POSLOVNA EKONOMIJA I FINANSIJE
SEMINARSKI RAD
Premet: Finansijska revizija i kontrola
Tema: Poreski sistem i Poreska uprava Srbije
Student:
Jelena Cvetkovic
83/08
Novi Sad, 2012.
UVOD
Poreski sistem jedne zemlje je skup poreskih propisa, instituta i normi, vezanih u
jedinstven mehanizam a u svrhu ostvarenja određene poreske politike. U poreski sistem
je uključen veliki broj poreskih oblika koji se u svakom sistemu razlikuju. Ovaj sistem
predstavlja skup instituta i instrumenata koji stoje na raspolaganju poreskoj vlasti za
ostvarivanje odredjenih fiskalnih, ekonomskih, socijalnih i politickih ciljeva u okviru
ekonomskog sistema.
Poreski sistem jedne zemlje cini ukupnost svih oblika poreza, odnosno javnih
prihoda. U savremenim privrednim sistemima javni prihodi imaju znacajnu fiskalnu,
ekonomsku i socijalnu ulogu, i javljaju se u veoma razlicitim oblicima kao što su: porezi,
doprinosi, takse, naknade i sl. Javni prihodi služe za podmirivanje troškova koji imaju
opšti karakter. Struktura javnih prihoda, s obzirom na ucešce pojedinih kategorija
prihoda u ukupnim javnim prihodima, znatno se razlikuje od zemlje do zemlje. Na tu
strukturu utice znatan broj faktora, u prvom redu ekonomsko-socijalnog karaktera.
Porezi kao deo javnih prihoda predstavljaju najznacajniji instrument prikupljanja
prihoda u državnoj ekonomiji i doživljavaju razvoj tek u kapitalizmu. Porez predstavlja
najznacajniji oblik javnih prihoda u savremenim državama. On predstavlja instrument
javnih prihoda kojim država, ukljucujuci i niže politicko-teritorijalne zajednice, od
subjekata pod svojom poreskom vlašcu prinudno uzima novcana sredstva, bez
neposredne protivusluge, u svrhu pokrivanja svojih finansijskih potreba i postizanja
drugih, prvenstveno ekonomskih i socijalnih ciljeva.
Opšte karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi leži prinuda, da porez
predstavlja davanje bez direktne proivnaknade; to je takav prihod kod kojeg nije
1
Novi Sad, 2012.
a)
Razvijenost privrede
. – U razvijenim zemljama vece ucešce u strukturi javnih
prihoda imaju porez na dohodak i porez na imovinu, s obzirom na visok dohodak po
glavi stanovnika. Ucešce ovih poreskih oblika u manje razvijenim zemljama je znatno
niže. U ovim zemljama vece ucešce imaju porezi koji pogadaju potrošnju, odnosno porez
na promet i akcize.
b)
Društveno - ekonomsko uredenje (sa aspekta razvijenosti tržišne privrede)
. – U
zemljama sa razvijenim tršišnim privredama poreska politika se vodi na nacin da se
obezbedi optimalnost u ostvarivanju alokativnih i redistributivnih ciljeva. Poreski
podsticaji su relativno rasprostranjeni i osnov za njihovo propisivanje su cvrsto
postavljeni kriterijumi koji su uglavnom ekonomske, ekološke ili socijalnopoliticke
prirode.U nerazvijenim tržišnim privredama porezi i drugi javni prihodi koriste se kao
transfer sredstava iz državnih preduzeca u budžet. Kod oporezivanja prometa propisan
je veliki broj razlicitih poreskih stopa, kao i brojna poreska oslobodenja. Udeo poreza
koji se prikupi od stanovništva uglavnom je beznacajan.
c)
Fleksibilnost pojedinih poreza
. – Uz pretpostavku da se poreske stope i poreske
olakšice ne menjaju, na promene u strukturi poreskog sistema uticu promene u
privrednim kretanjama, na primer, u uslovima inflacije koja se u vecoj ili manjoj meri
javlja u vecini zemalja.
d)
Struktura radne snage.
– Najefikasniji mehanizam za naplatu poreza na dohodak
fizickih lica je naplata ovog poreza u momentu isplate, odnosno po odbitku. Medutim, to
nije moguce kada veliki broj lica obavlja samostalno svoju delatnost, i u tom slucaju
porez placa na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa. U zemljama gde je veci udeo
lica koja samostalno obavljaju delatnost, udeo poreza na dohodak fizickih lica je
relativno manji.
e)
Stepen otvorenosti ekonomije
. – U zemljama koje nastoje da ostvare što vece ucešce
spoljnotrgovinskog sektora u društvenom proizvodu vodi se racuna o poreskom sistemu
( narocito kada su u pitanju posredni porezi), i to u smislu uvodenja poreskih oblika koji
ce pospešivati izvoz. Reprezentativni poreski oblik je porez na dodatu vrednost.
1.1. Pojam i ciljevi poreske politike
3
Novi Sad, 2012.
Poreska politika je deo ekonomske i socijalne politike. Subjekt poreske politike je
država, odnosno njeni organi. Subjekt poreske politike raspolaže pravom uvođenja
poreza I drugih javnih prihoda I određivanja njihovih parametara. U našoj zemlji subject
poreske politike javlja se od nivoa Republike do nivoa opština. Širok spektar
instrumenata poreske politike doprinosi da se njihovom primenom realizuju tri bitna
cilja:
Stabilizacioni
Alokativni
Redistributivni cilj.
Stabilizacioni cilj
poreske politike ogleda se u njegovom dejstvu na postizanje i
očuvanje pune zaposlenosti, stabilnost cena i uravnoteženost platnog bilansa zemlje. Ako
je privreda u stanju deflatorne neravnoteže tada je uloga stabilizacione poreske politike
da potstiče tražnju u privredi.
To će se ostvarivati kroz brojna smanjenja u poreskoj
raspodeli lične iinvesticione tražnje i potrošnje.
Ako je na delu inflatorna
neravnoteža,što znači da su likvidna novčana sredstva veća od realne ponude dobara i
usluga, stabilizaciona poreska politika sastojaće se u naporima da se preko
odgovarajućih poreza zahvati jedan deo viška tražnje.
Alokativan cilj
fiskalne politike - stimulisanje investicione aktivnosti država može
postići smanjenjem poreskih stopa na dobit ostavljajući tako preduzeću veći deo
za ulaganje.
To se čini uvođenjem raznih poreskih olakšica ili poreskih oslobađanja.
Redistributivni cilj
vrši preraspodelu nacionalnog dohotka između različitih
društvenih slojeva.
Ako je poreska politika zasnovana na socijalnim principima onda će
senjene akcije usmeriti u dva pravca:
• da se oštrim progresivnim poreskim stopama zahvati dohodak imućnih
građana
• da se poreskim olakšicama pomogne siromašnim društvenim slojevima
4
