2
Увод
У савременој привреди олигопол је најчешће сусретана тржишна форма у којој конкурише
мали број предузећа и где је улазак нових конкурената ограничен постојањем великих
улазних баријера. Постојање малог броја предузећа која послују у условима релативно
затвореног тржишта захтева од предузећа стратешко промишљање и повлачење
стратешких потеза.
На олигополском тржишту одлуке предузећа утичу на пословање његових конкурената,
тако да оно приликом одлучивања мора водити рачуна о томе какву ће последицу та
одлука оставити на његове конкуренте и какав ће бити њихов одговор.
Олигопол је тржиште у којем доминира неколико продаваца, од којих неки имају велико
учешће на тржишту и способност да утичу на формирање цена.
У високо развијеним, савременим тржишним привредама, олигопол представља синоним
великог бизниса. Олигополска грана укључује групу великих фирми. Свака од тих
великих фирми помно прати акције ривалских фирми.
Неки олигополи продају производе који су суштински идентични као што је, на пример,
ваљани челик из различитих челичана. Други олигополи продају производе који су сасвим
различити у очима купаца, примера ради, различите типове кола, као што су шевролет,
форд, итд.
У условима потпуне конкуренције менаџери не доносе одлуке о ценама, већ прихватају
цене које диктирају тржишне снаге и прилагођавају своју продају. Фирме у условима
потпуне конкуренције чак не знају већину својих конкурената. Међутим, олигополисти
нису зависни од тржишних снага у мери какав је случај код потпуне конкуренције. Због
тога они морају да брину о ценама, да троше на пропаганду и да покушају да разумеју
понашања својих ривала.
Кроз рад је приказан појам олигопола, шта он представља и које су његове
карактеристике, који су извори олигопола, модели олигопола, стратешко понашање на
олигополском тржишту и преко којих стратешких активности се остварује то понашање.
4
Олигополи се најчешће јављају у тешкој индустрији, као што су: производња челика,
минералних сировина,нафте, аутомобила, авиона, лекова, компијутера,и других
производа.
Утицај на формирање цена на тржишту је у потпуности различит између произвођача са
хомогеним и диференцираним призводима.
Произвођачи са хомогеним производима морају да воде рачуна о цени својих
конкурената, јер у случају да произвођачи одлуче да повећају цену производа који имају
своје супституте, то ће усмерити потрошаче да купују производе код њихове
конкуренције.
Супротно ће се десити код произвођача диференцираних производа. Повећање цене истих
производа неће изазвати осипање купаца и њихово преузимање од стране конкуренције.
2. Карактеристике олигопола
Основне карактеристике олигопола су :
1. Мало продаваца ;
2. Продаја благо диференцираних и хомогених производа ;
3. Олигополска предузећа, дугорочно гледано,остварују високе профите јер постоје
бројне баријере за улазак нових конкурената.Све баријере могу се поделити на
структурне баријере и стратешке баријере.
4. Од предузећа на олигополском тржишту се захтева стратешко промишљање при
доношењу пословних одлука.
3. Стратешко понашање предузећа на олигополском тржишту
У савременој привреди олигопол је најчешће сусретана тржишна форма којој конкурише
мали број предузећа и где је улазак нових конкурената ограничен постојањем великих
улазних баријера.
Постојање малог броја предузећа која послују у условима релативно затвореног тржишта
захтева од предузећа стратешко промишљање и повлачење стратешких потеза.
На олигополском тржишту одлуке предузећа утиче на пословање његових конкурената,
тако да оно приликом одлучивања мора водити рачуна о томе какву ће последицу та
одлука оставити на његове конкуренте и какав ће бити њихов одговор.
5
3.1.
Неопходност стратешког понашања на олигополском тржишту
Стратешко промишљање и понашање компанија своје основе вуче из теорије игара.Ова
теорија је развила богат аналитички апарат за проучавање понашања економских
субјеката, нарочито на олигополском тржишту.
Теорија игара је омогућила квалитетну анализу стратешких ситуација које се базирају на
два основна принципа:
1.
Сваки субјект одлучивања, у току процеса одлучивања, мора да узме у обзир
могуће реакције осталих тржишних субјеката. На тај начин приликом повлачења својих
пословних потеза он води рачуна о томе како ће конкуренти реаговати на његове акције.
2.
Сваки субјект процеса одлучивања се понаша максимално рационално настојећи
да оствари за себе најповољнији исход.
Ова два принципа говоре да сваки играч у процесу доношења одлука мора рационално да
предвиђа понашање осталих учесника у игри настојећи да својим акцијама оствари
најповољнији исход за себе.
Стратешко промишљање подразумева да предузеће разуме позицију конкурента и да је
способно да предвиди његове могуће реакције. Приликом оваквог промишљања предузеће
треба да пође од чињенице да је његов конкурент рационалан.
Претпоставка о рационалности конкурената је веома битна, али се углавном не уважава.
То је разлог због чега предузећа доносе погрешне стратешке одлуке. Погрешно
одлучивање је често продукт чињенице да се конкурент потцењује.
Стратешко понашање је такво повлачење потеза од стране предузећа, када оно утиче на
конкуренте да се понашају онако како то њему одговара. Сваки потез који повлачи
предузеће назива се стратешки потез.
Сценарио стратешких потеза предузећа утиче на очекивања која имају конкуренти, а та
очекивања у великој мери утичу на њихово понашање. Из тога следи да стратешки потези
предузећа преко очекивања утичу на понашање конкурената тако што га ограничавају.
Стратешко понашање компанија на олигополском тржишту остварује се преко
следећих стратешких активности, односно потеза:
1. Претње, обавезивање и поверење у акције конкурената;
2. Спречавање уласка;
3. Преговарање и сарадња између компанија и
4. Повезивање компанија.
2
2
Костић Мр. Милан ,“ Стратешко понашање предузећа на олигополском тржишту“ ,Економски хоризонти,
2009.
