Одсек: Финансије, рачуноводство и банкарство
ДИПЛОМСКИ РАД
Ментор: Љиљана Малешевић
Студент: СлађанаВукајловић
Датум предаје рада: ___________
Број досијеа: 3ЦЈ/0070/09
Београд, 2012.
Одсек: Финансије, рачуноводство и банкарство
ДИПЛОМСКИ РАД
НАЧИН ФИНАНСИРАЊА ЛОКАЛНИХ
САМОУПРАВА
НА ПРИМЕРУ ОПШТИНЕ АЛИБУНАР
Комисија:
1.
, председник
(потпис)
2.
, ментор
-2-
самоуправе
3.4. Прелиминарни резултати
4. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ У
РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
4.1. Уставни положај локалне самоуправе
4.2. Облици непосредне демократије на нивоу локалне
самоуправе
4.3. Систем финансирања локалне самоуправе
5. ЕВРОПСКА ПОВЕЉА О ЛОКАЛНИМ САМОУПРАВАМА И ЗАКОН О
ФИНАНСИРАЊУ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
5.1. Образложење европске повеље о локалној самоуправи
5.1.1. Порекло Повеље
5.1.2. Опште напомене
5.2. Закон о финансирању локалне самоуправе
6. ПРИКАЗ БУЏЕТА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ АЛИБУНАР ЗА 2008.
ГОДИНУ
6.1. Приходи буџета
6.2. Издаци из буџета
ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА
ЛИТЕРАТУРА
УВОДНА РАЗМАТРАЊА
Финансије, као појам у најширем смислу, обухватају укупне
новчане односе, као и све акте и радње којима се заснивају и гласе
имовинско-правни односи изражени у новцу. Оне означавају новчани
аспект сваког привредног посла и новчану страну свих токова
националне привреде.
Према томе, у финансије спадају послови као што су: послови
текућих наплаћивања и исплаћивања у готовом новцу; одобравање,
коришћење и враћање кредита; уплаћивање премија и исплаћивање
накнада у осигурању; куповина и продаја валута и девиза; емисија
новца....
Даље, финансије обухватају организацију и рад банака и
осигурања, послове у вези са јавним приходима и јавним расходима,
послове привредне активности уопште и слично.
-4-
Финансије, као једна од дисциплина у економској науци,
темељи своје изучавање на општим економским принципима. Међутим,
финансије прилагођавају ове принципе својим специфичностима.
Основни аутономни принцип финансија данас је – јавни или друштвени
интерес. Поред овог основног принципа, финансије заснивају своју
функционалност и на низу других принципа – рационалности,
ефикасности, економичности, привредној и социјалној стабилности,
солидарности, узајамности, демократичности, федерализму, општости
итд.
Јавне финансије проучавају структуру и обим државне
потрошње, систем принуде и односе у и при опорезивању. У јавним
финансијама, више него у било којој другој научног дисциплини облици
теорије су историјски. Држава се увек „протеже“ у политички систем па
је за јавне финансије карактеристично да политичке структуре
предодређују начин и облик са којим држава организује и води своје
финансије и своје финансијске операције.
Институције и процедуре јавних финансија непосредно јачају и
шире демократско наслеђе у јавним пословима. Због тога су јавне
финансије дисциплина од високог приоритета у повећању потенцијала
политичких субјеката, и политике као способности за синтезу у
процесима позитивног друштвеног развоја.
У основи, јавне финансије предпостављају јавно управљање
државним и другим сродним и колективним пословима.
Професионално обављање делатности јавне управе, у оквиру
националних, регионалних и интернационалних институција, захтева
добру стратегију јавног управљања.
Институције као што су: устав, економија, социјална политика,
здравље и екологија, хуманитарни послови, методологија истраживања
и др., својим садржајима и својим циљевима уопште, намећу потребу и
процедуре квалитетног јавног управљања. Али и квалитетне оквире и
механизме, преко којих се може водити одговарајућа координација
политика и селективних механизама.
Из њеног дефинисања произилазе основне одреднице
локалне самоуправе. Локална самоуправа представља систем
остваривања права преко кога се остварују основни циљеви овог јавно –
правног ентитета.
Управо тај систем је састављен од одредница које детерминишу
сам појам локалне самоуправе.
-5-
Општина Алибунар
Због недостатака историјских извора, време настанка насеља на
територији општине Алибунар не може се поуздано утврдити. Па ипак,
на основу откривених остатака материјалне културе на подручју
општине, евидентирано је неколико преисторијских и античких
археолошких локалитета. Тако је у непосредној близини Алибунара
нађен археолошки материјал из млађег каменог и бронзаног доба, као и
разни предмети из времена доминације Римљана на овом подручју
Баната. Исто тако, пронађени су остаци материјалне културе из разних
етапа, од преисторије па све до доба Велике сеобе народа (VI и VII век н.
е.) у насељима Николинци, Иланџа и Банатски Карловац.
До средине XVI века низом војних похода Турци су освојили и ове крајеве
и прикључили их Отоманској царевини. После сеобе под Арсенијем III
Чарнојевићем 1690. године, када је из Србије на север кренуло 40.000
породица, број Срба у Војводини почео је да расте. Почетком XVIII века,
после ослобађања Баната од турске власти (1716. год.), почиње
интензивнији живот и развој насеља. Након протеривања Турака на
овим просторима извршено је пет колонизација. За време Марије
Терезије насељавани су Немци и Шпанци, а у XIX веку у ове крајеве
долазе Мађари, Румуни и Словаци.
Слика
: Центар Алибунара данас
-7-
