VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZA INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE
SIMULACIJA RIP PROTOKOLA ZA IPV4 I IPV6 MREŽE
ZAVRŠNI RAD
Mentor
Kandidat
Mr Milanko Kragović
Nenad Milutinović 8/05
Beograd 2013.
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZA INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE
Internet tehnologije
Predmet: Računarske mreže
Tema: Simulacija RIP protokola za Ipv4 i Ipv6 mreže
Mentor
Kandidat
Mr Milanko Kragović
Nenad Milutinović 8/05
Beograd 2013.
2
Uvod
U ovom radu su objašnjene karakteristike RIP protokola koji se koriste u mrežama
sa Ipv4 i Ipv6 saobraćajem. Prikazana su tri primera komunikacije više mreža urađenih u
Packet tracer
– u. Prvi primer ima na svim riterima podešen protokol RIPv1. U drugom
primeru je taj protokol proširen na RIPv2 sa automatskom sumarizacijom mreža i bez
suarizacije. Treći primer se odnosi na RIPng protokol koji je napisan za Ipv6 protokol.
4
1. RIPv1 protokol
RIP (Routing Information Protocol) je standard za razmenu informacija o rutiranju
između hostova i gateway-a. RIP se koristi kao IGP (Interior Gateway Protocol). U
međunarodnim mrežama, kao što je Internet ima mnogo protokola koji se koriste za celu
mrežu. U principu, praksa je da se mreža organizuje kao skup autonomnih sistema. Svaki
AS ima sopstvenu tehnologiju rutiranja. Protokol rutiranja koji se koristi u okviru jednog
autonomnog sistema se naziva IGP. Posebni protokoli se koriste kao posrednici među
autonomnim sistemima. RIP je dizajniran da radi u mrežama srednje veličine koje koriste
razumno homogene tehnologije. Iako se koristi kao IGP, u mnogim regionalnim mrežama
koje koriste serijske linije i čije brzine ne variraju mnogo, nije pogodan za korišćenje u
kompleksnijim okruženjima.
RIPv2 je nastao sa željom da se proširi količina korisnih informacija koje nose RIP
poruke i da se poveća mera bezbednosti. RIPv1 i RIPv2 su za IPv4 mrežu, dok je RIPng
dizajniran za IPv6 mrežu.
RIPv1 je razvijen 1980ih. godina u kompaniji Ziroks (
eng. Xerox
) iz ranije verzije
protokola (GWINFO) (
eng. Gateway Information Protocol
). Razvojem Ziroksovih
mrežnih sistema iz (GWINFO) protokola proizašao je RIPv1. Ubrzo, protokol je bio
primenjen u mrežnim sistemima različitih proizvođača, što je dovelo do njegove
standardizacije 1988. godine.
RIPv1 ima sledeće ključne karakteristike:
Za metriku uzima udaljenost izraženu u broju rutera do odredišne rute (IP
mreže): svaki pređeni ruter predstavlja jedan skok
Najviše skokova do destinacije može biti 15, iznad čega se dotična mreža
smatra nedosežnom
RIPv1 informacije o rutama se šalju kroz interfejse kao broadcast poruke
Poruke se šalju periodično na svakih 30 sekundi (podrazumevano)
Kao adrese mreža, koristi klasne IP adrese (u porukama se ne šalje maska)
5
nekoliko različitih tipova ruta. Statičkim rutama se nazivaju sve one rute koje se unose
ručno od strane mrežnog administratora. Dinamičkim rutama se nazivaju sve rute koje su
rezultat rada protokola za rutiranje. Pored statičkih i dinamičkih ruta, postoje i rute za
direktno povezane mreže. Ove rute se automatski upisuju u tabelu nakon uspešnog
povezivanja interfejsa rutera sa interfejsom susednog rutera, switch-a ili računara. Obično
u tabeli za rutiranje, ispred ruta za direktno povezane mreže stoji oznaka
C
(eng.
connected)
, a ispred statičkih ruta stoji oznaka
S
(eng. static)
. Za dinamičke rute se
koristi oznaka u zavisnosti od kog protokola za rutiranje je ruta naučena. Tako je na
primer za RIP protokol oznaka
R
za EIGRP oznaka
D
i
EX
, za OSPF oznaka
O
i za BGP
oznaka
B
.
S
lika 1.1 -
Prikaz tabele za rutiranje u mrežnoj arhitekturi sa četiri mrežna segmenta
Na
slici 1.1
dat je primer sa četiri mreže
(192.168.1.0/24, 192.168.2.0/24, 192.168.3.0/24
i 192.168.4.0/24)
i dva rutera
(R1 i R2).
Ukoliko na ruteru R1 izvršimo komandu
show
ip route
dobićemo prikaz aktivnih ruta. Ruter zna da su mreže
192.168.1.0/24
i
192.168.2.0/24
direktno povezane i prosleđivanje svih paketa
namenjenih ovim mrežama se vrši preko interfejsa
Fa0/0
i
S0/0/0
. Ispred ovih ruta
naravno postoji oznaka
C
. Pored ovih ruta u mreži postoji statička ruta sa
7
