Sadržaj
1. Uvod……………………………………………………………………………………………………….3
2. Individualno odlučivanje ………………………………………………………………………..4
3. Grupno odlučivanje…………………………………………………………………………………4
3.1.2 Oblici grupnog odlučivanja……………………………………………………………...5
3.1.3 Problemi i rešavanje problema grupnog odlučivanja…………… ………….6
Zaključak…………………………………………………………………………………………………….7
1. Uvod
Kada govorimo o nosiocu procesa odlučivanja, možemo govoriti o dve vrste odlučivanja, o individualnom i
grupnom.
Za razliku od grupnog kod individualnog odlučivanja glavni i jedini akter je jedna osoba o čemu će
detaljnije biti opisano u posebnom pasusu. Koliko god delovalo jednostavnije od grupnog, ne mora biti da
je tako, jer u individualnom sva odgovornost za pogrešne odluke pada na jednu osobu.
Grupno odlučivanje sa druge strane predstavlja odluke grupe racionalnih pojedinaca koji nastoje da
donesu neku odluku a koja se svodi na agregaciju izbora članova jedne grupe. Drugim rečima, mišljenja i
predlozi pojedinaca jedne grupe se kombinuju kako bi se dobila grupna prefrencija verovatnoće. Dobar
ishod grupnog odlučivanja može se očekivati a ujedno i postići kada se otklone negativni faktori i kada se
promišljeno pristupi otklanjanju istih
1
.
Pord toga što bi trebalo da zadovolji racionalne uslove, grupno odlučivanje mora da zadovolji i one etičke.
Međutim, dokazano je kako odluka koju donese jedna grupa ne može u isto vreme biti i racionalna i
etička, što se u literaturi definiše kao nemogućnost društvenog izbora. Ova vrsta odlučivanja je
primenljiva svuda, najviše se koristi u većim kompanijama tj na svim mestima gde je potrebno doneti neke
odluke. Ono postoji u skoro svim vrstama poslova i zavise od nivoa na kojem se odluke donose i koliko
zaposlenih donosi krajnju odluku.
Tokom procesa grupnog odlučivanja, prvo svaki pojedinac tj član grupe pravi svoju rang listu alternative
po prioritetu, a potom se formira profil koga čine sve te rang liste pojedinaca odnosno preferencije
članova grupe. Poenta grupnog odlučivanja je da se svi ti predlozi transformišu u jedinstvenu rang listu. Iz
ovoga se zaključuje da je grupno odlučivanje u stvari definisanje procesa, procedure ili pravila pomoću
kojih se dolazi do jedinstvene liste.
Veliki broj odluka se putem grupnog odlučivanja donosi u korporacijama gde postoje čitavi timovi koji
pregovaraju o sledećim potezima firme.
Po važnosti donetih odluka, razlikujemo strateške i izvršne odluke. Pa tako, kod izvršnih radnih mesta,
strateške odluke su bitnije od izvršnih.
2
Ono što im je zajedničko je odlučivanje koje u svakom od ovih
odluka igra glavnu ulogu jer putem odlučivanja se dolazi do krajnjeg produkta, odnosno do same odluke.
1
Poslovna etika, Dr Milovan Vuković, Dr Predrag Rstić
2
J. Frank Yates, Poslovno odlučivanje, Mate d.o.o., 2012. godina
