uslove   poslovanja   i   svojevrstan   odgovor   za   brojne   i   složenije   izazove.   Pojava   strateteškog
menadžmenta je u vezi sa problemima sa kojima počinje da se suočava menadžment velikog broja
preduzeća   70-tih   godina   prošlog   veka.   Za   mnoga   preduzeća   kritičan   faktor   uspeha   postaje
sposobnost   uočavanja   i   prilagođavanja   brzim   promenama   u   okruženju   koji   su   sve   više
diskontinuitetni.   Diskontinuitetni   stvaraju   ne   samo   opasnost   već   i   mogućnost   za   inovativna
preduzeća. Od preduzeća se zahteva fleksibilnost, blagovremeno i pravilno reagovanje. Akcentira
se, ne samo značaj planske komponente u upravljanju, već i primena donetih planskih odluka.

Ono što je zajedničko različitim definicijama strateškog menadžmenta je to da je u pitanju

jedan način razmišljanja koji se odnosi na donošenje odluka koji se tiču budućnosti preduzeća i na
primenu tako donetih odluka. Usko grlo za uspešnu primenu strateškog menadžmenta često leži u
brzini promene tradicionalnog načina mišljenja i ponašanja. U pojedinim definicijama strateškog
menadžmenta naglašava se značaj okruženja (pristup koji polazi od okruženja) i neophodnost da se
kroz proces odlučivanja usklađuju interne mogućnosti sa šansama i pretnjama koje se nalaze u
okruženju. Drugi pristup naglašava namere i aspiracije i definiše strateški menadžment kao proces
odlučivanja i sprovodjenja akcija koje vode razvoju efektivne strategije koja doprinosi
ostvarivanju ciljeva preduzeća (pristup koji polazi od namera i način njihovog ostvarenja). U trećoj
grupi se naglašava delovanje odnosno odlučivanje o strategiji i njenoj primeni (pristup koji polazi
od delovanja).

2.1 BITNE KAREKTERISTIKE STRATEŠKOG MENADŽMENTA



Zbog karaktera strateških odluka, njihovo donošenje je u nadležnosti top menadžmenata



Donošenje strateškh odlukla zahteva predviđanje i analizu uticaja velikog broja faktora iz
okruženja



Sprobođenje strateških odluka zahteva odgovarajuću alokaciju resursa (bilo a su interno ili
eksterno dostupni) preduzeća



Dugoročne su konsekvence donošenja strateških odluka na vitalnost preduzeća i pri
njihovom donošenju treba voditi računa o celini preduzeća



Strateške odluke su u funkciji željnih aspiracija



Brojne su konsekvence strateških odluka na pojedine poslovne funkcije, organizacione
delove i njihovu povezanost



Da bi strateško odlučivanje bilo efikasno, neophodno je uvažavati interese, stavove i
očeivanja različith interesnih grupa (stejkholdera)



Strategijskim odlučivanjem se uspostavlja aktivan odnos preduzeća sa njegovim eksternim
okruženjem

U skladu sa navedenim bitnim karakeristikama strateškog menadžmenta, možemo reći da

je to proces kojim preduzeće utvrđuje svrhu postojanja, ciljeve i željene nivoe ostvarenja, odlučuje
o osnovnim načinima ostvarivanja ovih ciljeva za odgovarajući vremenski okvir u promenljivom
okruženju, sprovodi akcije i ocenjuje napredovanje i rezultate. Top menadžment utvrđuje
dugoročni pravac delovanja i obezbeđuje promišljeno formulisanje, efektivnu implementaciju i
kontinuiranu ocenu utvrđene strategije.