PEDAGOŠKI FAKULTET BIHAĆ
FUNKCIONALNI TESTOVI
Seminarski rad
Mentor: Student:
Dr. sci. Adem Salihagić, vanr. prof. Nermin Begić
Bihać, novembar 2017
4
performansi sportista i zbog toga treba opisati one najprimjenjenije i one za koje je
dokazano da imaju najveću kompetetnost prilikom evaluacije određenih parametara
funkcionalnih sposobnosti sportista i ostalih parametara.
Osnovni parametri funkcionalnih sposobnosti u sportovima izdržljivosti
Funkcionalna dijagnostika u sportu predstavlja širok spektar parametara. Od evaluacije
opštih funkcionalnih sposobnosti u laboratoriji, preko analize fizioloških i biohemijskih
procesa koji se dešavaju prilikom testa pa do testiranja koji se obavljaju u situacionim
(terenskim) uslovima. Tehnologija je veoma bitan činioc koji pomaže da dijagnostika u
sportu bude sve više prihvatljivija i validna. Razvijene su mnoge nove metode testiranja
zajvaljujući veoma praktičnim test mašinama koje su dostupne klubovima,
reprezentacijama ali i pojedincima, što ranije nije bio slučaj jer je aparatura bila dostupna
malom broju naučnih i medicinskih institucija zbog visoke cene.
Osnovni parametri koji su esencijalni pokazatelj očekivanih performansi u sportovima
izdržljivosti mogu biti:
Aerobni kapacitet
Aerobna snaga ili maksimalni aerobni kapacitet – vrednost VO
2
max i vVO
2
max
Anaerobni kapacitet
Brzina
Snaga
VAM u biciklizmu
Prije pripreme, obavljanja i analize funkcionalnih testova bitno je razumjeti fiziološke i
biohemijske procese koji se dešavaju u tijelu sportiste, kako bi se rezultati dobijeni na testu
bolje razumjeli i iskoristili. Sport je mnogo više od matematike i fizike, i svaki sportista je
spefičan na svoj način, i iako postoje fiziološke i biohemijske norme svojstvene za svako
ljudsko biće, svi imaju različite oređene parametre i vrjednosti koje ne treba tumačiti na isti
način. Iskustvo, širok rad sa različitim tipom sportista i poznavanje fiziologije jesu
krucijalni alati koje trener ili naučnik mora da posjeduje
5
Testovi za procjenu aerobnog kapaciteta
Aerobna sposobnost predstavlja aerobnu snagu, aerobni kapacitet i aerobnu efikasnost
(ANP-a). Za procjenu aerobnog kapaciteta najčešće se koriste testovi za procjenu laktatnog
praga, kao i testovi kritične snage i maksimalne brzine trčanja, jer oni predstavljaju
kriterijum aerobne sposobnosti i jesu važan prediktor kapaciteta izdržljivosti. Laktatni prag
se definiše kao prelomna tačka kada laktati u krvi naglo počinju da se akumuliraju u većoj
meri. Može se definisati i kao maksimalno stabilno stanje inteziteta rada pri kojoj ne dolazi
do velikog nagomilavanja laktata. Kod većine sportista laktatni prag ima vrednost od oko 4
mmol/l, ali ta vrednost može biti od 2 mmol/l do 6 mmol/l, dok postoje i ekstremni
slučajevi koji izlaze iz navedenih granica. Što je sportista utreniraniji, on ima višu granicu
laktatnog praga tj. veću toleranciju na laktate (hidrogen jone).A pošto se povećavaju u krvi
istim intezitetom kao i hidrogen joni i ostali metaboliti, i pošto ih je veoma lako izmjeriti
za razliku od ostalih parametara, onda iako nisu direktan uzrok već posljedica, mogu služiti
kao veoma značajan parametar prilikom testiranja.
Standardni model performansi – VO2 max i laktatni prag igraju važnu ulogu
Treba definisati i bitan parametar koji se u stranoj literaturi označava
kao MLSS ili maximal lactate steady state. MLSS predstavlja maksimalno održivi stabilan
nivo laktata, i taj period može biti duži i od jednog časa. Dok god sportista održava istu
brzinu, nivo laktata će biti konstatan. A samo malo iznad tog nivoa, laktati će krenuti da se
nagomilavaju i sporista neće biti u stanju da održi brzinu više od nekoliko minuta nakon
što počnje akumulacija laktata. Iznad MLSS-a ne postoji više stabilnih stanja već samo
