praktične primene lizinga odigrali su se u davnoj prošlosti. Oko 3000 godina p.n.e. u Egiptu
pojavili su se prvi oblici davanja stvari pod zakup i smatra se da je to bio nastanak lizinga.
Postoje takođe i dokazi da su 2000 godina p.n.e vavilonci primenjivali jednu vrstu lizinga za
stoku i čamce. Dok prvi teoretski opisi lizinga su pronađeni u rimskim pravnim zapisima.

Tokom vekova lizing se koristio u mnoge svrhe i njegova priroda zakonske regulative je varirala
u skladu sa tim ciljevima, ekonomskim i socijalnim uslovima tog vremena. U nama sada
poznatom savremenom obliku finansijski lizing je nastao u Sjedinjenim Američkim Državama, i
to sredinom 20. veka. Prvu kompaniju za finansijski leasing osnovao je Henri Šofeld 1952.
godine u SAD. Naprimer kompanija Bell-Telephone počevši od 1877.godine nije prodavala
telefone već ih je davala na korišćenje u obliku lizinga.

U 20. veku lizing je počeo da se prenosi iz Amerike u druge zemlje: Japan, Nemačku, Kanadu,
UK, Švajcarsku... Naravno zemlje sa razvijenijom tržišnom privredom su ga brzo usavršavale. Na
brzi razvoj finansijskog lizinga u severnoj Americi i zapadnoj Evropi uticalo je nekoliko faktora.
Razvoj tehnologije stvorio je kod preduzeća potrebu da obnove stalna sredstva, finansijski lizing
im je pružio neophodni mehanizam pribavljanja stalnih sredstava pod povoljnijim uslovima nego
što je to slučaj pri kupovini nove opreme.

Uopšteno gledano lizing je nastao kao traženje novih rešenja za plasman proizvoda, koji se nisu
mogli prodati na do tada uobičajene načine. Radi se o proizvodima velike vrednosti koje
investitor ne može sam da kupi, niti odgovarajući prodavac, najčešće proizvođač sam plasira
proizvod. Gledano sa sadašnje vremenske distance može da se zaključi da do tada
rasprostranjeni klasični kupo-prodajni odnosi, uključujuci kreditiranje, nije više mogao da ide u
korak sa dinamičnim razvojem novih poslova visoke vrednosti.

Početkom druge polovine prošlog veka lizing se kao   rasprostranjeni   poslovni   oblik   snažno
razvija  i  oko  tog  perioda  postoji  visok stepen  saglasnosti u ekonomskoj i pravnoj literaturi.
Osnivaju se specijalizovana   lizing   društva, koja   čine   novi   “most”   između proizvođača
opreme   i   potrošača,   jer   ni   jedni   ni   drugi   nisu   imali   dovoljno finansijskih  sredstava
da  dođe  do  kupo-prodajnog  odnosa,  odnosno  plasmana visoko-vrednih  projekata. Zato  su  se
lizing   društva pojavila da reše novonastale probleme odnosa izmedju proizvođača i potrošača.
Novi subjekti,oličeni u vidu lizing društava, omogućavaju finansiranje skupocene opreme, prvo
je   otkupljujući   od   proizvođača,   a   zatim   plasirajući   kupcima,   kroz   davanje   u   zakup.
Interpoliranjem lizing društava omogućava se proizvođačima da plasiraju investicionu opremu i
druge objekte visoke vrednosti, a potencijalnim kupcima da dođu do neophodnih sredstava za
svoj   biznis,   u   uslovima   kad   ne   mogu   da   dobiju   bankarske   kredite   ili   im   uslovi   kreditane
odgovaraju.

Pojam i uloga lizinga kao oblika finansiranja

Ugovor o lizingu je takav pravni posao u kojem se davalac lizinga obavezuje da će

korisniku lizinga dati na privremeno korišćenje odnosno upotrebu ili zakup određenu stvar i da
će obaviti određene radnje u vezi sa tom upotrebom, a korisnik se obavezuje da plaća naknadu
davaocu lizinga u ugovorenim ratama i da po isteku ugovorenog roka vrati stvar davaocu lizinga
ili produži korišćenje ili je otkupi.

Znači lizing je poslovni odnos između dva pravna ili fizička lica u kojem jedno lice uz naknadu,
ustupa drugom licu pravo na korišćenje određenog   prostora ili opreme   za obavljanje neke
delatnosti  na dogovoreno vreme. Ovаj metod omogućava privrednim preduzećimа dа nаbаvljаju
opremu, а dа pritom ne morаju аngаžovаti sredstvа poslovnog fondа, umesto dа kupe novu
opremu,   sopstvenim   sredstvimа   ili   kreditom,   privrednа   preduzećа   se   obrаćаju   lizing   društvu
(preduzeću)   iznаjmljujući   trаženu   opremu   nа   određeno   vreme,   uz   odgovаrаjuće   uslove   i
odgovаrаjuće nаknаde.

Smisao lizinga odslikava se u Aristotelovoj tvrdnji: "Istinsko bogatstvo nije nad imovinom, već
u pravu da se ona koristi.". Što znači da korisnik lizinga ne stiče pravo svojine na dobrima koje
koristi, ali može da ga koristi kao da je vlasnik.

Materijalni i finansijski resursi su ograničeni za svaki biznis. Kapital je krvotok za razvoj biznisa,
a lizing način za povećanje potencijala kapitala. “Keš“ je kralj,ali keša niko nema dovoljno.
Lizing predstavlja savremeni način finansiranja opreme, raznih oblika investiranja, tj.
materijalnih dobara i usluga u slučajevima nedostatka finansijskih sredstava, kada se vlasništvo
zamenjuje korišćenjem i upotrebom sredstava. Lizing je jedan od alternativnih, ali sve više
postaje jedan od ključnih izvora kapitala. Posebno je dobar za mala i srednja preduzeća koja su u
savremenim uslovima pogodna za brži privredni razvoj.

Vladajući   stav   u teoriji i praksi je da je lizing, prevashodno, ekonomski, a onda i pravni
fenomen-institut     moderne     tržišne     privrede.   Neki   od   pravnih   poslova   lizinga   su:   :   zakup,
kupoprodaja sa pravom zadržavanja prava svojine, kreditiranju,ugovor o obučavanju kadrova...
Sa   finansijskog aspekta,važno je naglasiti činjenicu da se lizing naknada plaća   iz   tekućih
prihoda, obično   mesečno   ili   polugodišnje, pa   se unapred ne angažuju značajna finansijska
sredstva.

Preduzeća  i  preduzetnici  se  zadužuju  da  bi nabavljala  sredstva,  koja  će im  doneti profit.
Lizing  je sasvim  specifični  oblik  finansiranja,  jer se njegovom  primenom dobijaju sredstva na
upotrebu,uz   obavezu   postepenih   isplata   u   vremenskom   nizu.   U   budućem   vremenu,korisnik
lizinga plaća tzv.lizing ratu u dogovorenom vremenu. Lizing je savršeno sredstvo za izbegavanje
problema zastarelosti opreme, koji je sve više aktuelan sa sve bržim razvojem tehnologije.