ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
за образова
њ
е васпитача у Кикинди
Тривијализам версус авангардизам
-
Семинарски рад-
Ментор: Студент:
Мр Стеван Илић
Тијана Витковић
Бр. Индекса: 5171
2016.година, Кикинда
2
Тривијализам версус авангардизам
2016
САДРЖАЈ
Увод................................................................................................................................3
Кич и тривијализам.......................................................................................................4
Авангардизам.................................................................................................................5
Појам авангарде.............................................................................................................6
Опис и порекло термина...............................................................................................6
Теоретичари авангарде.................................................................................................7
Авангарда и дручштвена матица.................................................................................7
Авангарда и марксизам.................................................................................................8
Карактеристике авангарде............................................................................................9
Авангардни уметнички покрет.....................................................................................9
Закључак.......................................................................................................................11
Литература...................................................................................................................12
4
Тривијализам версус авангардизам
2016
Кич и тривијализам
У данашње време веома често се помиње ова реч, и не само да се
помиње већ је и веома заступљена, што међу млађом популацијом тако све
више и међу старијом. Међутим ово није нова реч, помињала се и 1990.
године када је Л. Гиц издао књигу “Феноменологија кича” и отворено
говорио о овом феномену.
Лудвиг Гиц је говорио о условима за могућност кича. Он промиче
становиште једне антрополошке естетике, одричући се описивања
производа кича у корист посматрања самог кич доживљаја. Позивајући се
на Броха он у незаобилазној форми говори о кич човеку.
Пошто је доживљавање и уживање поставио као полазну основу
истраживања, Гиц прилази анализи естетског уживања са једне стране а
уживању у чистом кичу са друге стране.
Оно што овај аутор приписује естетском уживању представља
постојање естетске дистанце према објекту уживања чиме се просто
трансцендира пасивно уживање. Путем естетског уживања реципијент
осваја слободу заузимања става.
Већ одавде постаје јасно да основна постигнућа кича леже у де-
демонизовању живота и то баш тамо где говори супротно: смрт, рат,
кривица, невоља, рођење итд. Кич, могло би се рећи, успева да граничне
ситуације људске егзистенције преобрати у дирљивау идилу. Управо у де-
демонизацији живота и наглашавању идиличности може се сагледати
готово мистичнапривлачност кича за широке масе и његова идеолошка
функција. Путем кича и тривијалног човек се препусшта и урања у једно
пријатно, хомогено расположење. Произбођење расположењапредставља
основни задатак кича. Човек тако напросто одагнава стања злобе, бриге и
страха промоцијом сладострашћа расположења односно наслађивачког
искуства.
