1
УНИВЕРЗИТЕТ У Београду
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Национална економија
Тема:
Агрегатна понуда и тражња
МЕНТОР: СТУДЕНТ:
проф. др Звездица Симић Сара Симић
BEOGRAD, 2015.
2
Садржај:
Увод..............................................................................................................................3
1. Понуда........................................................................................................................4
1.1. Агрегатна понуда..........................................................................................4
1.2. Крива агрегатне понуде.................................................................................6
2. Тражња......................................................................................................................9
2.1. Агрегатна тражња.........................................................................................9
2.2. Крива агрегатне тражње...............................................................................10
3
.
Равнотежа агрегатне понуде и агрегатне тражње (АS-AD модел)......................12
4. Садржај.........................................................................................................................14
5. Литература....................................................................................................................15
4
1. ПОНУДА
Понуда (енг. Supply) се дефинише као одређена количина робе и услуга
која се у одређеном времену, на одреженом месту и по одређеној цени нуди
(доступна је купцима). То значи да купци имају све потребне информације о томе
каква се роба продаје, њеној количини, врсти, цени, месту, квалитету, начину
плаћања... С`обзиром на то да продавци на тржишту нуде робу и услуге различитих
врста, можемо разликовати понуду једне врсте производа или услуга и агрегатну
(укупну)понуду.
Понуда једне врсте робе или услуга представља укупну количину одређених роба
или услуга које су продавци понудили купцима у одређеном времену по одређеним
условима. Можемо говорити о понуди аутомобила, понуди лекова, понуди свесака
и других врста робе, такође постоји и понуда једне гране, понуда једног предузећа.
У односу на феографску распростањеност тржишта можемо говорити о светској,
националној, локалној понуди. Што се тиче временског трајања понуде, постоје
дневна, недељна, месечна и годишња понуда. Постоје и понуда радне снаге, понуда
индустријских производа, понуда пољопривредних производа.
1.1
АГРЕГАТНА ПОНУДА
“Глобална (агрегатна) или укупна понуда представља укупну количину
свих врста прозвода и услуга, вредносно изражену, коју су предузећа (са простора
једне земље) произвела и понудила ѕа продају, или су спремна да произведу и
понуде купцима при различитом општем нивоу цена, у одређеном временском
периоду„ На укупан обим и структуру агрегатне понуте у привреди једне земље
утиче прозводња те земље, јер без ње и нема понуде. Међутим, не може се рећи да
је производња једнака понуди, јер све сто се производи није намењено и продаји
(натурална.производња).
То, да ли ће понуда бити мања или већа од производње зависи и од постојања
спољнотрговинске размене (увоз и извоз) као и од могућности активирања робних
резерви (произведено у предходном периоду). Значи понуду чине збир вредности
домаће производње, нето извоза (увоз–извоз) и активираних робних резерви
умањену за вредност натуралне производње и обновљених робних резерви
5
На обим укупне понуде утичу:
Ниво цена на тржишту
(предузећа ће тржишту
понудити већу количину неке робе уколико је тржишна цена те
робе већа и обрнуто, пад цена робе смањује количину те робе на
тржишту, под условом да су све остале околности исте).
Ниво трошкова
(када су трошкови производње неке
робе у једном предузећу у односу тржишну цену те робе, тада се
повећава производња и учешђе те робе у понуди на тржишту. И
обрнуто, превелики трошкови производње у односу на тржишну
цену неке робе, условиће да се понуда те робе на тржишту смањи).
Расположивост фактора производње
(ако дође до
смањења трошкова производње под утицајем неких технолошких
решења, то ће повећати понуду робе на тржишту и обрнуто,
повећање цене фактора производње доводи до повећања трошкова
што ће натерати предузеће да смањи понуду једне робе на
тржишту).
