Број погинулих у саобраћајним несрећама широм света износи око 3280 жртава дневно и око 1,24
милиона годишње. Од тога, 2,2 % смртних случајева је проузроковано несрећама на друму.
Статистике показују да свакодневно око 1000 младих, до 25 година старости изгуби живот у
саобраћајним незгодама. Од тога, по наведеним истраживањима умор и поспаност јесу узрок
између 10 и 25% укупног броја саобраћајних несрећа у свету с тим да ове несреће често имају
озбиљне последице као што су смртни исход или тешке повреде.

Дефинисање основних појмова

Саобраћај представља једну од четри егзистенцијалне функције у савременом друштву, током
чијег се одвијања дешавају бројне негативне појаве. Најчешће су саобраћајне незгоде, па се
сходно томе, на листи десет најозбиљнијих узрока смртности у свету повреде у саобраћају налазе
на деветом месту.

Безбедност саобраћаја предсатвља посебну дисциплину која обухвата природне, техничке и
друштвене науке. Безбедност саобраћај покушава да открије које су законитости настанка штетних
последица које могу да настану и ради оптималне организације саобраћајног система и
минимизирања штетних последица попут:



Саобраћајних незгода са свим мерљивим последицама

Концентрација и пажња су битни фактори за сваког возача. Постоје три аспекта која имају важну
улогу везано за концентрацију а то је:



Селективност



Интензитет



Мотивација

Вожња у стању умора повећава ризик од саобраћајне незгоде скоро четри пута.

Поспаност представља неуробиолошку потребу за спавањем а замор и умор као термини су
везани за време које неко проведе у обављању одређеног посла.

Иако су узроци умора и поспаности различити, ефекти који су најчешћи као узрочници су:

1. Недостатак сна
2. Лош квалитет спавања
3. Потреба за сном изазвана унутрашњим биолошким сатом.

Немогућност да се сетимо последњих неколико секунди или неколико минута вожње јесте
упозорење да смо уморни и указује на појављивање микроспавања. Може да траје мање од
секунде, мада у просеку траје мање од 4-5 секунди, али и неколико минута.

Ако се возач нађе у ситуацији да вози у стању у ком је евидентан недостaтак сна односно,
евидентна је недовољна наспаваност, посебно касно у ноћ и у зору, повећава се ризик од
микроспавања и губитка контроле над возилом.

Фактори које наводи Инић попут алкохола, умора, болесна стања, недостатак психофизичких
способности веома су битни за очување безбедности у саобраћају. Потом, Драгач (2000)наводи

изненадан прелазак возила на саобраћајну траку намењену за кретање возила из супртоног
смера

као један од фактора, или

неадекватно савладавање кривине на низбрдици пута од

стране возача путничког возила из супротног смера

или Вујанић и сарадници (2012) који наводе

високу или неодговарајућу брзину, или „вишу силу“

која представља отказ неког елемента у

систему човек (Ч) возило (В) пут (П) околина (О).

Узроци настанка саобраћајних незгода најчешће се своде на човека и возило, веома ретко на
спољне утицаје.

–

Природа настанка умора код возача

неопходност увођења

система за праћење будности

Умор представља бихејвиорално стање које је повезано са осећајем истрошености и осећајем
неудобности често праћено боловима у мишићима и одбојношћу везаном за наставак вршења