INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM
PAZARU
Fakultet Humanističkih nauka
Odsek: pedagogija
Smer: psihologija
UČENJE (OBLICI I VRSTE UČENJA)
(Seminarski rad iz edukacijske psihologije)
Student: Mentor:
Samra Čakara Doc. Dr V.Radomirović
Lejla Leković
Novi Pazar 23.11.2009.god.
UVOD
Putem učenja ljudi postaju ljudka bića i ličnosti. Celog života čovek
uči a da i nije svestan toga. Učeći on se i menja. Učenje je i jedini način
njihovog opstanka i razvoja.
Po Radonjiću karakteristike učenja su:
-ono je svesno, namerno, usmereno cilju,
-cilj učenja je sticanje znanja i veština,
-učenje je vezano za ponavljanje.
Dakle, učenje je proces koji se odvija kroz nastavu obra-zovanje. Ali
pojam učenja nije samo sticanje znanja već se odnosi na celokupnu ličnost,
njeno ponašanje i nastajanje.
Po Ganjeu, učenje je serija sledecih koraka:
-selektivna precepcija stimulusa
-skladistenje u kratkotrajno pamćenje
-dekodiranje
-skladište u dugoročno pamćenje
-prizivanje informacija iz drugog pamćenja
-odgovor
-učinak
-feedback.
Po Ganjeu, ono sto se nauči može se sastojati od intelektualnih veština,
verbalnih informacija, kongitivnih strategija, motornih veština ili stavova.
Radonjić definiše učenje šire:,,učenje je trajna, ili relativno trajna i
relativno specifična promena individue koja se pod određenim uslovima
može manifestovati u njenom doživljavanju ili aktivnosti i koja je rezutat
njenog predhodnog doživljavanja ili aktivnosti.
U psihologiji postoje različite psihološke škole koje različito gledaju
na učenje. Kroz takozvano značajno učenje (significant learning), koja se
odvija u toku klijentom-usmerene psihoterapije, ,,klijent“ uči da:
-sebe opaža na drugači način;
-potpunije svata sebe i svoja osećanja;
-postaje samopouzdaniji i samousmereni
-sve više onakav kakav bi želeo da bude
-poszoje fleksibilni u svojim opažanjima
1
OSNOVNI OBLICI UČENJA
Centralni problem pedagoske psihologije je ucenje. Ucenje nije samo
skolsko, vec svako menjanje individue koja je posledica iskustva.
Socijalizacija je takodje proizvod ucenja.
Ucenje je pretezno uslovljeno delatnoscu individue i to delatnoscu
koja je izazvana potrebama individue i uticajem spoljasnje sredine na nju.
Sazrevanje je uslovljeno razvojem same strukture organizma, npr. tek oko 6-
7 godina dete je sposobno da savlada vestinu citanja i pisanja. Ucenje i
vezbanje je najefikasnije kada je individua zrela za tu aktivnost.
Profesor Stevanovic definise ucenje:
„Ucenje je progresivno i
relativno trajno menjanje individue nastalo pod uticajem aktivnosti i sredine
i izazvano potrebama individue koja se menja“
Prenosenje ucenja s generacije na generaciju naziva se uzduzno
socijalno ucenje, dok je sirenje kulture od jednog naroda na drugi od jedne
grupe ljudi na drugu poprecno socijalno ucenje.
Osnovni oblici ucenja su:
Klasicno uslovljavanje
Instrumentalno uslovljavanje
Ucenje putem uvidjanja
Najjednostavniji oblik ucenja je klasicno uslovljavanje koga je
eksperimentalno ispitivao ruski fiziolog I. Pavlov.
Instrumentalno uslovljavanje,ucenje eksperimentalno prvi je ispitivao
Skiner, na cijim principima je osnovao novi oblik ucenja (programirano
ucenje). Najvisi oblik ucenja je ucenje putem uvidjanja, koga je
eksperimentalno ispitao nemacki psiholog Keler.
Podrucja ucenja: Svaki pojedinac menja svoje ponasanje (spoljasnje i
unutrasnje) na osnovu aktivnosti u razlicitim podrucjima. Razlikujemo
saznajno,afektivno i motorno podrucje. U saznajnom podrucju te promene
ogledaju se u saznanju novih cinjenica, pojedinosti koje se pre nisu znale,
uce se resenja problema, oblikuju se kriterijumi prema kojima se procenjuje
da li je resenje problema dobro ili lose itd.
U motornom podrucju pojedinac uci nove sklopove pokreta kojima
moze obaviti neku vestinu sto pre nije uspevao. Takodje oblikuje nova
merila, kriterijume na osnovu kojih procenjuje da li je nesto dobro uradio ili
nije.
U afektivnom podrucju pojedinac stice ili menja interesovanja, stavove,
vrednosni sistem, estetske preferencije i sl. Uopsteno receno, afektivnim
3
ucenjem pojedinac razvija odnos privlacenja ili odbijanja ideja, predmeta,
dogadjaja, ljudi i drugih sadrzaja. Mnoga psiholoska istrazivanja ukazuju na
to da se u vecini vaspitno-obazovnih ustanova kod nas posvecuje manja paznja
afektivnom nego spoznajnom i motornom podrucju ucenja. Medjutim znacaj
ovoga podrucja ucenje na duzi rok je vrlo veliki, jer da li ce se zapoceti neko
ucenje i kako ce ono biti, za sta ce se interesovati, sta se zeli postici u zaivotu,
kako ce se prosudjivati odredjene dogadjaje i ideje, to prvenstveno zavisi od
afektivnih osobina pojedinaca.
Primanje, upotreba i obrada informacija: Najjednostavnije receno
ucenje je proces kojim pojedinac na osnovu aktivnosti srice nove
mogucnosri ponasanja, odnosno menja ponasanje ili se oducava odvikava od
nekog ponasanja. Pamcenje je proces zadrzavanja naucenog u cilju
koriscenja tog sadrzaja posle ucenja. Zaboravljanje je nemogucnost
reprodukcije neucenog, odnosno gubljenje snage odgovaranja. U obrazovno-
vaspitnom radu ucenje, pamcenje i zaboravljanje nam omogucava da
pratimo sta se dogadja sa informacijama kao sadrzajima ucenja.
Analizirajuci taj proces mogu se izdvojiti sledece faze: primanje-obrada i
upotreba informacija.
Primanje informacija ukljucuje prvenstveno percepcijske procese i
procese misljenje.
Obrada informacija se odvija u procesima misljenja i pamcenja na
osnovu novih informacija i onih koji su vec sadrzani u fondu pamcenja.
Zapamcene informacije ili izgradjeni novi modeli ponasanja upotrebljavaju
se u simuliranim situacijama (npr. skolski ispiti) i realnim situacijama
( kulturnom ponasanju).
Upotreba informacije zasniva se na procesima percepsije, pamcenja i
misljenja pomocu kojih se odredjuju zahtevi situacije. Poznavanje zahteva
situacije je primarni proces u namernom ucenju. Medjutim, kada pojedinac u
pocetnim fazama ucenja ne zna kako bi se trebalo ponasati on se tada ponasa
nasumice ( uci pokusajima i pogresaka) i on svoje ponasanje regulise uz
pomoc povratnih informacija iz spoljasnje sredine. (dobije informacije od
roditelja, ucitelja ili drugih). Sa napredovanjem u ucenju poboljsava se
saznavanje zahteva situacije, saznaje se kako treba reagovati i na kraju
pojedinac je sposoban za autoregulaciju ponasanja, pa mu spoljasnje
povratne informacije vise nisu potrebne. Tada je jasno da je pojedinac kod
sebe razvio model ili regulator ponasanja u skladu sa situacijom i tada mu
postaje potpuno jasno koliko zna i koliko moze. To saznanje je kriterijumski
obrazac ili repertoar ponasanja za autoevaluaciju svog ponasanja. Dogadja
se da se kriterijski obrazac kod nekog pojedinca razvija brzo ili je prenesen
4
