Znacaj i sektori prehrambene industrije
Sa gledista razvoja i reprodukcije bioloskih i ljudskih sposobnosti, ishrana je
najznacajnija komponenta zivotnog standarda celokupnog stanovnistva, jer
nijedna druga materijalna komponenta zivotnog standarda nema tako jak,
visestruk i trajno presudan uticaj na razvoj, formiranje i reprodukciju prirodnih,
fizickih i psihickih sposobnosti coveka.Hrana je osnovna egzistencijalna potreba
coveka I sve sto covek koristi u ishrani radi zadovoljenja svojih osnovnih potreba i
uspesne radne i druge aktivnosti, se svrstava u zivotne namirnice ili prehrambene
proizvode.
Problem ishrane nije samo fizioloske vec i ekonomske prirode, jer je pravilna
ishrana najbitniji cinilac radne sposobnosti ljudi. Trend proizvodnje hrane se
razilazi sa trendom porasta stanovnistva tako da se problem ishrane sve vise
izostrava. Zadovoljavanje potreba u ishrani uslovljeno je, pre svega, privrednom
razvijenoscu i geografskim polozajem pojedinih zemalja. U vecini zemalja izdaci za
ishranu zauzimaju prvo mesto u strukturi licne potrosnje. U razvijenim zemljama
njen udeo je obicno izmedju 15 i 20%, dok u siromasnim od dostize i preko 50%.
Hrana ima tri osnovne funkcije:
1. Izgradnja celija (rast mladog organizma i obnavljanje mrtvih celija)
2. Proizvodnja enegrije (potrebna za rad unutrasnjih organa, za izmenu
toplote i odrzavanje stalne temperature, za fizicki i umni rad)
3. Regulisanje osnovnih fizioloskih potreba (i snabdevanje organizma
zastitnim materijama koje nije u stanju proizvesti sam)
Kombinacija ove tri funkcije predstavlja ukupnu prehrambenu I nutritivnu
vrednost hrane.
Najveci deo prehrambenih proizvoda dobija se u okviru prehrambene
industrije, dok se manji deo dobija u okviru domace prerade
poljoprivrednih proizvoda, zanatstva I ugostiteljstva.
