2
SADRŽAJ
Uvod
1. Prijava i evidentiranje šteta
2. Uviđaj i procena šteta
3.
Likvidacija šteta
4.
Kontrola šteta u postupku likvidacije
5.
Odobrenje i isplata šteta
Zaključak
Litratura
3
4
7
10
12
13
15
16
4
Odobrenje i isplata šteta
1. Prijava i evidentiranje šteta
Nastupanje osiguranog slučaja, odnosno nastanak osigurane opasnosti
na osiguranom predmetu predstavlja osnov za početak prijave štete.
Prijavu štete vrši osiguranik ili lice ovlašćeno od strane osiguranika.
Prijava se po nastanku štetnog događaja može izvršiti pismenim putem, usmeno,
telefonslim putem i slično. Usmena ili telefonska prijava se mora u što kraćem
mogućem roku, a najkasnije u roku od tri dana od nastanka osiguranog slučaja,
potvrditi pismenim putem. U novije vreme prijava osiguranog slučaja može se
izvršiti i putem interneta. Moderne osguravajuće kompanije imaju razvijene
informacione sisteme koji omogućavaju prijavu štete bez obzira na lokaciju
osiguranika. Takođe i razgranata mreža predstavništava osiguravajuće
kompanije omogućava laku i brzu neposrednu prijavu nastanka osiguranog
slučaja.
Pismena prijava nastanka osiguranog slučaja podnosi se na
odgovarajućem obrascu osiguravača. Različite osiguravajuće kompanije imaju i
različite obrazce za prijavu osiguranog slučaja.Obrazci se takođe razlikuju i za
različite vrste osiguanja u okviru iste osiguravajuće kompanije.Obrazac za
prijavu štete sadrži osnovne podatke o nastaloj šteti kao što su:
datum i vreme nastanka štete;
pretpostavljeni uzrok i obim štete;
predmeti na kojima je nastala šteta;
polisa po kojoj se podnosi prijava.
5
Sve ovo govori u prilog tipizirane prijave štete, kako bi se na osnovu
nje mogao formirati predmet i nastaviti utvrđena procedura.
Određene vrste
šteta osiguranik je obavezan, osim osiguravaču, da prijavi i nadležnim državnim
organima. Saobraćajni udesi, požar, ili provalna krađa su neki od slučajeva koji
se moraju prijaviti nadležnim organima MUP-a.
Po prijemu prijave o nastanku štetnog događaja osiguravač preduzima
određene korake radi evidentiranja prijavljene štete. Osiguravač na osnovu
podnete prijave i ostale dostavljene dokumentacije formira predmet i prijavljenu
štetu zavodi u Knjigu šteta-matičnu knjigu (jedinstvena knjiga šteta JKŠ).
Knjiga šteta predstavlja osnovni i trajni dokument u koju se evidentiraju sve
primljene prijave štetnih događaja, bez obzira da li postoji obaveza osiguravača
ili ne tj da li je u pitanju osigurani slučaj ili ne. Radi bolje preglednosti i
preciznije evidencije knjige šteta vode se po vrstama osiguranja i sektorima
vlasništva. Knjiga šteta u odnosu na period prijave štetnog događaja vodi se u tri
dela i to:
knjiga „A“ – knjiga rezervisanih šteta (nerešene ili neisplaćene štete iz
prethodnog obračunskog perioda);
knjiga „B“ – knjiga reaktiviranih šteta (štete koje su rešene u
prethodnom obračunskom periodu, ali se u tekućem periodu pokazala
potreba za ponovnom naknadnom obradom i isplatom);
knjiga „C“ – knjiga redovnih šteta (štete koje su prvi put prijavljene u
tekućem obračunskom periodu)
