UNIVERZITET UNION BEOGRAD
FAKULTET ZA POSLOVNO INDUSTRISKI MENADZMENT
SEMINARSKI RAD
ELEKTRONSKO POSLOVNJE
POSLOVNE KOMUNIKACIJE
TEMA:
INTERNET
Mentor:
Studenti
Seminarski rad –
Elektronsko poslovanje I poslovne komunikacije. Tema - Internet
Prof.
Dr Dragan Ćosić
Pilavac Aldin
SADRZAJ
Značaj informacione tehnologije za razvoj poslovnih
komunikacija.................................. 3-4
Povezivanje
na
internet..............................................…………………….
………………………………………… 5
Multimedijalne komunikacije i internet………………………..….………………………………..
…………………6-15
POSVECENOST CILJU……………………………………………………….16-18
2
Seminarski rad –
Elektronsko poslovanje I poslovne komunikacije. Tema - Internet
informacija se standardno meri u bitima u
sekundi (bits per second).
Digitalni signal je više diskretan,
nego kontinualan sistem, tako da se
mora prevesti u analogni signal ukoliko
se želi da se transfer vrši kroz analogni
sistem. Npr. ukoliko se želi izvršiti prenos
podataka preko telefonskih linija koje
rade na bazi analognih signala mora se
izvršiti konverzija digitalnih signala u
analogne. Uređaji koji vrše ovu konverziju
nazivaju se modemi koji predstavljaju
štampane ploče i ugrađuju se u određene
slotove na matičnu ploču računara
(interni) ili se vezuju kao periferni uređaji
(eksterni).
Prenos podataka putem
telekomunikacionih mreža može biti
jednosmerni
(simplex
prenos)
poludvosmerni (half duplex) koji podržava
prenos podataka u oba smera, ali se u isto
vreme podaci kreću samo u jednom
smeru i dvosmerni (duplex) u kojima se
podaci kreću o oba smera istovremeno.
Postoji najmanje šest vrsta
komunikacionih medija kojima se
povezuju fizički udaljeni računari:
- telefonski kabl (upletena žica),
- koaksijalni kabl,
- UTP kablovi
- mikrotalasi i drugi oblici radio
prenosa,
- optička vlakna,
- satelitski prenos,
Telefonski kablovi predstavljaju
jedan
od
najstarijih
komunikacionihnmedija za prenos
podataka koji rade na bazi analognih
signala. Pošto su u većini institucija u
celoj zgradi provedene telefonske linije
relativno jednostavno se mogu iskoristiti i
za povezivanje PC računara. Brzina
prenosa podataka je relativno mala (oko
10 megabita u sekundi) a jedan od
osnovnih nedostataka je osetljivost na
šumove i elektromagnetne talase.
Koaksijalni kablovi su slični
antenskim koji se koriste za kablovsku
televiziju, a sastoje se od dobro izlovane
bakarne žice koja može da prenese veću
količinu podataka od telefonskih kablova
(do 200 megabita u sekundi). U praksi se
najčešće koriste koaksijalni kablovi tipa
RG-58 i RG-62. Postoje tzv. "tvrdi" i "meki"
koaksijalni kablovi, a zbog jednostavnosti
instalisanja, u poslednje vreme češće se
koriste "meki" kablovi.
4
Seminarski rad –
Elektronsko poslovanje I poslovne komunikacije. Tema - Internet
UTP kablovi se koriste za
povezivanje računara uz korišćenje HUB-
ova, sa standardnom brzinom od 100
megabita u sekundi. Posebno dobro
svojstvo računarskih mreža sa UTP
kablovima je otpornost sistema na
kvarove koji mogu da nastupe na jednoj
radnoj stanici, što znači da ukoliko dođe
do prekida na jednom delu mreže, ostatak
radi bez značajnijih poremećaja.
Kablovi sa optičkim vlaknima se
sastoje od velikog broja žila čistog
staklenog vlakna veličine čovekove dlake
koje se povezuju u kablove, a transfer
podataka se vrši transformacijom
podataka u snopove svetlosti koji se šalju
kroz optičke kablove. Brzina prenosa
podataka je od 500 kilobita do nekoliko
biliona bita u sekundi. Ovaj prenos je
znatno brži i trajniji od prenosa podataka
žičanim medijem i odgovara satelitskim
sistemima koji omogućavaju prenos veće
količine podataka. Teži je za instalaciju od
prethodna dva medija ali omogućava
povezivanje računara na veće udaljenosti
(nekoliko hiljada metara bez regeneracije
signala) i otporni su prema delovanju
elektromagnetnih talasa (radio-prijemnici i
predajnici, fluorescentno svetlo i dr.).
Mikrotalasni sistemi služe za prenos
signala visoke frekvencije kroz atmosferu,
a koriste se kod telekomunikacija velikog
obima. Mikrotalasni signali se prostiru
pravolinijski i ne prate zakrivljenost
zemlje, tako da se prenosne stanice
moraju locirati na svakih 40-50
kilometara. Ovi sistemi spadaju u bežične
prenose i ne zahtevaju instalaciju kablova
između računara, ali zbog velikog broja
potrebnih međustanica povećavaju se
troškovi
prenosa
podataka.
Prevazilaženje ovog problema može se
izvršiti kombinacijom prenosa podataka
sa satelitskim sistemima.
U zavisnosti od načina organizacije
telekomunikacionih komponenti radi
formiranja mreže može se izvršiti
klasifikacija mreža na osnovu
geografskog područja koji pokriva i
prema vrsti usluga koje obezbeđuje.
Internet je kolekcija mreža,
uključujući
Arpanet,
NSFnet,
regionalne mreže, lokalne mreže,
univerzitetske mreže, koje su
međusobno povezane u skladu sa
skupom protokola i servisa nazvanih
"Internet protocol suite". Veoma često
se ovaj skup skraćeno naziva TCP/IP
protokol, što je pogrešno jer su TCP i
IP posebni protokoli, a na Internet-u
se koriste i drugi protokoli kao što su
UDP i ICMP.
Zbog široke prihvaćenosti
naziva, TCP/IP će se koristiti kao
5
Seminarski rad –
Elektronsko poslovanje I poslovne komunikacije. Tema - Internet
Uspešno poslovanje podrazumeva
mnogo više od transakcije – ono
komunicira, sarađuje, uči, stvara, inovira,
planira, vrbuje nove poklonike... Sve su to
važni poslovni procesi koji itekako mogu
da profitiraju od primene tehnologija e-
poslovanja.
Takođe treba znati da i na Mreži
vladaju određena pravila ponašanja i
ophođenja, koja, ako preduzeće želi
poslovati kao ozbiljan privredni subjekt,
mora poštovati. “Oko bontona na Mreži, ili
kako se popularno kaže Netiquete, vlada
veoma podeljeno mišljenje. Ne toliko oko
njene primene na svim sistemima, jer se
podrazumeva da vlasnici privatnih sistema
mogu da nametnu svoja pravila, ali se
ogorčeno vode rasprave oko pravila
komuniciranja na Internetu, koji je po
mnogima jedini medijum van nečije
kontrole i cenzure.”
1
POVEZIVANJE NA
INTERNET
Internet posrednik -
“provajder” (
ISP -
Internet Service
Provider
Prema primenjenim
tehnologijama
povezivanje na
Internet se može
izvršiti:
1 Pantić S.: Računarske komunikacije, Kompjuter biblioteka, Čačak, 1996.
7
