SADRZAJ
:
1. Pojam i znacaj ugovora o turistickim uslugama……………………………………………………..…...3
2. Vrste ugovora o turistickim uslugama……………………………………………....................................4
3. Zakljucenje ugovora o turistickim uslugama……………………………………………………….….....5
4. Ugovor o organizovanju putovanja………………………………………………....................................5
5. Posrednicki ugovor o putovanju…………………………………………………….................................8
6. Ugovor o angazovanju ugostiteljskih kapaciteta – ugovor o alotmanu…….……………….….………...9
7. Vaucer……………………………………………………………………….…………………………..11
8. Prestanak ugovora o turistickim uslugama………………………………………………………….......12
.
LITERATURA…………………………………………………………………………………………….13
1
1. POJAM I ZNACAJ UGOVORA O
TURISTICKIM USLUGAMA
Turisticke usluge se javljaju ne samo u oblasti ugostiteljstva vec i u oblasti saobracaja,
osiguranja, trgovine, bankarstva i sl.
U ove usluge spadaju narocito: ugostiteljske usluge (smestaj,ishrana i dr.), turisticko-
agencijske usluge, turisticka putovanja, izleti u zemlji i inostranstvu, sportski lov i
ribolov, iznajmljivanje motornih vozila i plovila, prihvatanje, cuvanje i odrzavanje
plovila, pruzanje usluge igara na srecu, kao i usluge turistickih putovanja i izleta.
Takodje, pod turistickim uslugama podrazumevaju se i usluge kongresnog i zdravstveno-
rekreativnog turizma, kao i saobracajne usluge.
U poslu obavljanja turistickih usluga pojavljuje se sve veci broj subjekata. Razvojem
turizma sve veci znacaj dobijaju turisticke agencije, koje pored posrednickih i agencijskih
funkcija,sve cesce samostalno pruzaju turisticke usluge u svoje ime i za svoj racun.
Slozenost i visedimenzionalnost posla turisticke usluge cini otezanim njegovo
definisanje.
Ugovorom o turistickim uslugama obavezuje se jedna ugovorna strana - turisticka
organizacija,da drugoj ugovornoj strani – korisniku turisticke usluge, pruzi ugovorenu
vrstu turisticke usluge, a druga ugovorna strana (korisnik turisticke usluge) se obavezuje
da za izvrsenu ugovorenu turisticku uslugu plati prvoj ugovorenoj strani (turistickoj
organizaciji) ugovorenu nagradu.
U savremenim uslovima sve je teze razlikovati sadrzaj turistickih usluga u unutrasnjem i
medjunarodnom prometu, jer su razlike izmedju ovih turistickih usluga uglavnom, u
okviru uobicajenih standarda, kvantitativne prirode posto se u medjunarodnom turizmu
mora uvek pojaviti nekoliko posebnih turistickih usluga koje se ne pojavljuju u
unutrasnjem turizmu, kao npr. obezbedjenje pasosa i viza, strane valute, eventualno
obezbedjenje strucne vodicke sluzbe itd.
Nagli razvoj turizma je doveo do toga da su se izradila prva medjunarodna pravila o
turizmu, a isto tako su osnovane odgovarajuce medjunarodne organizacije u ovoj oblasti.
U ovom pogledu su od posebnog znacaja: Sporazum o poslovnim odnosima izmedju
hotela i putnickih agencija iz 1968. godine, Medjunarodni hotelski red, Medjunarodna
pravila profesionalne dentologije, itd. Medjutim u ovoj oblasti najznacajni je dokumenat
o unifikaciji pravila o turistickim uskugama –Medjunarodna konvencija o ugovoru o
putovanju, koja je potisana na Medjunarodnoj diplomatskoj konferenciji u Brislu 1970
god.
Zanimljiva je takozvana “trodimenzionalnost”
1
turisticko-pravnih poslova.
Ona se ogleda u nastajanju tri grupe pravnih odosa prilikom pruzanja turistickih usluga:
2
ugovor o turistickim uslugama, jer se ne zakljucuje izmedju turisticke i ugostiteljske
organizacije. U praksi se ovaj ugovor cesto zakljucuje i direktno izmedju ugostiteljske
organizacije i korisnika turisticke uluge, ili izmedju turisticke organizacije i korisnika
turisticke usluge. U poslovnoj praksi, ugovor o ugostiteljskim uslugama cesto ima
standardne oblike.
Ugovor o ugostiteljskim uslugama je vrsta ugovora o turistickim uslugama, koji se
najcesce regulise u uporednom zakonodavstvu, jer se radi o najstarijem obliku ugovora o
turistickim uslugama.
3. ZAKLJUCENJE UGOVORA O TURISTICKIM
USLUGAMA
Ugovor o turistickim uslugama je , po pravilu, u nasem pravu neformalan ugovor, posto
se najcesce moze zakljuciti i usmenim putem. Izuzetak je ugovor o alotmanu, koji se u
cilju punovaznosti uvek mora zakljuciti u pismenom obliku. Bez obzira na osnovno
pravilo, da su u nacelu ugovori o turistickim uslugama neformalni, u poslovnoj praksi se
ovi ugovori sve cesce zakljucuju u pismenom obliku zbog sve slozenijih odnosa, koji se
ovim ugovorima regulisu i to po pravilu za sve duzi vremenski period.
Turisticke i ugostiteljske organizacije cesto imaju svoje opste uslove poslovanja koji se
mogu primenjivati jedino onda kada je njihova primena izricito ugovorena. U tom smislu,
da bi se izbegli nepotrebni nesporazumii, ovi ugovori zakljucuju se u pismenom obliku na
unapred pripremljenim poslovnim formularima na kojima je odstampana klauzula, a
cesto je i sadrzaj o primeni opstih uslova poslovanja.
Ugostiteljske i turisticke organizacije spadaju u grupu organizacija koje pruzaju
specijalizovane uslege u cilju zarade. Ukoliko ne zele da se smatra da su pristale na
zakljucenje nalozenog i ponudjenog ugovora o turistickim uslugama, primljene naloge i
ponude za zakljucenje ugovora moraju izricito da odbiju.
Ugovori o turistickim uslugama se kod nas najcesce zakljucuju izmedju privrednih
organizacija,ali su punovazni i ugovori o turistickim uslugama izmedju fizickih lica.
Korisnik turisticke usluge je u krajnjoj liniji uvek fizicko lice. Razlike se pojavljuju samo
u tome, da li je fizicko lice u pravnom odnosu sa turistickom ili ugostiteljskom
oraganizacijom ili sa turistickom agencijom.
4
.
UGOVOR O ORGANIZOVANJU PUTOVANJA
Ugovor o organizovanju putovanja je takav ugovor kojim se organizator putovanja
obavezuje da pribavi putniku skup usluga koje se sastoje od prevoza, boravka i drugih
usluga, koje su sa njima vezane, a putnik se obavezuje da organizatoru plati jednu ukupnu
(pausalnu) cenu.
2
Usluge koje se pruzaju kod ovog oblika ugovora o turistickim uslugama
su najcesce prevozne usluge, boravak, ishrana, troskovi boravka i troskovi razgledanja
znamenitosti, kao i druge usluge.
Jedna od bitnih osobina ovog ugovora je da se pretpostavlja da su sve usluge deo celine i
da se za njih placa jedinstvena – pausalna cena. Ako se suprotno izricito ne ugovori, cena
se ne moze jednostrano proizvoljno rasclanjivati prema pojedinoj usluzi u okviru ovoga
tzv. “paketa” usluga.
4
