Osnove finansija

1 

ОСНОВЕ

ФИНАНСИЈА

 
1. 

Финансије

као

научна

дисциплина

Финансије

као

научна

дисциплина

темељи

своје

изучавање

на

општим

економским

принципима

.  

Основни

интерес

финансија

данас

је

јавни

и

друштвени

интерес

. 

Као

свака

начна

дисциплина

и

финансије

има

своју

ТЕОРИЈУ

  (

чине

је

економска

  , 

политичка

, 

социјална

,

образована

, 

културна

и

др

дејства

) 

и

ПОЛИТИКУ

  (

финансијска

политика

). 

Финансије

се

деле

на

микро

и

макрофинансије

.  

2. 

Предмет

и

задаци

изучавања

финансија

Финансијска

економика

изучава

финансије

пословања

предузећа

да

би

се

извршило

финансирање

уз

најмање

трошкове

.   

Финансијска

политика

је

примењена

наука

о

финансијама

. 

Финансијско

право

је

скуп

правних

прописа

којима

се

регулише

питање

из

области

финансија

.  

Финансије

се

деле

на

:  

Макрофинансије

обухватају

монетарне

финансије

, 

јавне

-

друштвене

финансије

, 

банкарство

,   

међународне

финансије

и

осигурање

.   

Монетарно

кредита

политика

представља

скуп

начела

, 

правила

,  

ставља

у

регулативу

кредитних

односа

, 

извора

кредита

, 

носилаца

услова

кредита

.  

Микрофинансије

обухватају

финансије

на

нивоу

предузећа

.  

Задатак

изучавања

финансија

је

да

благовремено

прибаве

новчана

средства

за

задовољење

одређених

потреба

у

делокругу

рада

државних

органа

  (

судства

,

одбране

, 

полиције

…), 

друштвене

делатности

 (

наука

,  

образовање

, 

здравство

,, 

култура

).  

4. 

Појам

 , 

суштина

и

настанак

осигурања

Појам

осигурања

се

односи

на

сигурност

и

поверење

у

нешто

, 

обезбеђење

, 

и

изражава

сврху

која

се

састоји

у

пружању

неке

сигурности

. 

Живот

човека

, 

његово

здравље

и

имовина

, 

средства

којима

располаже

, 

створена

добра

људског

рада

, 

могу

бити

угрожени

штетним

догађајима

.

Осигурањем

кроз

заједницу

ризика

, 

на

основу

доприноса

свих

њених

чланова

, 

пружа

се

економска

заштита

. 

Колективна

одбрана

од

штетних

догађаја

и

колективно

сношење

ризика

је

прилично

стара

институција

. 

Осигуравач

је

заједница

ризика

која

се

уговором

о

осигурању

обавезује

да

за

одређену

цену

 (

премију

) 

исплати

осигуранику

осигурану

суму

, 

односно

накнаду

, 

када

наступи

осигурани

случај

.  

У

процесу

осигурања

јављају

се

субјекти

осигурања

  a 

то

су

:   

осигураник

 – 

лице

или

организација

која

врши

осигурање

и

осигуравалац

 – 

организација

која

се

бави

осигурањем

и

за

осигурање

узима

од

осигураника

одређену

накнаду

као

цену

осигурања

.  

5. 

Функције

осигурања

a) 

Функција

чувања

имовине

Непосредно

  –

састоји

се

од

мера

које

се

предузимају

да

би

се

отклонила

опасност

од

штетних

догађаја

Посредно

 –

састојисе

у

обнављању

оштећене

имовине

или

у

накнади

штете

b) 

Новчано

-

мобилизаторска

функција

Мобилишу

се

средства

која

се

састоје

из

већег

броја

мањих

уплата

, 

које

све

заједно

на

крају

чине

велика

средства

.  

2 

c) 

Социјална

функција

Осигурава

правна

и

физичка

лица

уплатом

одређене

суме

новца

– 

осигурањем

имовине

и

лица

. 

6. 

Елементи

осигурања

Свако

осигурање

садржи

три

основна

елемента

: 

ризик

, 

премија

и

накнада

Ризик

је

реална

могућност

настанка

економски

штетног

догађаја

. 

Да

би

догађај

могао

да

буде

обухваћен

осигурањем

, 

мора

да

постоји

могућност

његовог

настанка

.  

Премија

представља

новчани

износ

који

осигураник

плаћа

осигуравачу

на

основу

закљученог

уговора

о

осигурању

и

представља

цену

осигурања

. 

При

уговарању

премије

, 

учествују

две

стране

: 

осигураник

или

уговарач

осигурања

и

осигуравајућа

организација

.  

Накнада

из

осигурања

је

висина

средстава

која

осигуравач

даје

осигуранику

или

кориснику

осигурања

на

име

настале

штете

у

осигурању

имовине

и

лица

.  

7. 

Осигурање

са

различитих

аспеката

Може

бити

економски

, 

правни

и

технички

аспекта

.  

Са

економског

аспекта

осигурање

је

институција

чији

је

циљ

накнада

штете

која

настаје

у

друштву

.  

Са

правног

аспекта

, 

осигурање

проучава

права

и

обавезе

уговорних

страна

 – 

осигураника

и

осигуравача

, 

организацију

осигуравајућих

компанија

као

привредних

предузећа

. 

Са

техничког

аспекта

осигурање

је

математичко

-

статистичка

категорија

која

се

испољава

кроз

атомизирање

ризика

 (

његово

распоређивање

на

мноштво

осигураника

, 

тј

. 

уситњавање

крупних

штета

на

велики

бр

. 

малих

) 

и

њихово

нивелисање

на

знатно

нижем

нивоу

.  

8. 

У

чему

је

значај

осигурања

? 

Основни

циљ

осигурања

јесте

економска

заштита

имовине

и

лица

од

ризика

који

им

прете

. 

Вишеструка

улога

осигурања

се

састоји

још

и

у

: 

- 

заштити

осигураника

 -  

се

односи

на

обезбеђење

осигурањем

у

случају

смрти

,  

трајног

губитка

радне

способности

, 

и

безброј

других

разлога

. 

Имовина

се

може

осигурати

од

последица

пожара

, 

града

, 

поплаве

, 

крађе

итд

.. 

- 

заштити

трећих

лица

 - 

без

своје

кривице

, 

лица

могу

претрпети

штету

или

бити

угрожена

ризицима

насталим

као

последица

општег

напретка

 (

у

јавном

саобраћају

, 

итд

- 

значаја

осигурања

за

привреду

земље

 -  

Средства

која

се

прикупљају

путем

осигурања

су

велика

. 

Осим

што

служе

за

надокнаду

штете

она

се

могу

депоновати

код

банке

и

заједно

са

банкарским

средствима

служити

за

кредите

или

за

инвестирање

. 

- 

осигурање

као

јавна

служба

 - 

осигурање

је

делатност

од

посебног

значаја

за

друштво

па

прераста

третман

приватног

посла

и

постаје

јавна

служба

.  

- 

међународни

значај

осигурања

 - 

Огледа

се

кроз

међународне

уговоре

осигурања

и

реосигурања

 (

на

пр

. 

осигурање

у

вези

са

радовима

у

иностранству

или

осигурање

живота

радника

који

раде

у

иностранству

) 

4 

10. 

Финансирање

осигурања

Са

финансијског

аспекта

, 

осигурање

представља

механизам

за

формирање

новчаних

резерви

. 

Основни

извор

финансирања

осигурања

је

наплаћена

премија

. 

Финансијске

организације

се

могу

поделити

на

:   

-

примарне

,  

-

секундарне

. 

Фондови

осигурања

се

формирају

из

премије

осигурања

које

плаћају

осигураници

као

цену

осигурања

. 

Бруто

премија

је

премија

осигурања

коју

уплаћује

осигураник

а

састоји

се

из

нето

премије

и

режијског

додатка

. 

Најзначајнија

средства

којима

осигуравајућа

компанија

располаже

су

: 

а

) 

почетни

фонд

сигурности

  -  

овај

фонд

сигурности

је

услов

за

оснивање

и

пословање

осигуравајуће

компаније

.. 

б

) 

техничке

резерве

чине

:    - 

преносне

премије

,  - 

резервисане

штете

и

  -   

износи

за

масовне

и

катастрофалне

штете

и

ц

) 

математичка

резерва

12. 

Новац

и

функције

новца

Појављивање

и

употреба

новца

почиње

са

појавом

робне

размене

. 

До

тада

се

размена

обављала

непосредно

 – 

трампом

. 

Функцију

општег

еквивалента

су

обављали

стока

, 

со

, 

крзно

, 

текстил

и

сл

. 

Појављује

се

метал

са

одређеном

тежином

, 

уз

утискивање

одређених

знакова

. 

Појављује

се

злато

у

улози

општег

еквивалента

који

почиње

да

успешно

решава

проблем

функционисања

размене

због

особина

које

поседује

а

то

су

: 

постојаност

, 

реткост

, 

дељивост

, 

при

чему

се

не

мења

однос

збира

делова

и

целине

.   

Злато

има

: 

Вредност

јер

је

за

његову

производњу

утрошен

људски

рад

Употребну

вредност

 – 

јер

се

може

користити

у

различите

сврхе

Злато

је

дуго

имало

доминантну

улогу

новца

а

има

је

и

данас

али

у

мањој

мери

. 

Данас

постоје

и

друге

врсте

новца

: 

папирни

, 

кредитни

, 

депозитни

новац

. 

Функције

новца

су

1. 

Функција

мере

вредности

-  

2. 

Функција

прометног

средства

3.

Функција

средства

плаћања

. 

4. 

Функција

новца

као

средства

за

згртање

блага

. 

5. 

Функција

светског

новца

6.  

Функција

новца

као

израза

солвентности

и

ликвидности

 –  

Ликвидност

се

односи

на

краткорочну

временску

усклађеност

, 

тј

. 

способност

банке

да

одговори

доспелим

обавезама

у

одређеном

року

. 

Принцип

солвентности

даје

примат

дугорочној

временској

усклађености

тј

. 

сталној

способности

банке

да

своје

обавезе

исплати

у

целини

. 

Неликвидност

настаје

у

случају

кад

код

одређеног

субјекта

 (

предузећа

, 

банке

) 

наступи

стање

неусклађености

између

измирења

обавеза

и

наплате

потраживања

.  

7. 

Функција

новца

као

гаранта

слободе

конзума