1. УВОД
Правне акте доносе разни субјекти, али највише државни органи. Остали
субјекти (друштвене организације и други) могу донети правне акте уколико су
овлашћени од држаних органа, уколико им је држава то право дала. Држава
одређује надлежност тим разним телима и субјектима на које преноси право
доношења акта. Тако даје разним организацијама право да доносе разна акта,
статуте, правилнике итд. Држава исто тако даје право и физичким лицима да
могу доносити одређене акте (пример уговоре). Сва та права, надлежност,
одређени су правним поретком. Међутим, и код државних органа је одређена
надлежност, регулисано је који ће органи. Постоји одређени ред и читава
хијерархија, виших и нижих органа са правима у погледу доношења аката. Виши
органи увек доносе важније акте, док су акти нижих органа мањег значаја и
зависе, заснивају се, произилазе из аката виших државних органа. Најшира
овлашћења у погледу доношења аката има највиши, суверени државни орган. Он
је ограничен само уставом. Регулисањем доношења правних аката обезбеђује се
јединство и законитост у правном поретку. Сви акти произилазе једни из других,
заснивају се једни на другима, представљају одређену складност а тиме и
законитост. Овим се обезбеђује правилно функционисање правног поретка и
остварење његовог задатка.
3
2. ПОЈАМ ПРАВНОГ АКТА
Поред правне норме, један од врло важних елемената у праву, стално
изучаван и увек предмет изучавања, је правни акт. Он и правна норма чине
нормативни део правног поретка. Правни акт је изјава воље, израз разума, који
садржи правну норму или представља услов за примену неке друге правне норме.
Као изјава воље, израз разума, правни акт је психички акт. Он се састоји у
доношењу одређене одлуке. Међутим, сваки психички акт није и правни акт.
Људи доносе много одлуке у којима се изражава њихова воља а њису правни
акти.
Правни акт је само онај психички aкт aко садржи правну норму, односно правне
норме, или пак представља услов за примену друге правне норме.
1
Значи правни акт мoжe садржити како oпшсте, тако и појединачне правне норме,
или неки од услова за примену норме, као што су молба, залба, изјава. Сваки
правни акт у свом појмовном одређењу садржи два елемента: унутрашњи
(психички акт) и спољни (материјализација правног aкта, као психичког акта).
Ови oбједињени елементи одређују појам правног акта.
2
3.
ОДНОС ИЗМЕЂУ ПСИХИЧКОГ АКТА И
ЊЕГОВОГ
СПОЉНОГ
ИЗРАЗА
( МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈЕ)
Постојање два дела код правног акта, психичког акта и његове
материјализације, унутрашњег и спољњег дела, стварање воље и доношење
одлуке која садржи правну норму или услов за примену правне норме, доводи до
могућности да се између делова створе две врсте односа. Прво, да између њих има
складности, подударности, да је у акту оно што је доносилац акта и хтео, да
између психичких акта и његове материјализације нема разлике. За правни
поредак такав однос је најбољи. Друго, да постоји неслагање између психичког
акта и његовог изражаја. Творац акта је једно хтео а у акту друго стоји. Та
1
Др. Момчило Димитријевић, др. Мирољуб Симић:
Увод у право
, Ниш, 2005. стр. 199
2
Др. Милорад А. Жижић:
Увод у право (Измењено и допуњено издање)
, Краљево, стр. 208
4
