnu kastomizaciju proizvoda. Krajnji cilj je apsolutno zadovoljstvo potrošača.
Pristup oseti-i-reaguj omogućava eksperimentisanje sa različitim rešenjima kako bi se pronašla ona
koja najviše odgovaraju potrošačima. Nedostatak oseti-i-reaguj pristupa je što on podrazumeva
reaktivno delovanje i najviše odgovara inkrementalnim promenama. Početna tačka analize je uvek
potrošač. Analizom Misija Ciljevi Implementacija Kontrola i nadgledanje Eksterna analiza Interna
analiza Formulisanje strategije 136 njegovih potreba kompanija odreĎuje koja je najbolja reakcija. Ni
u jednom trenutku ona ne pokušava da proaktivno menja ili utiče na potrebe potrošača. Još jedan
nedostatak je što ovaj pristup više pogoduje tradicionalnim kompanijama koje se brane od napada
