V.E.Š. Kraljevo
SEMINARSKI RAD
PRIVREDNO PRAVO
''
ZASTUPANJE PRIVREDNOG DRUŠTVA''
Profesor: Milica V. Petković
Student:Stefan Miljković
70014/17
1.
UVOD
Kao što znamo, privredno pravo se prvenstveno bavi privrednim subjektima i odnosima u
koje oni stupaju radi obavljanja privrednih delatnosti. Prema Zakonu o privrednim društvima,
privrednim subjektima se smatraju preduzetnici i privredna društva. Kako bismo pomenuli
obe vrste navedenih privrednih subjekata, reći ćemo i da je preduzetnik fizičko lice koje je
registrovano i koje radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene
delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate, kao i poslove domaće radinosti. Ipak, u
nastavku ovog rada ćemo pažnju posvetiti privrednim društvima, njihovim osnovnim
obeležjima, vrstama i uopšteno o njima reći ono što ih izdvaja od drugih, kako bismo bolje
shvatili odnose koje privredno pravo proučava i reguliše. Privredna društva su izuzetno
opširna oblast, te je nemoguće u jednom radu obuhvatite sve bitne činjenice, kako o jednom,
tako i o svim vrstama koje su prihvaćene u našem privrednopravnom sistemu, te ćemo se u
ovom radu potruditi da sažeto, ali ipak razumljivo približimo i shvatimo najvažnije odlike
istih. Dakle, rad ćemo započeti sa osnovnim pojmovima koji karakterišu:
2
2. PRIVREDNA DRUŠTVA
Prema drugom članu Zakona o privrednim društvima, a koji uređuje pravni položaj privrednih
društava i drugih oblika organizovanja, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne
promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao
i pravni položaj preduzetnika, privredno društvo jeste pravno lice koje obavlja odredjenu
delatnost u cilju sticanja dobiti.
1
Kao što smo napomenuli u uvodu rada, privredni subjekti
jesu i preduzetnici, dakle fizička lica kao pojedinci, te je bitno napomenuti da je osnovno
svojstvo privrednog društva to da je ono, za razliku od preduzetnika, pravno lice. Ipak, važno
je shvatiti i to da nisu sva pravna lica koja učestvuju u privrednopravnom prometu privredna
društva. Iako deluje zbunjujuće, pored privrednih društava postoje i druge pravne forme u
kojima pravna lica mogu delovati kao privredni subjekti, poput raznih oblika preduzeća, pa i
privrednih društava u širem smislu. Kako bismo lakše razumeli ono što ćemo obradjivati u
nastavku rada, pomenućemo i pojam samog pravnog lica. Dakle, u modernim pravnim
porecima, pravno lice je, iako ljudska, u suštini veštačka tvorevina koja nema svoju volju i
svoju svest, ali je ipak pravni, a u ovom slučaju i privredni subjekt. Kvalitet zajedništva i
imovine, objedinjenih zajedno sa društveno legitimnom svrhom, preporučili su pravu da
prizna svojstvo pravnih subjekata. Jasnije rečeno, pravno lice je društvena tvorevina koja
predstavlja tako organizovanu jedinku, sa vlastitom imovinom i zakonitim ciljem delovanja,
da u izvesnom smislu predstavlja veštačku ličnost ili entitet koji je različit ne samo od drugih
takvih društvenih tvorevina, nego i od fizičkih lica iz kojih je sastavljena. Prema tome, pravno
lice ima jednu volju i deluje samostalno i jedinstveno, kako prema fizičkim licima koja ga
čine, tako i prema trećim licima.
2
Prema sledećem, trećem, članu pomenutog zakona,
privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica registracijom u Registar privrednih subjekata u
skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija. Kada smo razumeli koje je osnovno svojstvo
privrednog društva, možemo preći i na ostala osnovna obeležja koja ga odredjuju:
3.
OSNOVNA OBELEŽJA PRIVREDNOG DRUŠTVA:
Ono što odredjuje privredno društvo, kao i njegova svojstva koja ga čine specifičnim
privrednim subjektom i institucionalnim oblikom privrednog delovanja, jesu sledeća obeležja:
1.
Pravni subjektivitet:
Kao što smo napomenuli, privredno društvo upisom u Registar privrednih subjekata stiče
pravni subjektivitet. Pod pravnim subjektivitetom privrednog društva se podrazumeva
postojanje njegove pravne, poslovne i deliktne sposobnosti. Domaće pravo svim privrednim
društvima priznaje pravni subjektivitet. Pravni subjektivitet je izuzetno značajan element
privrednog društva, jer mu omogućava da učestvuje u pravnom prometu, odnosno da stiče
prava i obaveze, a koji je nadgradnja nad ekonomskim prometom, to jest razmenom roba i
usluga, što naposletku znači omogućavanje ostvarivanja funkcije privrednog društva, a to je
obavljanje delatnosti radi sticanja dobiti, što i jeste osnovni cilj svakog privrednog društva.
Sledeće obeležje privrednog društva jeste:
2.
Samostalnost:
1 Vidi: Google: paragraf.rs/propisi/zakon o privrednim drustvima
2 Vidi: Uvod u gradjansko pravo- Dr Dragoljub D. Stojanović i Dr Oliver B. Antić; Drugo izmenjeno
i dopunjeno izdanje, Beograd 2004. godine/Pravno lice
3
