И те прилике које се протежу дуги низ година постају , најзад, навика. Насљеђе и
васпитање чине да та навика изгледа „природно“. Отуда, нарочито жена сматра још и
данас сматра свој потчињени положај као нешто разумљиво само по себи и није јој лако
објаснити да је тај положај недостојан ње. Те да она мора тежити томе да постане,са
човјеком равноправан и у сваком погледу једнак члан друштва.

„Жена је прво људско биће које је пало у робство.
Жена је постала робиња и прије него што је постојао роб.“

Поближе ћемо се упознати са овом ситуацијом анализирајући све значајније државе старог
вијека појединачно.

А.Бебел.

Жене и социјализам

, поглавље „Жена у прошлости“

2. РАЗЛИЧИТОСТ ПОЛОЖАЈА ЖЕНЕ

2.1 ЕГИПАТ

Брак је у Египту био моногаман,мада је фараон могао да има више жена. Жена је у
породици уживала врло висок углед и готово била изједначена са мушкарцем.
Имала је правну и пословну способност и могла је слободно располагати својом
имовином.Жена је учествовала у вјерским церемонијама, а после смрти мужа могла је
постати и старјешина породице.
Жене су понекад вршиле и високе чиновничке положаје, укључујући и функцију џатија а
имамо и два примјера да су жене биле фараони односно регенти (Хачепсут и Клеопатра).
Развод брака је био слободан.У случају развода, жена обично добија извјесну суму
новца,а дјеца задржавају право да наслиједе очеву имовину. Родитељи и дјеца су дужни да
се међусобно издржавају и сва дјеца насљеђују без обзира на пол.
У дугој историји неравноправности полова, једини велики свијетили изузетак је управо
Египат. За стари свијет је било несхватљиво да мушкарац и жена буду изједначени.
Жена је у Египту имала пуну правну и пословну способност,што до савременом доба
више нигдје неће бити случај. Упркос малом броју извора из Старог царства,може се
закључити да је жена већ у вријеме III династије могла посједовати непокретности,што
није био случај чак ни за све мушкарце у другим државама.
У науци чак постоје мишљења да се имовина у Египту преносила по женској линији,тако
да се и фараонски брак између брата и сестре повезује са матрилинеаралним насљедним
правом на трон.
Брак се склапао без неке веће формалности, а при закључењу брака састављао се брачни
уговор у коме је највише пажње посвећивано брачној имовини, али овим уговорима су
најчешће прибјегавали припадници виших слојева. Брак се лако могао раскидати иако то
изгледа није био чест случај.
Право на једнострани раскид брака припадало је и мужу и жени. Жене су могле дати
мужевима одређене своте новца чиме купују своја права и привилегије које ће им бити
дате у браку.
Када би дошло до престанка заједнице, било смрћу једног од супружника, било разводом
брака, мужу су припадале двије трећине имовине а жени једна трећина.