Uvod

Viljuškar (

forklift, engl

, lift kamion) je transportna mašina koja se koristi za istovar, utovar

i prevoz tereta do svoje propisane nazivne vrednosti. Viljuškari su pretovarna sredstva sa
prekidnim ciklusom rada namenjena transport unutar fabričkih hala i skladišta, kao i trans-
portu na kraćim rastojanjima u krugu preduzeća. Služe za transport većih komadnih tereta,
manjih komadnih tereta na paletama i rasutog tereta u sanducima ili korpama.

Osnovno

obeležje je uređaj u obliku rama za podizanje, odnosno slaganje tereta po visini. Duž rama za
podizanje i spuštanje tereta kreće se zahvatni uređaj u obliku viljuške po kojoj je viljuškar i
dobio ime.

Viljuškar slagač je najrazvijeniji oblik vozila za rukovanje teretom. Viljuškari su najisko-
rišćeniji onda, kada podižu terete i pr

evoze

ih na što manjoj razdaljini.Osnovno obeleže je

uređaj u obliku rama za podizanje, odnosno slaganje tereta po visini. Duž rama za podizanje i
spuštanje tereta kreće se zahvatni uređaj u obliku viljuške po kojoj jeviljuškar i dobio ime.
Takav način rada viljuškara zahteva česta ubrzavanja i kočenja vozila, kao i stalno menjanje
smera vožnje.

Za obavljanje takvog radnog postupka vozač viljuškara na motorni pogon mora stalno da pri-
tiska i otpušta kvačilo, koči i ubrzava odnosno da kontroliše dovod goriva. Zato sustručnjaci u
oblasti logistike i mašinstva za rasterećenje vozila i vozača viljuškara razvilidruge vrste pog-
ona. To su hidrodinamički ili hidrostatički pogoni.

Cilj   ovog   seminarskog   rada je da prikaže osnovne funkcionalne   jedinice viljuškara, njihove
karakteristike   i   načine   klasifikacije viljuškara.U   seminarskom   radu,   takođe,   analizirana   je
namena i karakteristike viljuškara, kao i delovi i način sprovođenja održavanja a sve u cilju
upoznanja   sa   osnovama   koje   se   odnose   na   njihov   značaj   u   unutrašnjem   transportu   i
skladištenju.

Unutrašnji   transport   je   ukupno   kretanje   materijalnih   inputa   u   toku   procesa   proizvodnje,
odnosno transporta mase i energije od ulaznog skladišta materijala i energetskog izvora do za-
vršne faze obrade proizvoda i njihovog dopremanja u završno skladište. Upravljanje
unutrašnjim transportom   omogućuje   kontinuitet   proizvodnje,   čime   se   doprinosi   ost -
varivaju   planirane produktivnosti rada.  Upravljanje unutrašnjim transportom sprovodi se na
osnovu posebnog plana transporta, koji se zasniva na operativnom planu proizvodnje. Planom
transporta, kao instrumentom upravljanja kontinuitetom tehnološkog procesa ili   postupka,
omogućuje se efikasnije izvršenje plana proizvodnje. Za obavljanje unutrašnjeg transporta ko-
riste se odgovarajuća tehnička sredstva, zavisno   od   tehnologije   koja   se   primenjuje   u
izradi proizvoda, kao i od vida organizacione proizvodnje.
Sredstva unutrašnjeg transporta mogu se grupisati po obliku, čime se određuje i način njihove
primene.

Pod unutrašnjim transportom podrazumevaju se sve delatnosti u okviru preduzeća a koje
su u vezi sa:



transportom i premeštanjem sirovina,



pomoćnog materijala,



poluproizvoda,



proizvoda i



otpadaka.

Zadatak unutrašnjeg transporta je da u okviru proizvodnog ili prometnog preduzeća,
omogući odvijanje tehnološkog procesa.

Transportni i skladišni sistemi

Slika 1

Viljuškar Hyster na električni pogon (izvor:



Lukić J. - Viljuškari,Fakultet inženjerskih

nauka,

Kragujevac, 2010.)

1.1 Istorijski predmet razvoja

Prvi motorni viljuškar napravljen je u SAD 1927. godine (Clark Equipmen

Company,Buchanan, Michigan).

Rani modeli ovakvih kamiona bili su veoma jednostavni, jer upotreba hidraulike nije
biladovoljno razvijena

Mogućnosti podizanja

tereta su bile veoma male, ali ipak i kao takve su

znatnoj meri olakšavale pretovar materijala.

Funkcionalne osobine, tri stepena slobode kretanja nosača tj.zahvatnog uređaja, mogućnost

slaganja robe na velikoj visini, velika funkcionalna i kapacitivna fleksibilnost, doprineli su

br-

zoj ekspanziji viljuškarske tehnike u oblasti industrije, trgovine i saobraćaja.

Konvencionalna konstrukcija viljuškara je primarno prilagođena za rad sa kompaktnim tj.lo-
gističkim jedinicama u obliku palete ili kontejnera.

Viljuška nije jedini oblik zahvatnog uređaja koji se koristi u viljuškarskoj tehnici, a pored
viljuške koristi se čitav niz različitih oblika zahvatnih naprava koje su prilagođene različitim
oblicima tereta i zadataka (transport cevi, rolni, buradi itd.).

Smatra se da se danas nalazi u eksploataciji nekoliko miliona viljuškara.

Slika 2

Prve konstrukcije

viljuškara iz tridesetih godina

prošlog veka

(izvor:



Lukić J. -

Viljuškari,Fakultet

inţenžerskih

nauka,

Kragujevac, 2010.)

Transportni i skladišni sistemi

Prema vrsti pogona dele se na: viljuškare nadizel, gasni ili elektro pogon, pri čemu ne
trebazaboraviti ni ručne viljuškare.

Većina proizvođača naginje dizel motorima zbog : razloga održavanja

veće snage i

izdržljivosti motora,manjih pogonskih troškova.Motori na dizel pogon potpuno su, naročito
kod većih viljuškara, potpuno izbacili benzinske motore. Izduvni gasovi kod svih motora SUS
tipa u sebi sadrži otrovne gasove te se viljuškari

sa SUS pogonom ne smeju koristiti u

zatvorenim prostorijama.

Kod viljuškara na gas radi se često o kombinovanom pogonu benzina i gasa. Viljuškar može
da radi sa benzinom kao pogonskim sredstvom ili sa gasom što nam omogućava posebna
izvedba elektronskog-karburatora. Prednostiviljuškara na gasni pogon su mnogo čistiji
izduvni gasovi, tako da sa njim možemoda radimo i u zatvorenim prostorijama.Ipak, kod ovih
viljuškara moramo da obratimo pažnju na neke probleme koji proizilaze izgasnog sistema:
moramo da pazimo na veoma dobro zaptivanje celokupnog gasnog sistema,cevi za gorivo
moraju biti pravilno pričvršćene i zaštićene od habanja, toplote,naročito od izduvnih
gasova, prostor, u kome se viljuškar nalazi, mora da se provetrava.

Motor je elektromotor koji dobija struju iz akumulatora. Ovaj način pogona međunajraspros-
tranjenijima je, zato što ima niz dobrih strana:nema izduvnih gasova, zato viljuškari mogu da-
rade u zatvorenim prostorijama,ne pravi buku,rad je čist što je naročito vaţno u prehrambenoj
industriji,često su to manji viljuškari i zato su adekvatniji za rad u proizvodnji i manjim-
skladištima,rad ovih viljuškara bi trebao da bude jeftiniji.

Prvi veliki napredak kod ove tehnologije je smanjenje potrošnje goriva i smanjenje emisije

štetnih gasova.

Ovakvi viljuškari mogu biti pogonjeni ili benzinskim ili dizel agregatom. Pose-

duju dvasistema za skladištenje energije. Osim rezervoara za dizel ili benzin poseduju
uglavnom

odpozadi i tzv

„

Ultra-Caps

“

. Ovi dvoslojni kapacitori visokih performansi se pune

energijom

koja se oslobađa prilikom zaustavljanja viljuškara. Prilikom ubrzavanja, akumuli-

rana energija

iz ultra-

caps se koristi za pojačavanje performansi viljuškara. Na ovaj način se

prikupljenaenergija, koristi kao pokretačka energija. Dizel motor generiše dodatnu električnu
struju, sa

trofaznim generatorom, za pogonski elektro motor. Za optimalnu vezu oba sistema

se po pravilu brzine snažna i pouzdana elektronika, koja takođe kontroliše i punjenje i pražn-
jenje dodatnog sistema za skladištenje energije.

Generalno različiti sistemi za skladištenje energije su karakteristični sa odličnim energetskim
performansama, radnim vekom ciklusa kao I sa visokim stepenom efikasnosti.„Ultra-Caps“
su karakteristični sa njihovom mogućnošću da brzo privateiuskladište jaku struju i da je
zatim odpuste dovoljno brzo za trenutno ubrzanje viljuškara. Sa podrškom od strane sis-
temaza skladištenje energije, tokom ubrzavanjanaprezanje motora sa unutrašnjim sagorevan-
jem jeolakšano za 30ak% i njegova brzina je redukovana za oko 6-10% zbog udela elektro
motora.

Idealne radne aplikacije za pojedine modele viljuškara bitne su u industrijama koje zahteva-
jučeste cikluse ubrzavanja

zaustavljanja, na primer utovarvozila u industriji pića. Vrednosti

sačuvane energije iznose do 12

%, u zavisnosti od intezi

teta različitih radnih ciklusa. Potrošn-

jagoriva ovakvih viljuškara se može redukovati i na samo 2.5

litara

po satu, za viljuškare

no-

sivosti do 2.5 tona, sa 60 radnih ciklusa po satu.

Viljuškari se procenjuju na tovare određene maksimalne težine i određenog položajatežiš-
ta.Ove podatke pruža proizvođač i vrednosti tih specifikacija se ne smeju preći.Važan deo
načina rada viljuškara je taj da se oni uglavnom upravljaju na zadnjimtočkovima.To povećava
manevarske sposobnosti u skučenim prostorima, ali uvelikoj meri odudara od
iskustva vozača sa drugim vozilima.Još jedna važna činjenica vezana za viljuškare je njihova
nestabilnost. Viljuškar i tovar semoraju smatrati telom čiji se položaj težišta menja sasvakim

Transportni i skladišni sistemi

pokretomtovara. Viljuškarnikad ne sme skretati velikim brzinama sa podignutim teretom, jer
gravitaciona i centrifugalnasila mogu izazvati prevrtanje. Viljuškar je projektovan zagornju
vrednost tovara čija vrednostopada pri podignutim viljuškama, ili nepravilnoprihvaćenom to-
varu.

Viljuškari su nezamenjiv deo opreme svuda gde je potrebno manipulisati teškim

teretom. U

skladištima, industriji, lukama itd. Uz posebne

dodatke mogu se koristiti i za elevaciju ljudi.

Mnoge firme se svakodnevno oslanjaju na njihov rad. Viljuškari omogućavaju povećanje pro-
duktivnosti i smanjenje troškova.

Gornja granica nosivosti kod viljuškara se stalno pomera- donedavno je bila 500 [kN], a
sada je pomerena   na 800   [kN]. Viljuškari sa   ekstremno velikom   nosivošću se uglavnom
grade zarešavanje specijalnih pretovarnih zadataka.Viljuškar nosivosti od 600 [kN] sagrađen
je za potrebe jednog brodogradilišta u VelikojBritaniji,a današnji viljuškar rekorder je razvi-
jen   za   potrebe   izgradnje   jednog   sistema   zavodosnabdevanje   u   Libiji.   Pomenuti   sistem   je
građen od betonskih cevi velike težine, a istraživanja su pokazala da je za njihov pretovar na-
jcelishodnije da se primeni viljuškarskatehnika.Ovaj ogromni viljuškar je proizvela švedska
firma Kalmar i njegova nosivost je 800 [kN] zaudaljenje težišta tereta od leža viljuške od
2300   [mm],   što   bi   za   uobičajeno   iskazivanjenosivosti   kod   teških   viljuškara   na   udaljenju
težišta od leđaviljuške 1200 [mm] odgovaralonosivosti od 1100 [kN].

Prema zvaničnim podacima datim od strane Industrial truck association u SAD se pri radu sa
viljuškarima svake godine desi blizu 100 smrtnih slučajeva (prošle godine 85), 34.900 oz-
biljnih nezgoda (sa težim povredama) i 61.800 manjih nezgoda (lakše povrede) u kojima je
povređeno blizu 20.000 radnika. Prema National Traumatic Occupational Fatalities (NTOF),
1530 radnika je poginulo u nezgodama sa viljuškarima u periodu između 1980 i 2001.god.

Najčešće nezgode jesu prevrtanja viljuškara (22%) ili različite vrste sudara, a to su sudar
pešaka ili zapošljenih sa viljuškarom prilikom transporta (20%) ili međusobnih sudara
viljuškara i drugih vozila (16%) itd.

Slika 4 – Primer lošeg transporta tereta (Izvor: Vidović M., Viljuškari,Sabraćajni fakultet, departman

za logistiku, Beograd, 2005. godina)

Prilikom

transporta tereta ni pod kojim slučajem ne sme da se obrće glava zahvatnih naprava

(slika 4.). U slučaju odstupanja od navedenog može doći do pada tereta sa zahvatnih naprava
ili u najgorem slučaju prevrtanja viljuškara u stranu.

Transportni i skladišni sistemi

Slika 8 i 9 – Neprpisno podizanje radnika na paleti ip

ropisno izrađena radna platforma

(Izvor: Vidović M., Viljuškari,Sabraćajni fakultet, departman za logistiku, Beograd, 2005. godina)

Velika opasnost nastaje usled podizanja radnika na paleti (slika 8.) bez
ograđenog prostora koji može dovesti do smrtnih ishoda u slučaju pada radnika sa tlo.

Podizanje radnika na neku određenu dozvoljenu visinu se može vršiti ako se radi sa propisno
izrađenim radnim platformama (slika 9.)

Slika 10 – Neprpisno prevoženje radnika

(Izvor: Vidović M., Viljuškari,Sabraćajni fakultet, departman za logistiku, Beograd, 2005. godina)

Prilikom prevoza radnika (slika 10.) može doći do samog povređivanja radnika.
U slučajukretanja viljuškara u krivini može doći do zaklanjanja vidika rukovaoca viljuškarom
kao i do gubitka ravnoteže viljuškara.