PRAVO ZALOGE NA POKRETNIM STVARIMA
(seminarski rad iz stvarnog prava)
STUDENT: MENTOR:
1
SADRŽAJ:
1.1 UVOD (POJAM ZALOŽNOG PRAVA)………………………………….………… 3
1.2 ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR -
BEZDRŽAVINSKA ZALOGA…………………………………………………………7
1.3 PREDMET ZALOŽNOG PRAVA…………………………...……………………..8
1.4 UGOVORNE
STRANE………………………………….………………………….8
1.5 PRAVNA
DEJSTVA
UGOVORA
O
ZALOZI…………..………………………..9
1.6 POSEBNE
UGOVORNE
ODREDBE O
NAMIRENJU…………………………..9
1.7 REDOSLED
ZALOŽNIH
PRAVA………………………………………………..10
1.8 NAMIRENJE………………………………………………………………………..11
1.9 NAČIN
NAMIRENJA………………………………………………….…………..12
2.0 PRESTANAK ZALOŽNOG PRAVA……………………………………………...13
2.1 REGISTAR ZALOGE……………………………………………………………....13
2.2 ZAKLJUCAK……………………………………………………………………….15
2.3 LITERATURA………………………………………..…………………………….16
2
Založni poverilac može realizovati potraživanje koje je obezbeđeno
založnim pravom iz vrednosti založene stvari samo sudskim putem (načelo
oficijelnosti zaloge). U našem pravnom sistemu je zabranjena lex
commissoria.
2)
Založno pravo može postojati samo na određenoj stvari i njime se može
obezbediti samo određeno potraživanje uz izuzetke koji se odnose na
uslovno i buduće potraživanje.
Založno pravo je nedeljivo, jer cela stvar obezbeđuje potraživanje dok ne
bude namirena u celini.
Založiti se može svaka individualno određena nepotrošna pokretna stvar
koja se nalazi u prometu, kao i stvar određena po rodu ako se
individualizuje, pa čak i novac pod određenim uslovima (određena,
posebno izdvojena suma novca ili određeni deo novčane mase).
1)
dr. Obren Stanković i dr Miodrag Orlić - Udžbenik Stvarno pravo, Beograd.
2)
lex commissoria – pravo poverioca da u slucaju ne placanja potrazivanja, založnu stvar zadrzi
Na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se dužniku nalaže isplata
duga, zalogoprimac može podneti predlog sudu da se založna stvar proda
na javnoj prodaji u izvršnom postupku, radi namirenja potraživanja
obezbeđenog zalogom. Založena stvar se po pravilu prodaje na javnoj
prodaji, osim ako stvar ima tržišnu ili berzansku cenu, u kom slučaju se
prodaje po toj ceni. Iz cene dobijene prodajom založene stvari
zalogoprimac ima pravo da naplati glavno potraživanje, kamatu, troškove
realizacije zaloge i troškove čuvanja založene stvari.
Kada se založena stvar nalazi u rukama zalogoprimca, glavno potraživanje
zalogoprimac može naplatiti iz cene dobijene prodajom i onda kada je
potraživanje zastarelo, ali u tom slučaju ne može se naplatiti kamata.
Zalogoprimac ima pravo prvenstva u namirenju iz založene stvari, tj.
vrednosti dobijene prodajom.
Moguće je i višestruko zalaganje iste stvari. U tom slučaju redosled isplate
određuje se prema vremenu kada su nastala založna prava, a ne prema
vremenu nastanka potraživanja. Obrnut redosled namirenja važi u
4
poslovima privrednog prometa. Taj red je obrnut redu nastanka založnih
prava i naplata se vrši od poslednjeg nastalog potraživanja, pa unazad.
Pravilo je da zalogoprimac ima državinu stvari, sudržavinu ili posrednu
državinu (u slučaju višestrukog zalaganja). Državina docnijeg
zalogoprimca (kod višestrukog zalaganja) ogleda se u tome da zalogodavac
pismeno obavesti prvog zalogoprimca o zaključenju drugog ugovora o
zalozi i naloži mu da u slučaju isplate potraživanja, založenu stvar preda
drugom zalogoprimcu, a ne da je vrati zalogodavcu.
Založena stvar će na zahtev zalogodavca biti predata trećem licu (koje će je
držati za zalogoprimca) u slučaju kada zalogoprimac predmet zaloge ne
čuva kako treba ili sa njom postupa suprotno ugovoru ili zakonu. Takav
zahtev se ostvaruje sudskim putem. U tom slučaju zalogoprimac ima
državinu posredno, preko trećeg lica, koje stvar drži u njegovom -
zalogoprimčevom interesu.
Zalogoprimac nema pravo na upotrebu založene stvari (osim ako je
ugovorom predviđeno), a ima pravo na plodove (osim ako to pravo
ugovorom nije isključeno). Od ubranih plodova smanjuje se iznos
dugovanja.
Zalogodavac odgovara za materijalne i pravne nedostatke založene stvari.
Ako založena stvar u trenutku zalaganja ima nedostatke, zalogoprimac ima
pravo na dopunu zaloge. Ako vrednost založene stvari bude smanjena
posle tog trenutka, zalogodavac ne duguje drugu stvar u zalogu, kao i ako
založena stvar propadne usled više sile ili krivicom trećeg.
Zalogoprimac ima pravo sledovanja putem tužbe za povraćaj državine
založene stvari, u kom postupku će uspeti samo ako tuženi nema pravni
osnov za državinu ili ima slabiji pravni osnov. On ima pravo i na
samopomoć.
Zalogoprimac ima obavezu da čuva založenu stvar sa pažnjom dobrog
domaćina ili dobrog privrednika kod ugovora u privredi, bez obzira da li
ima pravo da je upotrebljava ili ne (u suprotnom zalogodavac može preko
suda da traži oduzimanje stvari od zalogoprimca i predaju trećem na
čuvanje). On ima obavezu da se uzdrži od upotrebe stvari (osim ako je
ugovorom drukčije predviđeno) i da založenu stvar vrati zalogodavcu po
izmirenju duga.
5
