1
DOMAĆI RAD
1.
Definišite kriminalne radnje menadžera, zatim, obrazložite zbog čega ne postoje
nepromenljiva pravila za definisanje kriminalne radnje, a, potom, objasnite doprinos Edwin-a
Shuterland-a i Donald-a R. Creesey-a naučnom proučavanju privrednog kriminala.
Kriminalne radnje menadžera podrazumevaju namerno lažno predstavljanje korporativnih ili
pojedinačnih nivoa performansi od strane zaposlenih na menadžerskim funkcijama koji žele da
ostvare korist od takvih kriminalnih radnji u smislu unapređenja, bonusa i ostalih ekonomskih
podsticaja i statusnih simbola.
Prema običnom poimanju ljudi kriminalne radnje podrazumevaju nepoštenje u formi namerne
obmane ili namernog lažnog predstavljanja materijalnih činjenica. Obzirom na to da
kriminalna radnja podrazumeva elemenat iznenađenja, trik, lukavstvo i nepoštene načine
putem kojih se drugi mogu prevariti, definitivna i nepromenljiva pravila za definisanje
kriminalne radnje ne postoje.
Edwin Shutherland
(1883-1950), najviše se bavio privrednim kriminalitetom koji su
prouzrokovali vrhovni menadžeri, a posledice najviše osećali akcionari i javnost. On je prvi koji
je 1939. godine progovorio o privrednom kriminalu, ili kako ga u SAD-u nazivaju
kriminalu
belih kragni.
On se suprotstavio do tada dominantnom shvatanju po kojem se kriminal javlja
samo u nižim slojevima društva i istakao tvrdnju da se kriminal u težim oblicima javlja u
krugovima društva sa višim društvenim statusom. U svom radu on je identifikovao i glavne
oblike u kojima se ispoljava ovaj kriminal:
1. Lažno finansijsko izveštavanje kompanije,
2. Poslovno podmićivanje,
3. Podmićivanje javnih službenika radi dobijanja poslova ili povoljnih propisa,
4. Manipulisanje na robnoj berzi,
5. Pronevera i nenamenska upotreba sredstava,
6. Lažno reklamiranje,
7. Zakidanje prilikom merenja,
8. Isporuka nekvalitetne robe,
9. Poreska utaja
Donald R. Creesey
(1919-1987), poznat po svom trouglu prevara, ističući daje prevara rezultat
prilika, pritisaka i racionalizacije
.
2.
Navedite osnovne vrste korupcije, prema području u kome se javljaju, a, zatim, navedite i
objasnite najčešće oblike korupcije, potom, navedite i obrazložite uzroke i posledice korupcije, a,
na kraju, nabrojte najčešće neuverljive izgovore za izbegavanje borbe sa korupcijom.
Osnovne vrste korupcije prema području u kome se javljaju
su:
Korupciju u javnoj upravi i
2
korupcije u privatnom sektoru.
Najčešći oblic korupcije su:
Podmićivanje
- obećanje, ponuda ili davanje bilo koje beneficije koja
neprimereno utiče na ishod odluka javnog službenika. Mito se može dati javnom
službeniku (direktno) ili preko druge osobe ili subjekta (indirektno). Mito može
podrazumevati novac, poverljivu informaciju, darove, i druge oblike.
Pronevera
- krađa sredstava od strane osobe kojoj su poverene ovlasti i kontrola
nad tim sredstvima.
Sukob interesa
- situacija u kojoj su privatni interesi ovlašćenog lica u suprotnosti
sa javnim interesom ili privatni interes utiče, ili može uticati, na nepristranost
ovlašćenog lica u obavljanju javne dužnosti.
Pristrasnost
- dodeljivanje poslova ili beneficija određenim pojedincima bez
obzira na sposobnosti. Ako je reč o članovima porodice, onda se naziva
nepotizam.
Iznuđivanje
- nezakonito i namerno dobijanje neke prednosti, materijalne ili
nematerijalne, od druge osobe ili subjekta, tako da joj se nameće nezakonit
pritisak u obliku pretnji ili zastrašivanja da bi je se prisililo da pruži određene
beneficije. Ova prisila može izražavati fizičku povredu, nasilje ili prepreku a
može čak uključivati i opasnost da treća strana bude ugrožena.
Uzroci korupcije
su brojni, a najčešći su:
nedemokratska poslovna kultura
odsutnost zakona, pravila i propisa, nedorečeni zakoni, pravila i propisi
odsutnost institucija koje vrše kontrolu
odsutnost transparentnosti
odsutnost odgovornosti
niske plate državnih službenika
mnogostruka i složena regulativa
široka, nekontrolisana diskreciona ovlašćenja
Nedostatak transparentnosti, neadekvatan nadzor i loši sistemi provođenja aktivnosti u javnom
sektoru, povećavaju verovatnoću izloženosti i društvene prakse sklone korupciji i kriminalu. Na
taj način se stvara poslovna klima u kojoj je ovakva negativna praksa nešto što je uobičajno, što
se podrazumeva i retko kažnjava. Pojedinci koji iskaču iz ovakve poslovne kulture imaju
probleme da zadrže posao jer se ne uklapaju u traženi način ponašanja. Korupcija koja se
razlikuje od prevare i po tome što ne ostavlja vidljive tragove u dokumentima organizacije,
računovođama i revizorima predstavlja dodatnu poteškoću u njenom otkrivanju. Međutim
negativni efekti, iskazani kroz reviziju učinka, neadekvatni i nelogični finansijski rezultati ili
efekti pojedinih projekata koji mogu ukazati na postojanje korupcije. Korupcija se pojavljuje
tamo gde se ukaze povoljna prilika, gde nema mehanizama kontrole, pa samim tim ni rizika.
Tamo gde je rizik mali, kazne blage, a dobit velika, odlični su preduslovi za bavljenje
korupcijom. Korupcija i finansijski kriminal se se pojavljuju i u sredinama gde nema ili su
4
Kompjuterski ili Sajber kriminal – sofisticirani kompjuterski kriminal koji obuhvata e
biznis, hakerisanje i krađe poverljivih informacija,
Oružane pljačke,
Provale.
Finansijske zločine mogu obavljati pojedinci, korporacija ili organizovana kriminalna grupa.
Žrtve mogu uključivati pojedince, korporacije, vlade, kao i cele ekonomije. Među navedenim
finansijskim zločinima posebno ćemo izdvojiti pranje novca, jer je ono najčešće direktno
povezano sa drugim i to nasilnim vidovima kriminala, kao što je trgovina drogom, ljudima i sl.,
kao i finansiranjem terorizma.
Uzroci pojave finansljskog kriminala su slični kao i oni vezani za korupciju. Uzroci korupcije su
brojni, a najčešće su: nedemokratska poslovna kultura, odsustvo zakona, pravila i propisa,
komplikovani i nedorečeni zakoni, pravila i propisi, odsustvo institucija koje vrše kontrolu,
odsustvo transparentnosti, odsustvo odgovornosti, niske plate državnih službenika, mnogostruka
i složena regulativa i široka, nekontrolisana diskreciona ovlašćenja i dr. Razlika između
finansijskog kriminala i korupcije je što se on pojavljuje u daleko više oblika i jednako i u
javnom i u privrednom sektoru, iako kada se govori o finansijskom kriminalu obično se misli na
privredni sektor.
4.
Navedite i obrazložite iz čega proizilazi uloga računovođa i revizora u borbi protiv korupcije
i kriminala, a, zatim, objasnite IFAC-ov dokument o borbi protiv korupcije, i, na kraju, navedite
vrste računovođa forenzičara u zavisnosti od namene i vrste posla koji obavljaju.
Uloga računovođa i revizora u borbi protiv korupcije i kriminala proizilazi iz:
Prirode posla koji obavljaju
— računovođe su te koji se prvi susreću sa dokumentima o
odgovarajućoj transakciji i predstavljaju prvu instancu na kojoj se data transakcija
kvalificira i kvantifikuje, te na odgovarajući način evidentira u skladu sa eksternim i
internim propisima i MRS i MSFI. Oni su prvi koji trebaju i mogu uočiti bilo kakve
nepravilnosti u vezi sa datom transakcijom, bilo da obavljaju poslove u računovodstvu ili
u internoj kontroli ili kao interni ili eksterni revizori, zavisno od njihovog položaja i
uloge u preduzeću i van njega, a sve to u skladu sa etičkim standardima njihove profesije.
Njihove obaveze da štite javni interes društva
- i to po najvišim etičkim standardima i
ličnom moralu zasnovanim, pre svega na integritetu, objektivnosti i neutralnosti.
Njihovog strateškog položaja unutar organizacije
– koji podrazumeva privilegovan
pristup poverljivim informacijama bilo da je na položaju računovođe, internog
kontrolora, spoljnog revizora ili savetnik.
Računovođe se kroz
Međunarodnu federaciju računovođa (
IFAC
)
aktivno uključeni u borbu
protiv korupcije i finasijskog kriminala. IFAC kao krovna institucija struje 1999. godine je
usvojio dokumen pod nazivom „Računovodstvena profesija i borba protiv korupcije“.
U ovom
dokumentu
IFAC poziva udruženja računovođa širom sveta da se ujedine sa drugim profesijama,
poslovnim zajednicama, udruženjima, vladama, regulatornim i drugim organizacijama u borbi
protiv korupcije i finansijskog kriminala. Ovaj dokument sadrži nekoliko predloga, od kojih
