Основна права и обавезе државе у Међународном праву
Правни факултет универзитета у Приштина са привременим
седиштем у Косовској Митровици
Предмет: Међународно јавно право
Тема: Основна права и обавезе држава у Међународном праву
-семинарски рад-
Ментор: Студент:
Доц. Др. Дејан Мировић
Бошковић Драгутин
Бр. индекса:
Кос. Митровица 2016.
Основна права и обавезе државе у Међународном праву
Садржај
Увод ............................................................................................................................................... 1
1. Основна права и обавезе ................................................................................................. 2
1.1.
Обавеза државе да се уздржава од претње или употребе силе у
међународним
односина ..................................................................................................................... 3
1.2.
Обавеза решавања спорова мирним
путем ............................................................. 4
1.3.
Право на
самоодбрану .............................................................................................. 6
1.4.
Забрана интервенције у унутрашње и спољашне
послове ................................... 8
1.4.1. Хуманитарна интервенција ....................................................................... 10
1.5.
Обавеза државе да сарађују у складу са Повељом
УН ........................................ 11
1.6.
Обавеза савесног испуњавања
обавеза ................................................................. 12
Закључак ..................................................................................................................................... 14
Литература .................................................................................................................................. 15
Основна права и обавезе државе у Међународном праву
светског рата.Извесно је да она правила која су садржана у Повељи Уједињених нација
важе и као универзална обичајна правила.
1. Основна права и обавезе
Теориска концепција основних права и дужности држава има дугу предисторију.
Развијала се почев од Ветеловог схватања универзалне људске заједнице подвргнуте
конкретним правима и обавезама, преко Волфовог схватања природних права држава и
Мартенсовог система апсолутних права до теорије о фундименталним или
примордијалним правима држава у неонатуралистичкој реакцији на прави волунтаризам
током XIX века.
Заједнички именитељ ових теориских схватања, без обзира да ли се она различито
наводе, је његова природноправна вокација.Иако класична теорија није изградила
општеприхваћену поделу основних права држава, може се рећи да је она у основи
обухватала право на сувереност и независност, право на једнакост, право на поштовање,
право на самодржање и права на саобраћај.У природноправној конструкцији
међународног права фундименталним правима припада посебно место. Тако по мишљењу
Ле Фира, фундиментална представљају само основ,
condition sine qua non
међународног
поретка, јер ако не постоји фундаментално право државе, онда без сумње још мање
постоје секундарна права, у смислу да непостоји ниједно право држава а свако
међународно јавно право онако како је сада схватано, налази се без предмета. Овако
одређивање фундаменталих права држава налазимо и у неким регионалним међународним
инструментима.Теориска кнцепција о фундаменталим правима и дужностима држава
тешко је продрла у ткиво позитивног међународног права.
Повеља УН садржи суштинске конститутивне елементе основних права и
дужности.Елементи института основних права и дужности дефинисана су у Повељи
Основна права и обавезе државе у Међународном праву
експлицитно и имплицитно.Као илустацију експлицитног навођења основних права
држава можемо навести члан 51.Повеље који право на самоодбрану одрђује као урођено
право сваке државе, независно од њеног чланства у Организацији.
1
Обавеза држава да сарађују у скалду са Повељом Уједињених нација афирмише
три класична основна права држава: права на једнакост, право на саобраћај у ширем
смислу речи и право државе на међународну личност.
1.1. Обавеза државе да се уздржава од претње или
употребе силе у међународним односима
Обавеза државе да се уздржава од претње или употребе силе у међународним
односима поседује суштинси значај за конституистање међународног поретка као правног
поретка.С правом се примећује да је успостављање разлике између законите и незаконите
употребе силе примарни задатак сваког правног система.
Уколико држава може прем,а свом нахожењу да примени силу у својим односима
са другим државана,а да притом не ттрпи никакве правне последице, онда се оправдано
поставља питање да ли је она субјект конкретног правног поретка и на крају да ли тај
правни поредак стварно постоји.
2
Повеља УН утврђује у члану 2 (4) да сви чланови су у својим међусобим односима
уздржавају од претње или употребе силе против терироријалног интегритета или
политичке независности сваке државе. Или на сваки други начин несагласан са циљевима
УН.
Одредба о забрани претње или употребе силе супротна начелима Повеље УН
поседује универзалну важност. Забрана употребе силе у међусобним односима представља
1
Повеља Уједињених нација из 1945.члан 51.
2
М. Крећа, Међународно јавно право, шесто издање. Београд 2012.стр 186.
